Austrijska kompanija Gierlinger holding objavila je da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici. Ukupna investicija države u kompaniju Mitros u Sremskoj Mitrovici iznosila je 20 miliona evra, a kompanija je ispunila stavke iz ugovora i nema više nikakve obaveze prema državi, rečeno je iz Ministarstva privrede za Danas.
Dodaje se i da su ovakve okolnosti retke u Srbiji.
„Ovakva vrsta vesti koje dolaze mahom i u najvećem broju sa najrazvijenijih tržišta EU i sveta, gde značajne korporacije limitiraju ili potpuno gase svoje poslovanje zbog do sada neviđenih poremećaja u lancima snabdevanja, poskupljenja sirovina, energenata, poremećaja u odnosima ponude i tražnje finalnih proizvoda, itd, dok je to vrlo redak slučaj na teritoriji Srbije, što znači da su republički organi u prethodnom periodu izabrali jake i stabilne kompanije koje svojim poslovanjem redovno izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi“, naglašavaju iz ministarstva.
„Karton“ doprinosa privredi
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Milorad Filipović kaže za portal “Vremena” da je slučaj Mitros je splet više nepovoljnih okolnosti.
“Prvo, mi smo našom agrarnom politikom kakva se već dugo vodi u velikoj meri devastirali stočni fond, pa i živih svinja. Drugo, prethodnih godina smo se oslanjali na uvoz živih prasadi kao pokušaj da se nadomesti nedostatak sirovina što nije pravo rešenje. Treće, širenje svinjske kuge i pomor svinja su dotukli klanice koje nisu u mogućnosti da na profitabilan način nastave poslovanje, pa mnoge gase proizvodnju ili tavore sa minimalnim korišćenjem kapaciteta”, objašnjava on.
Sagovornik portala “Vremena” ističe da ostaje nejasno da li su se ulaganja države do sada isplatila ili ne.
“Mislim da nama inače nedostaju takve analize kako bi znali da li naše politike koje se vode (ne samo u ovom političkom režimu, već još od 2007-2008. godine) imaju efekte na domaću privredu. Zasigurno je prošlo vreme kada smo subvencije davali pod motivom zapošljavanja nezaposlenih, jer činjenice pokazuju da nemamo dovoljno radne snage koja je potrebna poslodavcima, a imamo puno nezaposlenih čija znanja i veštine nisu potrebne tržištu. Sada treba usmeriti davanja prema domaćim i stranim investitorima u dva smera: prvo, za privlačenje visokoprofitabilnih, inovativnih i propulzivnih proizvodnji, sa visokim platama, gde se angažuju vrhunska znanja (inženjera, tehnologa, menadžera…) i drugo, ka manje razvijenim delovima Srbije kako bi se pomoglo ravnomernijem razvoju cele zemlje, a posebno se podstakao razvoj prigraničnih i rubnih delova zemlje”, kaže profesor Filipović.
On dodaje da je svakako neophodno za svakog dobitnika subvencije imati „karton“ doprinosa privredi Srbije (direktnih i indirektnih) kako bi se znao trenutak kada su se davanja otplatila, a dotle bi primalac subvencije bio u obavezi da održava proizvodnju.
Dvanaest povlačenja stranih firmi za deset godina
Međutim, oko 500 radnika Mitrosa, nažalost nisu usamljen slučaj. Ovo je dvanaesti put da strana kompanija napusti srpsko tržište, uprkos državnim ulaganjima i brojnim podsticajima za njihovo poslovanje.
Nedavni odlazak turske fabrike „Džinsi“ ostao je zapamćen po tome što je uprava svoje zaposlene obavestila o odlasku putem SMS poruke.
Turska fabrika Berteks Tekstil u Kragujevcu je zatvorena u novembru 2022. godine, a objekat u kom se ona nalazila momentalno je oglašen na prodaju. Zaposleni u fabrici su ostali i bez posla i bez otpremnina. Srbija je odlukom Vlade, toj kompaniji do momenta zatvaranja dala višemilionske subvencije.
Italijanska fabrika „Geox“početkom avgusta je najavila da odlazi iz Vranja.
„Geox“ je prema ugovoru sa Vladom Srbije iz 2012. godine dobio od države 11,25 miliona evra odnosno subvenciju od 9.000 evra po zaposlenom za investiciju od 15,8 miliona evra, uz obavezu zapošljavanja najmanje 1.250 ljudi.
Kompanija „Šinvon“, druga „Jurina“ fabrika koja je otvorena u Nišu 2011. je takođe putem SMS poruka obavestila 188 radnika da zbog smanjenog obima poslovanja nije u mogućnosti da im produži ugovore.
Nakon tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, više nema nijedan lokal u Beogradu. Poslednja tri, koja su radila u samom centru prestonice, zatvorena su, početkom prošle godine navodno, zbog kovida.
Trgovinski lanac Home Plus je još jedan od stranih investitora koji je na ulici ostavio više od 100 radnika, lokali su zatvoreni preko noći, a zvanična blokada dostigla je više od 50 miliona dinara.
Ruska kompanija „Spilit“ napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike na jugu i severu Srbije, ostavila oko 500 radnika.
Nekoliko dana, nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, vlasnik Andrej Hodasevič je radnicima i oštećenim kupcima obećao isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije obnovio.
Otkazi mejlom i na vajber grupi
Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe „Servfud“ u Smederevu, stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena.
Bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike „Hendi“ zatvorio je 200 svojih radnji širom Srbije u jednom danu. Oko 900 radnika, o otkazima, je obavestio elektronskom poštom.
„Hendi“ je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine, radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: „Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi. Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci“.
Od vlasnika i plata ni traga ni glasa
Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.
„Leonardo“, pogon italijanske fabrike za proizvodnju dela obuće, dospela je u žižu javnosti pre oko godinu dana godine kada je oko 60 radnika sasvim slučajno saznalo da više nisu zaposleni i to nakon što je jedna radnica zatražila medicinsku pomoć. Plate su već kasnile i dugovanja prema njima su rasla.
Ipak, fabrika u Subotici ponovo je pokrenula proizvodnju i na posao vratila deo radnika radnika.
Hrvatska firma „Gold exchange“ koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom.
Zanimljivo je da je „Gold exchange“ prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić.
Vlada traži rešenje
Vlada Srbije trenutno traži rešenje da vlasnik mesne industrije Mitros, austrijska firma Gierlinger holding ne zatvori tu fabriku, kako je najavila.
Na stolu su dve strategije – pomoć države ili prodaja.
Sanja Zrnić
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
