Ove godine Festival autorskog filma će prikazati više filmova nego ikada do sad za svojih 29 godina. Svih 12 filmova glavnog programa su sa drugog kontinenta
Dvadeset devetu godinu za redom, od 24. novembra do 1. decembra, biće prikazana 82 filma u 13 programskih celina Festivala autorskog filma (FAF).
Ovo je do sada najbrojnije izdanje FAF-a.
„Kada sam video listu gostiju, sa ushićenjem sam čitao imena, a kada sam video broj gostiju bio sam čak i zabrinut zbog svega onoga što će nas očekivati u dolascima, odlascima, smeštaju i svemu onome što će festival da pripremi za goste“, rekao je direktor festivala Igor Stanković.
Reditelj Srdan Golubović, koji je selektor festivala, rekao je da on i njegova ekipa nikada nisu pokušavali da naprave festival „preko noći“, već su polako radili i došli do toga da danas imaju najveći broj filmova i gostiju.
„Danas smo došli u situaciju da svi reditelji iz takmičarskog programa, glumci i producenti žele da dođu u Beograd jer smo uspeli da u prethodnim godinama zainteresujemo ljude i pokažemo da je Festival autorskog filma jedno mesto gde se na najbolji mogući način gaji autorski film i vrednuje autorska posebnost“.
Dodaje da „nema mnogo ovakvih festivala u Evropi koji su u takmičarskom programu tako beskompromisni i hrabri da do kraja isteruju princip vrhunskog autorstva“.
Od 12 filmova glavnog programa, svaki dolazi sa drugog kontinenta. Jedini film iz regiona, bosansko-hercegovački, biće Ekskurzija Une Gunjak. Pored njega, takmiče se nepalski film Crveni kofer Fidela Devkota, francuski film Disko igrač italijanskog reditelja Đakoma Abrucezea, ruski film Hir Ilije Povolockog, čileanski film Doseljenici Felipea Galveza, iranski film Kritična zona Alija Ahmadzadea, američki film Mešanac Vuka Lungulov-Kloca, ukrajinski film Stepne Marina Vrode, mađarski film Objašnjenje za sve Gabora Rajsa, kineski film Samo reka teče Vei Šudžuna i belgijski film Predskazanje reditelja iz Čada Balođija.
Srđan Vučinić, umetnički direktor naglasio je da su filmovi koji čine „srž programa“ filmovi iz zemalja Trećeg sveta: Čilea, Vijetnama, Nepala, Irana – „zemalja koje nama govore nešto što mi ne znamo i što nije u našem sistemu znanja, ali nam otkrivaju nešto potpuno novo o svetu“.
Povezuje ih tema puta koja stoji pred čovekom i koja se nameće kao rezultat onoga što se zovu prirodni i veštački svet i koji čovek danas ne zna kako da pređe.
Festival će otvoriti film Izgubljena zemlja Vladimira Perišića koji govori o 1997. godini – godini velikih demonstracija i traumama našeg društva u to vreme.
Vučinić ističe i filmove velikih autora Kena Louča, Vima Vendersa, Marka Belokia, Jorgosa Lantimosa i Nurija Bilgea Džejlana. Svi ovi autori nam, kaže, šalju važne poruke, između ostalog i tako što su ovo nekima od njih najnoviji filmovi.
Ovogodišnji festival se takođe ističe i raznolikošću žanrova. U tom smislu pokrenuta je selekcija „Sirovo“, najmlađa od svih programskih celina, u kojoj su filmovi sa eksperimentalnim pokušajima obračunavanja sa ustaljenim filmskim jezikom i mejnstrim filmovima“, kazala je Maša Seničić, selejtorka ove celine, u kojoj su četiri ostvarenja: Daaaaaali! Kentena Dipjea, Ljudski nagon 3 Eduarda Vilijamsa, Kraljevstvo životinja Toma Kajea i Univerzalna teorija Tima Kregera.
Seničić je predstavila i filmove iz selekcije „Hrabri Balkan“ koju je pre devet godina počela da vodi sa Stefanom Ivančićem i istakla nekoliko filmova koji dolaze iz Srbije i regiona. Srce Gvozdena Ilića i Neka cvjeta rosno cvijeće Ivana Bakrača. Zatim, dva filma koja se bave mestima: Motel Filipa Mojzeša i El Shatt – nacrt za utopiju Ivana Ramljaka. Pažnju je skrenula i na Šutnja razuma Kumjane Novakove koji govori o silovanjima u Foči.
Od pratećih programa izdvajamo Francusko-srpske filmske susrete sa tri panela i masterklasa,i omaž Srđanu Koljeviću.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti akcijom „Buna park“ prikupljaju sredstva za vanredne izbore, a građani su na protestu ispred zgrade RIK-a. Za to vreme iz Pionirskog parka se ore četničke pesme
Studenti u blokadi ETF-a deliće pamflet po zborovima građana u Srbiji za sve „koji slušaju a ne vide, gledaju a ne čuju", ujedno pozivajući na protest 28. juna
U Beogradu je prvi protest počeo ispred Pravnog fakulteta, a drugi je najavljen za 18.30 ispred zgrade RIK-a zato što „Cirkus mora da stane“, istovremeno kad i „Priprema za Vidovdan“ u Sremskim Karlovcima
Po receptu pred svaki veliki protest koji su organizovali studenti, režimski mediji i njihovi gosti pred Vidovdan pokrenuli su novu akciju zastrašivanja građana
Predsednik Srbije predlaže izmene Ustava koje bi zaštitile građane od prinudnog iseljenja iz sopstvenog doma tokom izvršnih postupaka
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
