Primena policijske prinude bez upozorenja: Ko se na protestu ispred Rektorata oglušio o zakon

Policija u Rektoratu, navodno zbog istrage smrti devojke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, studenti, penzioneri, građani, dekani, profesori ispred Rektorata – to je scena na Studentskom trgu koja je u utorak uveče još jednom potvrdila nenormalnost koja je zavladala Srbijom.

Kao što je veoma teško objasniti zašto se zbog tragičnog događaja na Filozofskom pretresa Rektorat Univerziteta u Beogradu, a još manje prenos uživo čitave akcije na televiziji Informer, tako je neshvatljiv i pokušaj jedinica Žandarmerije i Policijske brigade da spreče protest građana ispred ove dve visokoškolske ustanove. Nekolicina univerzitetskih profesora je obe sinhronizovane akcije policije okarakterisala kao „namerno ponižavanje Univerziteta“ i „zastrašivanje građana metodama državne represije“.

Snimak kako policajac u punoj opremi za razbijanje demonstracija pendreči jednu stariju ženu u blizini Narodnog pozorišta brzinom munje je prostrujao društvenim mrežama.

„Dolazimo u situaciju koju više ne možemo ni da poredimo uopšte sa zakonima države Srbije. Jednostavno se pomeraju sve granice“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić. „Ponašanje policije ispred i u Rektoratu je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije. Upad u Rektorat bez dozvole Univerziteta je kršenje ugleda ove institucije i apsolutna zloupotreba službenih ovlašćenja.“

Filozofski fakultet: Devojka i smrt – politička nekrofilija

Koje su oni obuke prošli

Kada govorimo o nasilju policajaca na terenu, Minić kaže da Zakon o policiji jasno propisuje šta su ovlašćenja policijskih službenika, ali da je ovo što smo videli u utorak, 31. marta uveče, „neverovatno ponašanje“.

„Nije uopšte jasno ko su policajci koji su postupali sa građanima i koje su oni obuke prošli. Verovatno je i najveće pitanje ko je njima izdao naredbu za ovakvo nasilje“, dodaje Minić. On kaže da, na osnovu snimaka i izveštaja sa samog događaja, može da se zaključi da nije bilo mesta niti potrebe za takvu primenu sile.

Objašnjava da policija ipak mora proći neku obuku da bi izašla na ulicu, kao i da Zakon o policiji dosta detaljno nalaže kada i u kojim slučajevima oni mogu da primene silu. Policija, prema postojećoj regulativi države Srbije, ima pravo da primeni adekvatne mere, ali to nikako ne znači da odmah sme da isuče pendreke i udara narod kako im se ćefne.

„Diskreciono pravo na silu postoji, ali samo ako stigne brzo naređenje – ako je neko potegao oružje, policija sme da odgovori, ali ne da primenjuje silu na goloruke ljude“, dodaje advokat.

Da li je bilo upozorenja?

Minić detaljno piše da su službenici policije na osnovu Zakona o policiji ovlašćeni da upotrebe silu kada je to neophodno.

„Međutim, postoje ograničenja: silu smeju da upotrebljavaju samo u službene, ne i u privatne svrhe, a sredstva prinude moraju da primenjuju postupno — od najblažeg ka najrepresivnijem — i prethodno moraju da  upozore, ako je to moguće“, dodaje Minić, ali naglašava da u nasilju ispred Rektorata takvih upozorenja uopšte nije bilo. „Ako je to moguće, i ako to ne bi ugrozilo izvršenje zadatka, policajac mora da Vas upozori pre nego što na Vama na bilo koji način primeni silu.“

Takođe, mora da vodi računa o tome da radi samo ono što je neophodno. Prvo mora da proba lakšim, pa onda težim sredstvom prinude. To znači da, kada, recimo, neko pruža otpor hapšenju, policajac prvo treba da pokuša da ga savlada sopstvenom snagom, pre nego što se dohvati službene palice ili suzavca, dok vatreno oružje sme da upotrebi samo ukoliko je to neophodno da bi zaštitio svoj ili život trećeg lica.

Osobi na kojoj primeni silu policajac mora odmah da obezbedi medicinsku pomoć, i da obavesti njegove najbliže. Pomoć moraju da ponude i ako osoba na kojoj je primenjena sila nema vidljive povrede, a ako je neko prvo odbio pomoć, a potom je ipak zatražio, svakako moraju da mu pomognu.

Da li mogu da Vas spreče da snimate?

Ne postoji propis koji ti to izričito dozvoljava, ali ni opšti propis koji to zabranjuje. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je stao na stanovište da je to dozvoljeno, objašnjava Minić. Međutim, postoje okolnosti u kojima službenik policije ili agent BIA ima ovlašćenje da u konkretnom slučaju zabrani snimanje. Ova mogućnost postoji kada policajac prikuplja činjenice na mestu događaja, i to samo pod uslovom da je to potrebno radi zaštite oštećenih krivičnim delom ili prekršajem, ili u cilju zaštite postupka.

„Ako službenici policije zloupotrebe svoj položaj, maltretiraju Vas ili nekog drugog, ili na bilo koji drugi način istupe van svojih ovlašćenja — a i  preventivno, kako se ovako nešto ne bi dogodilo — imate pravo da ih snimate u vršenju dužnosti“, kaže Minić. „Ovo podjednako važi i za saobraćajnu policiju, komunalnu miliciju, agente BIA i druga službena lica. Ako Vam policajac koga snimate preti da prestanete, vređa, ili čak fizički napadne, to je prekoračenje ovlašćenja i građani mogu da zatraže zaštitu na različite načine — podnošenjem pritužbe MUP-u, obraćanjem Zaštitniku građana, pa i u krivičnom ili parničnom postupku.“

Druga priča VJT: Mere protiv svih koji su napadali policiju

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu je saopštilo da će protiv svih učesnika protesta ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu za koje se utvrdi da su napadali policiju, „biti preduzete radnje i mere u pravcu krivičnog gonjenja za odgovarajuće krivično delo“.

Tužilaštvo je u saopštenju na svom sajtu navelo da sve predistražne radnje u Rektoratu preduzima u saradnji sa policijom radi „utvrđivanja postojanja propusta koji su doveli do unošenja i zapaljenja pirotehničkih sredstava u zgradu Filozofskog fakulteta“ i smrti 25-godišnje studentkinje 26 marta.

Predistražne radnje, kako su dodali, sprovode se u cilju eventualnog utvrđivanja i drugih nepravilnosti koje se mogu dovesti u vezu s tim događajima. Dodali su da će Tužilaštvo o toku predistražnog postupka nastaviti da obaveštava javnost i da će po njegovom okončanju saopštiti utvrđene činjenice na osnovu prikupljenih dokaza i javnotužilačku odluku u skladu s tim.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!