Izbeglička kriza: Dobrodošli u Evropu

Drugi put za manje od jedne decenije Evropa se nosi sa izbegličkom krizom. Neprohodne gužve na putevima, vozovi preplavljeni ljudima, beskonačne kolone uplašenih i iscrpljenih Ukrajinaca koji idu ka privremenim odredištima u nepoznatu budućnost, postale sastavni deo slike o ratu u Ukrajini.

Prema podacima UNHCR u trenutku pisanja ovog teksta više od milion ljudi već je bežeći od rata prešlo ukrajinsku granicu, a procena EU je da bi i do četiri miliona ljudii moglo da potraži utočište u evropskim zemljama.

Evropa ih, za sada, dočekuje raširenih ruku. Za prelazak granica EU poželjno je da imaju pasoš, ali se tolerišu i drugi dokumenti koji dokazuju identitet. Nikakvi kovid pasoši ili PCR testovi nisu potrebni. Da bi dobili status izbeglice potrebno im je samo da budu državljani Ukrajine.

Iako procedura teče glatko, zbog ogromnog broja ljudi na prelazak granice se po hladnom vremenu čeka i dan ili dva. Većina dolazi u Poljsku, pa u Rumuniju, Mađarsku, Slovačku. Manji broj beži u Belorusiju i Moldaviju.

Preko 100.000 ljudi – žena, dece i staraca – iz samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine je još pre početka ruske invazije evakuisano nasigurno u Rusiju.

Podobne i nepodobne izbeglice

Poljska izbeglim Ukrajincima nudi smeštaj u prihvatnim centrima, ako nemaju rođake ili prijatelje kod kojih bi otišli. Obezbeđeni su smeštaj, hrana i medicinska nega. Poljska je najavila da će ovih dana biti gotova i priprema sanitetskog voza za prevoz ranjenih Ukrajinca.

Poljaci, koji na najvećem udaru izbeglica, pomoć traže od ostalih zemalja iz EU i pomoć stiže sa svih strana. Šalju se ćebad, šatori, maske, lekovi, medicinska oprema. Sa svih strana Evrope stižu volonteri. Na delu je retko viđana evropska solidarnost sa ugroženim Evropejcima.

Mađarska, koja je bila izgradila bodljikavu žicu duž svojih granica da bi se zaštitila od izbeglica sa Bliskog istoka i sa severa Afrike, sada je takođe otvorila granice. „Puštamo sve unutra“, izjavio je premijer Viktor Orban koji je više puta lično dolazio na granicu sa Ukrajinom. Za građane Ukrajine granični prelazi otvoreni su 24 sata, a Ukrajinci utočište mogu da nađu širom Mađarske.

Dobrotvorne i humanitarne organizacije finansiraju se ovih dana iz opštinskih kasa širom zemlje. Univerziteti smeštaju ljude, opštine kažu da će pomoći pri zapošljavanju. Deca se primaju u škole i vrtiće. Zahvaljujući donacijama,  Airbnb pruža na desetine hiljada smeštaja. U Ukrajini živi značajna mađarska manjina koja je bila uzrok nesuglasica između dve zemlje.

Mađari su ipak stavili do znanja da nisu svi dobrodošli. Realnost na granicama EU su dve izbegličke kolone: jedna za Ukrajince, druga za tamnopute izbeglice. Oni se i dalje tretiraju kao „ilegalni migranti“, za njih je Mađarska izgradila bodljikavu žicu duž svoje granice sa Srbijom. Kancelarija UN za izbeglice, aktivisti i grupe za pomoć izbeglicama pozivaju na jednak tretman i podsećaju da je diskriminacija na osnovu rase, etničke i verske pripadnosti neprihvatljiva. Avgani, Sirijci, Iračani… zaglevjani su između rata i granice EU koja je za njih ostala gvozdena.

Topla dobrodošlica

Za Ukrajince mesta ima i na zapadu i severu Evrope. Na centralnu železničku stanicu u Berlinu svakog dana pristižu novi vozovi sa izbeglicama sa istoka. Čini se sve da se Ukrajinci osećaju dobrodošli. „Ovo smo mogli biti mi“ jedna je od parola u Nemačkoj koja implicira na solidarnost sa ukrajinskim narodom. Dele se hrana i piće, kartice za telefone. Tu je i veliki broj medicinskih timova, volontera i prevodilaca.

Nije mali broj nemačkih porodica koje nude smeštaj u svojim domovima. Mogu se videti ručno pisani transparentni sa porukama: „Mogu ugostiti dve osobe. Kratkoročno ili dugoročno“; „Velika soba. 1-3 čoveka. Dobrodošla su deca!“; „Jedna soba za majku i dete“. Oni koji ne žele da ostanu u Nemačkoj, mogu da dobiju besplatne karte za voz za bilo koje mesto u Evropi.

Brisel je saopštio da je prema njihovim podacima preko 150 hiljada ljudi interno raseljeno u Ukrajini. I pored dobre volje međunarodne zajednice, mnogima od njih je zbog blizine ratnih dejstava teže pružiti pomoć. Nešto lakša situacija je na zapadu Ukrajine, gde su ruski napadi manjeg intenziteta.

Potaknuta ruskom agresijom na Ukrajinu EU je u četvrtak donela još jednu „istorijsku“ odluku: po prvi put će biti aktiviana klauzula o zaštiti izbeglica, koja je uvedena 2001. godine nakon izbegličke krize na Kosovu 1999. Za Ukrajince to znači da će dobiti status privremenog boravka mimo složene birokratske procedure za dobijanje azila.

I London je spreman da prihvati sve Ukrajince koji u Velikoj Britaniji imaju rođake.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com