Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
“Gospodin Kurti jeste naš partner. On je ponekad težak partner, ali je partner. Kosovo je naš partner. Srbija je naš partner. Dakle, u budućnosti želimo da iskoristimo dobre odnose koje imamo sa Kosovom i poboljšanje odnosa koje imamo sa Srbijom.”
Sjedinjene Američke Države nastaviće da se zalažu za napredak Zapadnog Balkana i da ga vide kao područje ogromnih mogućnosti koje treba da bude potpuno integrisano u Evropsku uniju. Kada bi Sjedinjene Američke Države imale veću ulogu u donošenju odluka, do 2030. godine, ceo region bi bio unutar Evropske unije, izjavio je Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan u intervjuu koji je vodio Zoran Korać, osnivač i direktor Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE) iz Beograda.
Za Srbiju i region u celini vidi veoma pozitivnu budućnost i želi da Srbija bude čvršće „usidrena u zajednici prijatelja koju SAD imaju u Evropi“. Kada je reč o odnosu Beograda i Prištine, Eskobar ističe da je neophodno, bez odlaganja, otpočeti proces implementacije Zajednice srpskih opština.
ZORAN KORAĆ: Poslednjih nekoliko godina vlada Sjedinjenih Američkih Država, istraživački centri i političari su zagovornici dugoročnog prosperiteta, stabilnosti i zdravih diplomatskih odnosa na Balkanu. Da li će Sjedinjene Američke Države nastaviti da se zalažu za ove ciljeve?
GABRIJEL ESKOBAR: Apsolutno. Ostaćemo veoma angažovani na Zapadnom Balkanu. Dakle, želim da počnem tako što ću to reći, iako u vestima dominiraju tenzije i politički problemi. Za vladu Sjedinjenih Američkih Država, Zapadni Balkan i dalje ostaje područje ogromnih mogućnosti. Definišuća karakteristika Zapadnog Balkana trenutno je zaista snažan ekonomski rast i snažan ekonomski potencijal. Region ima potencijal da bude lider u IT, transportu, energetici, infrastrukturi, transportu, pa čak i turizmu. Region ima odlične univerzitete, ima talentovanu radnu snagu i to relativno mladu radnu snagu. Tako da ćemo nastaviti da ulažemo u to i nadamo se da će to ulaganje u budućnost regiona pomoći da se prevaziđu neki od političkih problema.
Na početku svog mandata bili ste veoma entuzijastični. Čak ste rekli da ćete dati sve od sebe da države Zapadnog Balkana uvedete u Evropsku uniju. Da li i dalje imate taj entuzijazam?
Imam i mislim da mladi ljudi u regionu imaju taj isti entuzijazam. Vidite, da budem iskren, s obzirom na stope rasta, region je tržište od oko 20 miliona ljudi, ekonomija od oko 120 milijardi evra sa prosečnom stopom rasta od 7% ili više. To je skoro 5% više nego u nekim većim zemljama Evropske unije. Dakle, Zapadni Balkan, kada bude potpuno integrisan u Evropu, biće pokretač ekonomskog prosperiteta, pokretač rasta broja radnih mesta i još uvek sam veoma entuzijastičan zbog toga. Sada je izazov u tome da li lideri regiona takođe vide tu mogućnost ili će ostati ukorenjeni u svom trenutnom razmišljanju o etničkom rivalstvu i političkoj krizi na trajnoj osnovi.
Trenutna situacija na Kosovu: turbulencije, tenzije… šta možete da nam kažete pošto ste bili tamo, mislim pre dva-tri dana. Kakva je situacija? Šta se dešava tamo? Šta možemo očekivati?
Da, šta smo imali u Ohridu: postigli smo dogovor. Pravno obavezujući sporazum koji je otvorio vrata mirnom, konstruktivnom i predvidljivom odnosu Srbije i Kosova po evropskim pravilima. Kada smo otišli iz Ohrida, otišli smo optimistični. U dva meseca od kada smo postigli taj dogovor imali smo mnogo političkih kriza i rekao bih da su sve bile predvidljive i da ih je bilo moguće izbeći. Dakle, moramo da pronađemo način da deeskaliramo procese odmah, da deeskaliramo situaciju i da se odmah vratimo fokusu na sprovođenje Ohridskog sporazuma. Za Srbiju to znači da prekine blokiranja evropskih i međunarodnih integracija Kosova. Za Kosovo to znači otpočinjanje procesa implementacije Zajednice srpskih opština. Moramo odmah da radimo na obe stvari.
Ambasador SAD u Srbiji KristoferHil je napomenuo da sada srpska strana sarađuje na veoma dobar način, i da je Srbija kao partner pouzdana. Ali je dodao i da nije siguran da je gospodin Kurti, premijer, kako je rekao „naš partner“ tj. da je partner Sjedinjenih Američkih Država.
Moram to da razjasnim – gospodin Kurti jeste naš partner. On je ponekad težak partner, ali je partner. Kosovo je naš partner. Srbija je naš partner. Dakle, u budućnosti želimo da iskoristimo dobre odnose koje imamo sa Kosovom i poboljšanje odnosa koje imamo sa Srbijom da pronađemo način, da pronađemo obostrano prihvatljiv i obostrano koristan put kako bi i jedni i drugi mogli da budu deo Evropske unije zajedno. I ne samo to, već da i jedni i drugi pomognu da se otvore vrata integracije za ostatak regiona. Dakle, želimo da iskoristimo naše dobre odnose da pomognemo posredovanju u budućnosti.
Kako vidite Srbiju 2025-2030?
Kada bi Sjedinjene Američke Države imale veću ulogu u donošenju odluka, do 2030. ceo region bi bio unutar Evropske unije. Ali u međuvremenu, do 2030. očekujemo da će ulaganja u privredu početi da stvaraju prave mogućnosti. Pretpostavljam da će do 2030. godine sve zemlje regiona biti na dobrom putu da ispune sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, da će preći dug put da smanje korupciju, da otvore mogućnosti da mladi ljudi imaju dugoročnu ekonomsku budućnost u regionu. Tako da vidim veoma, veoma pozitivnu budućnost za Srbiju i za region u celini.
Možete li nam reći nešto više o Otvorenom Balkanu kao osnovi ili početku saradnje država na Zapadnom Balkanu? Tu još uvek nema Crne Gore, nema Bosne, a to znači da nije potpun.
Vidite, mislim da najvažniji deo svakog plana ekonomske integracije mora biti usklađivanje sa Evropskom unijom. Evropska unija, to jest, trgovina sa Evropskom unijom čini oko 70% ukupne trgovine regiona. Dakle, drugim rečima, fokusiranje na evropsko tržište je apsolutno ključno. Evropska unija je već postavila neke smernice i metriku kroz Berlinski proces. Dakle, Berlinski proces mora biti u fokusu, ali u međuvremenu sve ekonomske stavke koje zbližavaju region i približavaju ga Evropi podržavamo dok god ne narušavaju posvećenost zemalja Evropskoj uniji, i dok god su otvoreni za sve. Na neki način, može se reći da ako dve ili tri ili četiri zemlje odluče da žele unapred da urade svoj domaći zadatak, onda je to u redu sve dok je taj domaći zadatak unutar zahteva Berlinskog procesa. Znači, ne podržavamo jedno ili drugo, ili jedno više od drugog, već podržavamo sve što zbližava region.
To znači da možemo da pređemo na glavnu tačku našeg intervjua. Srpsko stanovništvo, srpski narod, srpska država mogu da računaju da će SAD nastaviti da blisko sarađuju sa Srbijom i pomažu Srbiji da dođe do članstva u Evropskoj uniji?
Da, apsolutno, bićemo snažan zagovornik članstva. Što se tiče našeg odnosa sa Srbijom – više od 140 godina Sjedinjene Američke Države imaju čvrste odnose sa Srbijom. Sve to vreme, to je bio veoma pozitivan odnos sa izuzetkom godina Miloševićeve vlasti. Dakle, to je bio jedini period u kojem SAD i Srbija nisu bili bliski prijatelji. Sa američke strane su vrata za ponovno uspostavljanje tog odnosa otvorena, i u isto vreme naš odnos sa Srbijom ne bi trebalo da ugrožava bilo koga drugog. Nastavljamo da imamo jaka strateška partnerstva sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom. I želimo isti odnos sa Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Dakle, želimo da Srbija bude čvršće usidrena u zajednici prijatelja koju SAD imaju u Evropi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
