Foto: AP/Paul White
Žene i nebinarne osobe širom Islanda, uključujući i premijerku Katrin Jakobsdotir, u utorak će prekinuti rad kako bi se skrenula pažnja na jaz u platama među polovima i rašireno rodno i seksualno nasilje
Desetine hiljada žena i nebinarnih osoba širom Islanda, uključujući i premijerku Katrin Jakobsdotir, sutra će prekinuti rad u prvom štrajku te vrste u proteklih gotovo pola veka.
Organizatori se nadaju da će štrajk žena dovesti društvo u mrtvu tačku, kako bi se skrenula pažnja na jaz u platama među polovima i rašireno rodno i seksualno nasilje, prenosi Index. To će biti prvi celodnevni štrajk žena od 1975. kada je 90 odsto žena na Islandu odbilo da radi, što je dovelo do ključnih promena, uključujući prvu ženu izabranu za predsednicu države.
Organizatori štrajka, od kojih su neki učestvovali i u štrajku 1975. kažu da osnovni zahtev da se rad žena ceni nije ispunjen ni 48 godina kasnije. Uprkos tome što se Islanđani smatraju globalnim liderom u rodnoj ravnopravnosti, u nekim profesijama islandske žene i dalje zarađuju do 20 odsto manje od muškaraca, a više od 40 odsto žena iskusilo je rodno zasnovano ili seksualno nasilje.
Organizatori štrajka kažu da su poslovi koji se tradicionalno povezuju sa ženama, poput čišćenja i nege, i dalje potcenjeni i nedovoljno plaćeni. „Priča se o Islandu kao da je raj jednakosti“, rekla je Freja Steingrimsdotir, jedna od organizatorki štrajka i direktorka komunikacija u Islandskoj federaciji javnih radnika. „Ali u raju jednakosti ne bi trebalo da postoji razliku u platama. To nije ono čemu teže žene širom sveta“, kazala je Steingrimsdotir.
„Ovo nazivate jednakošću?“
Protest ide pod sloganom „Ovo nazivate jednakošću?“ i planira ga oko 40 različitih organizacija.
Žene i nebinarni ljudi širom zemlje pozivaju se da u utorak ne rade nikakav plaćeni ili neplaćeni posao, uključujući i kućne poslove, „kako bi pokazali važnost svog doprinosa društvu“. Ali neki su već počeli da se pripremaju unapred kako bi olakšali život muškarcima tokom njihovog odsustva.
„Treća smena je stvarna, žene štrajkuju, ali „hajde da se uverimo da će sve funkcionisati glatko“ je mentalitet u kojem smo zaglavili i iz kojeg moramo da izađemo“, rekla je Steingrimsdotir.
„Taj jedan dan nije naš problem, i nemojmo pokušavati da im olakšamo.“
Očekuje se da će se najmanje 25.000 ljudi uključiti u protest u centru Rejkjavika, a još mnogo njih će učestvovati u 10 drugih protesta širom zemlje – što će verovatno biti najveći štrajk žena na Islandu ikada. Najavljujući svoje učešće, premijerka Jakobsdotir je rekla da očekuje da će kabinet premijera prestati sa radom. „Pre svega, ovim pokazujem solidarnost sa Islanđankama“, rekla je ona za mbl.is. Za razliku od štrajka 1975. protest u utorak je za žene i nebinarne ljude.
„Radimo to jer se svi borimo protiv istog sistema, svi smo pod uticajem patrijarhata, i smatrali smo da treba da se udružimo u borbu rekla“ je Steingrimsdotir.
M.J./FoNet/Gardijan
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
