Antiislamski populistički lider Gert Vilders pobedio je na parlamentarnim izborima u Holandiji. Posle 25 godina u parlamentu, njegova Partija slobode (PVV) bi trebalo da osvoji 37 mesta, mnogo više nego nego njihov najveći rival, levičarski savez.
Njegova pobeda je uzdrmala holandsku politiku, ali da bi ispunio obećanje da će biti „premijer svih građana“ moraće da ubedi druge stranke da se pridruže njegovoj koaliciji.
Za to je potrebno da obezbedi većinu od najmanje 76, od 150 poslanika koliko broj holandski parlament.
Kampanja zasnovana na frustraciji
Vilders je tokom kampanje iskoristio široko rasprostranjenu frustraciju Holanđana zbog priliva migrnata, obećavajući „zatvorene granice“, a obećanje da će zabraniti Kuran je, ipak, odložio.
Pre glasanja, tri druge velike stranke odbacile su učešće u vladi koju predvodi Vilders zbog njegove krajnje desničarske politike.
Ali to bi se moglo promeniti zbog razmera njegove pobede.
Levačrski savez se ograđuje od Vildersove politike
Levičarski savez bivšeg evropskog komesara Fransoa Timermansa trebalo bi da bude drugi sa 25 poslaničkih mandata. Jasno je stavio do znanja da ne želi da ima nikakve veze sa vladom koju bude predvodio Vilders.
„Došlo je vreme da se brani holandska demokratija i vladavina prava“, rekao je Timermans svojim pristalicama.
Na trećem mestu je Liberalna stranka desnog centra VVD, sa novom liderkom Dilanom Jesilgozom, a na četvrtom novoformirana stranka uzbunjivača Pitera Omcigta.
Lider Slobodarske partije Vilders uputio je direktan poziv političkim rivalima da rade zajedno, a Jesilgoz i Omcigt su mu čestitali na uspehu.
Iako Jesilgoz sumnja da će Vilders moći da dobije „broj glasova koji su mu potrebni“, ona kaže da je na njenim stranačkim kolegama da odluče.
Pre izbora je insistirala da neće služiti u kabinetu koji će biti pod Vildersovim vođstvom, ali nije odbila saradnju s njim ukoliko pobedi.
Omcigt je u početku tvrdio da njegova stranka, Novi društveni ugovor, neće raditi sa Vildersom, ali sada kaže da su „dostupni da ovo poverenje pretvore u akciju“.
Pobeda koja izaziva pobunu
Pobeda Vildersa će izazvati uzbunu u Evropi, pošto je Holandija jedna od članica osnivača Evropske unije.
Nacionalistički i krajnje desničarski lideri širom Evrope pohvalili su njegovo dostignuće.
Liderka francuskog Nacionalnog skupa Marin Le Pen rekla je da to „potvrđuje rastuću privrženost odbrani nacionalnih identiteta“.
Vilders želi da održi referendum o izlasku iz EU, iako priznaje da nema nacionalnog raspoloženja za to.
On je ublažio antiislamsku retoriku uoči izbora, rekavši da u ovom trenutku ima hitnijih pitanja i da je spreman da obustavi sopstvenu politiku zabrane džamija i islamskih škola.
Ova strategija je donela uspeh, pošto je udvostručio rezultat njegove partije u parlamentu.
Pravila o azilu najveći problem
Tokom kampanje Vilders je iskoristio široko rasprostranjeno nezadovoljstvo prethodnom vladom koja se urušila u neslaganju oko pravila o azilu.
Za politikologa Martina Rozumu sa univerziteta Tvente to je bio jedan od nekoliko poklona koji su Vildersu uručeni na tanjiru.
Ceo tekst čitajte na BBC na srpskom
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
