Novozadužena za nuklearnu bezbednost Srbije: Poslanica SNS-a Sandra Božić

Dok građani Srbije svakog dana plaćaju milione evra zbog nestručnosti kadrova na čelu Elektroprivrede Srbije (EPS), o nuklearnoj bezbednosti će se u narednih pet godina, pored ostalih, brinuti i diplomirana politikološkinja, poslanica Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini, Sandra Božić.

Nuklearne centrale je u jeku kolapsa TENT-a u igru ubacio v. d. direktora EPS-a, bivši pečenjar Milorad Grčić, braneći se od prozivki da je baš on odgovoran za javašluk koji je energetski sistem Srbije doveo na rub propasti. Grčić je na kriznoj sednici Vlade rekao da su njemu „svi inžinjeri“ u EPS-u rekli da u 21. veku ne treba bežati od nuklearne energije i da su danas dostupne „male, modularne nuklearne centrale koje su potpuno bezbedne“.

Nekoliko dana kasnije Vlada Srbije je 23. decembra donela odluku kojom se Sandra Božić imenuje za člana Odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, koji bi valjda trebalo da bude odgovoran za rad nekih budućih malih, modularnih skroz bezbednih nukleranih centrala. Za ovu funkciju Božić će dobijati finansijsku naknadu.

Poslanica SNS-a će biti deo stručnog tima koji predvodi ministarka kulture Maja Gojković kojoj je 2017. godine na čelu ovog stručnog tela mesto „ustupio“ nuklearni fizičar dr Vladimir Udovičić. Tako će ovo telo koje broji pet članova imati dva člana bez ikakvog iskustva u oblasti nuklearne energije.

Sandra Božić je ranije bila direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela je nakon što je izabrana za narodnu poslanicu. Kako je ranije izjavljivala, u politiku je ušla iz uverenja, a u njoj iz uverenja i ostaje.

Široj javnosti postala je poznata kada se na stepenicima ispred Skupštine pridružila svom kolegi Aleksandru Martinoviću u štrajku glađu zato što, kako rekoše, „tužilaštvo i sudstvo ne reaguju na fašističke ispade Boška Obradovića“.

Imenovanje Sandre Božić dolazi nakon izjave predsednika Srbije da se razmatra izgradnja nuklearne elektrane sa partnerima iz Rusije. U Srbiji trenutno ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi uredio izgradnju i rad nuklearnih elektrana, a nema ni naučnog i stručnog kadra koji bi u tome mogao da učestvuje. Nema ni obučenih stručnjaka koji bi mogli da se brinu o tretmanu visoko radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva, kao ni regulative u toj oblasti.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com