Foto: Marija Janković
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Rat u Ukrajini svakog dana mijenja svijet. Jedna od njegovih posljedica je i rušenje dosadašnje arhitekture vanjske politike u Srbiji, te dodavanje nove podjele u ionako podijeljenoj zemlji. Vlast izbjegavanje da se izjasni reklamira kao autentični i suvereni izbor, ali joj niko ne vjeruje pa ni ona sama sebi. O tome svjedoče stalne proturječne izjave predsjednika države Aleksandra Vučića. Srbija je glasala za osudu Rusije u Ujedinjenim nacijama zbog napada na Ukrajinu, ali Moskvi neće da uvede sankcije; kada bi to uradila, građani bi živjeli deset puta bolje, ali im nije u nacionalnom interesu; hoće evropske integracije, ali ne i da bude dio “čopora”. I da se ne nabraja dalje – jasno je. Postoje li kakvi slični presedani u nacionalnoj istoriji?
“Istorijske paralele vrlo su klizave i po pravilu vode pogrešnom zaključku”, kaže istoričar i bivši diplomata Milan St. Protić o mogućim uspoređivanjima sadašnjeg vremena sa prošlošću. “Istorija i kada se ponavlja, ponavlja se u fenomenu, a ne u konkretnim postupcima.”
Koliko građani Srbije zapravo poznaju Rusiju?
Pre neki dan je prvi čovek ove zemlje pomenuo ličnost Nataše Raskoljnikov hvaleći se svojim poznavanjem ruske književnosti. Ta ličnost ne postoji. Postoji Nataša Rostova u Tolstojevom Ratu i miru, a u Zločinu i kazni Dostojevskog postoje Sonja Marmeladova i Dunja Raskoljnikova, sestra glavnog junaka Rodiona Raskoljnikova. Ali Nataša Raskoljnikov ne postoji. To vam je dobra ilustracija da kod nas i u samom vrhu zemlje vlada ogromno neznanje.
Ipak, mnogo se govori o rusofiliji u Srbiji. Ili je, možda, u pitanju putinofilija?
Pre će biti putinofilija, ali je i to površno i lažno. Reč je o pokušaju da se iz jedne duboke nacionalne frustracije i osećaja gubitništva zbog svega što se dogodilo u raspadu Jugoslavije pronađe neka uteha i neki spasilac. I pošto je to servirano kao model – Putin je bio na našoj strani, a Zapad nas je bombardovao i hoće da nam uzme Kosovo – došlo je do uprošćene simetrije koja je plasirana narodu. Isto onako kao što se ideja Evrope i članstvo u Evropskoj uniji isuviše trivijalizuje. Nije to samo pitanje pripadnosti jednoj organizaciji koja podrazumeva određena pravila, nego uz to ide ono ogromno nasleđe evropske civilizacije od Homera do današnjeg vremena. Mi smo tome oduvek pripadali…
Pročitajte ceo intervju sa Milanom St. Protićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (16. juna)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vreme je za pravdu! Vreme je za istinu!“, uzvikivao je Koja 1989. Zeleni Zub sada podržava studente koji traže pravdu i istinu, tišinom i bukom koja je ponovo u modi
„Imamo posla s nekim ko hoće da decu upotrebi u politici, što su neverovatne stvari“, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević.
Studenti u blokadi zahvalili su se svima koji su bili na velikom skupu u nedelju na Slaviji i time ih podržali
Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović se ne odriče stava da je dete vlasništvo države, a naknadno je pridodao i boga i roditelje. Socijalni radnici su se ogradili od ovakvih stavova i tvrde da su opasni
Građanima se preporučuje da ostanu kod kuće i izbegavaju sva putovanja koja nisu neophodna. Prvi put je pokrenut sistem SMS hitnih informacija građanima u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
