Foto: Marko Kecman
Dvadeset i šest godina posle mučkog ubistva tada trinaestogodišnjeg dečaka u Beogradskoj ulici, ponovo je, u svetlu nove tragedije u "Vladislavu Ribnikaru", aktuelizovana priča o tome da jedan park ponese njegovo ime
Demokratska stranka (DS) saopštila je danas da je podnela zahtev da se na dnevni red sednice Skupštine grada Beograda, koja će biti održana u utorak, uvrsti rasprava o imenovanju parka „Mitićeva rupa“ na Slaviji u park „Dušan Jovanović“, po dečaku koga su skinhedsi na smrt pretukli u oktobru 1997. godine, samo zato što je bio Rom.
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 u oktobru prošle godine apelovala je da odbornici Skupštine grada podrže tu inicijativu, jer je to park pored kojeg je Dušan živeo, u kome se igrao i pored kojeg je ubijen, ali do danas nikakav zvaničan odgovor od grada nije stigao.
“Dok žalimo za nevinim žrtvama bezumnog čina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ne zaboravimo na još jednog njenog đaka čiji je život tragično ugašen pre 25 godina. Dušan je imao isto 13 godina. Dušan je takođe bio đak „Ribnikara“. Dušana su mučki ubili samo zato što je bio Rom”, navela je DS, koja je poručila da će na svaki način podržati tu inicijativu.
Duška Jovanović u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se nada da će gradska vlast prihvatiti njihov predlog.
Posebno joj, kaže, znači što je u tom parku provodila detinjstvo sa bratom.
„Budi dobar, da te Cigani ne ukradu“
„Kad sam bila u parku, dosta puta sam čula kako roditelji svoju decu plaše: ‘Budi dobar da ne dođu Cigani da te ukradu'“, priseća se Duška.
Nada se da bi se imenovanjem parka po njenom bratu, roditelji i deca upoznali sa tim do čega može da dovede mržnja.
„Sada razmišljam, ako bi se park zvao po mom bratu, deca bi pitala roditelje zašto se tako zove. Onda roditelji pogledaju tu tablu, pogledaju u njegove oči i shvate da on ništa nije drugačiji od drugih i da je izgubio život samo zbog druge boje kože“, kaže Duška Jovanović.
Šest godina zatvora za ubistvo
Porodica Jovanović živela je u Beogradskoj ulici. Tada trinaestogodišnji Dušan Jovanović je 18. oktobra 1997. godine u ranim večernjim satima izašao do obližnje prodavnice da kupi sok.
Ispred zgrade su ga presreli maloletnici Milan Čujić i Ištvan Fendrik, pripadnici neonacističkog „skinhead“ pokreta, u čijoj srži su rasizam i šovinizam.
Iz čista mira su dečaka počeli da tuku pesnicama, cokulama i otkinutim olukom. Od posledica prebijanja, Dušanu je polomljen vrat.
Nakon što je primetio da mu se sin predugo zadržao napolju, Dušanov otac Aleksandar Jovanović je izašao da ga potraži. Zatekao ga je kako leži na ulici bez znakova života.
Nekoliko grupa mladih Beograđana organizovalo se tih dana u pokušaju da pronađu ubice i obračunaju se s njima, međutim oni su se krili narednih nedelja po tuđim stanovima i drugim delovima grada.
Dvojica napadača osuđena su kasnije na 10 godina zatvora, a oslobođeni su posle šest godina zbog dobrog vladanja.
„Oni su u svojoj izjavi rekli da nas mrze jer pričamo srpski jezik“, kaže za RSE Duška Jovanović. „Ali, meni su tri generacije u porodici rođene ovde u Beogradskoj ulici – deda je ovde rođen, tata, ja i brat smo ovde rođeni. Kojim jezikom da pričamo?“
I.Đ./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu nije dobila ni dinara na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u AP Vojvodini za 2025. godinu
U sumrak trešte zvučnici iz Ćacilenda. Poneka pesma je teški treš, ali sve udaraju na patriotski nerv. Jedno reportersko posmatranje i slušanje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić požalio se na RTS-u da gde god da odem „sole nam pamet o Banjskoj zbog jednog poginulog policajca“
Nova hapšenja u procesu borbe protiv korupcije
Da li je ministarka Tatjana Macura završila fakultet i koji, pitanje je koje se ovih dana pojavilo u javnosti
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića ubili su skinhedsi zato što je bio Rom. Prebili su ga u centru Beograda, a da se niko od prolaznika nije ni osvrnuo. Oni nisu ubili samo njega, ubili su sve nas, kazala je njegova sestra
„Romi moraju da donesu odluku sami sa sobom da li žele da žive na način koji su danas standardi jednog civilizovanog sveta ili žele da žive u uslovima u kojima će im neko sutra ne daj bože ponovo zgaziti dete, izleteti na put", rekao je prvi čovek Beograda
Mnogo je vlasti prešlo preko glava Roma. Mnogo ih je dobrano zaradilo od romskih glasova. Mnogi su svašta obećavali, a niko ništa ili gotovo ništa nije dao. Ova vlast što se toga tiče nije ni bolja ni gora od drugih. A kada kaže da Romi ne žele da žive civilizovano i da je njihov izbor da prose, Aleksandar Šapić zapravo ponavlja opasne koncepte koji su Rome vodili na giljotinu i u gasne komore
