Demokratska stranka (DS) saopštila je danas da je podnela zahtev da se na dnevni red sednice Skupštine grada Beograda, koja će biti održana u utorak, uvrsti rasprava o imenovanju parka „Mitićeva rupa“ na Slaviji u park „Dušan Jovanović“, po dečaku koga su skinhedsi na smrt pretukli u oktobru 1997. godine, samo zato što je bio Rom.
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 u oktobru prošle godine apelovala je da odbornici Skupštine grada podrže tu inicijativu, jer je to park pored kojeg je Dušan živeo, u kome se igrao i pored kojeg je ubijen, ali do danas nikakav zvaničan odgovor od grada nije stigao.
“Dok žalimo za nevinim žrtvama bezumnog čina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ne zaboravimo na još jednog njenog đaka čiji je život tragično ugašen pre 25 godina. Dušan je imao isto 13 godina. Dušan je takođe bio đak „Ribnikara“. Dušana su mučki ubili samo zato što je bio Rom”, navela je DS, koja je poručila da će na svaki način podržati tu inicijativu.
Duška Jovanović u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se nada da će gradska vlast prihvatiti njihov predlog.
Posebno joj, kaže, znači što je u tom parku provodila detinjstvo sa bratom.
„Budi dobar, da te Cigani ne ukradu“
„Kad sam bila u parku, dosta puta sam čula kako roditelji svoju decu plaše: ‘Budi dobar da ne dođu Cigani da te ukradu'“, priseća se Duška.
Nada se da bi se imenovanjem parka po njenom bratu, roditelji i deca upoznali sa tim do čega može da dovede mržnja.
„Sada razmišljam, ako bi se park zvao po mom bratu, deca bi pitala roditelje zašto se tako zove. Onda roditelji pogledaju tu tablu, pogledaju u njegove oči i shvate da on ništa nije drugačiji od drugih i da je izgubio život samo zbog druge boje kože“, kaže Duška Jovanović.
Šest godina zatvora za ubistvo
Porodica Jovanović živela je u Beogradskoj ulici. Tada trinaestogodišnji Dušan Jovanović je 18. oktobra 1997. godine u ranim večernjim satima izašao do obližnje prodavnice da kupi sok.
Ispred zgrade su ga presreli maloletnici Milan Čujić i Ištvan Fendrik, pripadnici neonacističkog „skinhead“ pokreta, u čijoj srži su rasizam i šovinizam.
Iz čista mira su dečaka počeli da tuku pesnicama, cokulama i otkinutim olukom. Od posledica prebijanja, Dušanu je polomljen vrat.
Nakon što je primetio da mu se sin predugo zadržao napolju, Dušanov otac Aleksandar Jovanović je izašao da ga potraži. Zatekao ga je kako leži na ulici bez znakova života.
Nekoliko grupa mladih Beograđana organizovalo se tih dana u pokušaju da pronađu ubice i obračunaju se s njima, međutim oni su se krili narednih nedelja po tuđim stanovima i drugim delovima grada.
Dvojica napadača osuđena su kasnije na 10 godina zatvora, a oslobođeni su posle šest godina zbog dobrog vladanja.
„Oni su u svojoj izjavi rekli da nas mrze jer pričamo srpski jezik“, kaže za RSE Duška Jovanović. „Ali, meni su tri generacije u porodici rođene ovde u Beogradskoj ulici – deda je ovde rođen, tata, ja i brat smo ovde rođeni. Kojim jezikom da pričamo?“
I.Đ./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
