„Vreme“ ekskluzivno objavljuje interni dokument o otkazima koji je izvršni odbor Delez Srbija poslao zaposlenima. I to nije sve. U njemu za promene poslovne dinamike direktno krive Vučićeve marže
U jeku vesti o zatvaranju desetina prodavnica u Srbiji velikih stranih lanaca, što je „Vreme“ prvo saznalo, ali i domaćih marketa, koje trgovci objašnjavaju posledicama Vladine Uredbe o ograničenju marži, „Vreme“ objavljuje interni dokument koji je Delez Srbija, srpski ogranak holandskog veleprodajnog lanca, poznatiji kao Maksi, poslao jednom delu svojih zaposlenih.
Dokument je potpisao Izvršni odbor Delez Srbije.
„Usled uticaja Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, primorani smo da, na žalost, donesemo teške odluke i sada želimo da vas obavestimo da naša kompanija ulazi u fazu izmene poslovnog modela“, piše u dokumentu.
„Do kraja ove godine ćemo zatvoriti ukupno 25 prodavnica. U mnogim slučajevima smo uspeli da pronađemo nova radna mesta za zaposlene unutar našeg sistema, ali na žalost, za deo koleginica i kolega to će značiti odlazak iz kompanije. Želimo da znate da će onima koji odlaze biti obezbeđena odgovarajuća otpremnina i puna podrška u prelaznom periodu.“
Delez u Srbiji ima 12.000 zaposlenih i više od 560 prodavnica, dodaju. Još pišu i da su sve investicije i planirana ulaganja u širenje i modernizaciju maloprodajne mreže za narednu godinu, u ovom trenutku obustavljeni, a da će uraditi samo ono šta moraju. Odnosno, realizovaće projekte za koje su potpisali ugovore.
Da bi skresali troškove, prilagodili su i radno vreme u oko 170 prodavnica, što se pre svega odnosi na rad nedeljom, kao i na prodavnice koje su do sada radile non-stop.
Kažu još da su obavestili i nadležno ministarstvo o negativnom uticaju Uredbe o ograničenju trgovinskih marži na njihovo poslovanje.
Otpuštanja i otkazi, milionski gubici, zatvaranje radnji, kašnjenje sa plaćanjima, zaduživanje kod banaka. Sve ovo su indirektne posledice Vučićevih trgovinskih marži koje su trgovci manjih domaćih lanaca izneli resornoj ministarki na sastanku zatvorenom za javnost, saznaje „Vreme“
Vanredno povećanje minimalca krajem septembra obradovalo je radnike, ali je brojnim poslodavcima donelo glavobolju. Pojedine firme čak su ga navele kao jedan od razloga za zatvaranje. Mala preduzeća i ona na početku poslovanja imaju dodatni problem
„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Država je, iz pepela uzdigla dogovor sa Kinezima o izgradnji rafinerije u Smederevu. Ovo je stari dil Tomislava Nikolića, za koji ekološke organizacije, ali i sami naftaši, govore za „Vreme“ da bi dotukao vazduh u gradu
Rudarski gigant Rio Tinto obustavio je aktivnosti na projektu eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar, navodi Blumberg pozivajući se na interni memorandum kompanije. Projekat, koji je godinama izazivao otpor lokalne zajednice i ekoloških pokreta, stavljen je u status „nege i održavanja“
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
