Foto: Pixabay/analogicus
Da se ove nedelje u Nemačkoj održavaju savezni parlamentarni izbori, najveći broj glasova osvojila bi Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) poboljšala se za jedan procenat i sada ima 19 odsto podrške i ta stranka bi da se sada održavaju izbori, potisnula vladajuću Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) na treće mesto
Podrška desno-populističkoj Alternativi za Nemačku nastavlja da raste. Prema rezultatima aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja „Nemački trend“, ta stranka je s 19 odsto podrške potisnula vladajuću SPD na treće mesto.
Da se ove nedelje u Nemačkoj održavaju savezni parlamentarni izbori, najveći broj glasova osvojila bi Hrišćansko-demokratska unija (CDU). To proizlazi iz aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje redovno sprovodi institut „Infratest-dimap“, na zahtev javne televizije ARD. “ Istraživanje je sprovedno na reprezentativnom uzorku – 20. i 21. juna ispitano je 1.191 građana.
CDU bi na izborima osvojila 29 odsto glasova, isto koliko je imala u anketi prošlog meseca. Desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) poboljšala se za jedan procenat i sada ima 19 odsto podrške. To je najveća vrednost koju je AfD do sada ostvarila u tom ispitivanju javnog mnjenja.
Ta stranka bi tako, da se sada održavaju izbori, potisnula vladajuću Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) na treće mesto. SPD bi dobila 17 odsto glasova, što je jedan odsto manje nego u prošloj anketi. Njeni koalicioni partneri Zeleni ponovo bi imali 15 procenata, a treći član koalicije, Slobodna demokratska stranka (FDP), jedan procenat manje nego u prethodnom istraživanju – šest odsto. Kao i u ispitivanju pre tri nedelje, Levica bi imala četiri odsto, što znači da ne bi uspela pređe cenzus za Bundestag koji je pet odsto.
Kako bi sprečile pobedu kandidata Alternative za Nemačku na izborima u drugom krugu za gradonačelnika ili poslanike u pokrajinskom parlamentu, ostale stranke su se u zadnje vreme često ujedinjavale i preporučivale glasanje za protivkandidate.
Taj postupak svaki drugi građanin (52 odsto) smatra ispravnim, dok ga više od trećine ispitanika (35 odsto) smatra pogrešnim. Trinaest procenata ispitanih nije želelo ili moglo da se o tom pitanju izjasni.
Oko tog pitanja postoje i razlike u mišljenjima na zapadu i istoku zemlje. U tzv. „novim saveznim pokrajinama“ (područje bivšeg DDR-a), savez stranaka protiv kandidata AfD-a ne podržava 40 odsto ispitanika, a 47 procenata ga smatra ispravnim.
U grupi građana u uzrastu od 35 do 49 godina, kritika takvog saveza porasla je za jedan odsto i sada iznosi 45 procenata. Najveća podrška zajedničkom delovanju stranaka protiv AfD-ovih kandidata zabeležena je kod osoba starijih od 65 godina (58 odsto za, 31 odsto protiv).
U anketi nije ispitivana samo popularnost stranaka, već i to kako će i da li će uopšte Nemci ove godine ići na letovanje. Za milione Nemaca automobil ostaje omiljeno prevozno sredstvo za odlazak na letovanje: 41 odsto ispitanih planira putovanje automobilom, 17 odsto avionom, a sedam procenata vozom.
Međutim, 29 odsto građana Nemačke ove godine uopšte neće putovati tokom godišnjeg odmora. Najveća prepreka je – finansijska situacija. Posebno ljudi s nižim primanjima (ispod 1.500 evra mesečno) ovog leta ostaju kod kuće – njih 57 odsto. Kod građana starijih od 65 godina, letovanja će se odreći skoro svaki drugi (49 odsto).
I.Đ./Deutsche Welle
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
