Zašto Srbija zaostaje za regionom u podršci Evropskoj uniji

Percepcija Evropske unije u Srbiji znatno je negativnija nego u ostalim državama regiona, što je rezultat kampanje dezinformacija o EU, izjavila je novinarka portala Savremena politika Sofija Popović.

Govoreći o rezultatima istraživanja koje je naručila Evropska komisija (EK) u svim zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu, Popović je ocenila da je razlog za takvu negativnu percepciju to što vlast krivce za stagnaciju Srbije u procesu evropskih integracija pronalazi u nekom drugom.

„Takav narativ traje duže od decenije i mislim da će biti veoma teško to promeniti ukoliko se nastavi ovakav način izveštavanja provladinih medija“, rekla je Popović agenciji FoNet.

Godišnje istraživanje EK pokazuje da manje od trećine građana Srbije ima pozitivnu sliku o EU, da bi manje od trećine glasalo za članstvo u Uniji, a da 40 odsto misli da Srbija nikada neće postati članica.

„Evropska unija traži da u Srbiji prestane kampanja dezinformacija o EU, ali na tome naša vlast uopšte ne radi, što pokazuju i istraživanja koja beleže stagnaciju podrške građana Srbije članstvu“, rekla je Popović.

Vlast šalje negativnu sliku o EU

Ona dodaje da vlast veoma često negativno govori o EU i stvara narativ da je razlog za nedostatak napretka Kosovo ili da EU ne želi Srbiju.

„Mislim da je za to najodgovornija vlast, zato što duži niz godina uglavnom šalje negativnu sliku o EU – da je Srbija ispunila sve, ali eto, Brisel nas neće. Možete da čujete čak i ministra za evropske integracije koji govori takve stvari. Konstantno se prenose netačne poruke građanima i zbog toga imamo ovakve rezultate kakve imamo“, tvrdi Popović.

Za rezultate istraživanja koji pokazuju da samo 28 odsto građana ima pozitivnu sliku o EU, dok najveći broj ispitanih, 38 odsto, ima neutralan stav, Popović kaže da bi dobar deo tih građana bio raspoloženiji za pristupanje EU kada bi video da je članstvo zaista moguće i kada bi se dešavali konkretni pomaci napred.

„U drugim državama kandidatima, posebno u Crnoj Gori i Albaniji, vlasti su veoma ambiciozne kada je reč o pristupanju njihovih zemalja EU i vidimo na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju“, rekla je Popović.

Komentarišući podatak da 40 odsto građana smatra da Srbija nikada neće postati članica, ona je rekla da će se taj procenat menjati kako budu pristupale druge zemlje regiona.

„Napredak Crne Gore vratio je EU i proces pristupanja u naše društvo. Mislim da je veliki broj građana bio iznenađen time što Crna Gora toliko napreduje i što je najbliža punopravnom članstvu“, istakla je ona.

Iznenađuje procenat neopredeljenih

Podsetivši da Srbija četiri godine nije napravila nikakav napredak na evropskom putu, da više od 12 godina pregovara o punopravnom članstvu, Popović je ocenila da ne iznenađuje toliki procenat neopredeljenih.

Ona je konstatovala i da EU ranije nije bila raspoložena za proširenje i da je i to uticalo na percepciju građana, ali da se ta situacija potpuno promenila nakon početka rata u Ukrajini

U istraživanju su građani u velikom procentu poručili da EU treba da podrži borbu protiv korupcije, što, kaže Popović, ne iznenađuje, jer građani ipak vide EU kao deo sveta u kojem sistem funkcioniše.

„Zato mislim da je važno što su građani na protestima izražavali to očekivanje od EU – da podrži prodemokratske snage i proces ‘’odrobljavanja’ zarobljenih institucija u Srbiji“, navela je ona i ocenila da je deo građana u poslednjih godinu i po dana imao nerealna očekivanja od EU i da je to za posledicu imalo ogromno razočaranje.

Pomoć EU se predstavlja kao nešto što se podrazumeva

U istraživanju se navodi da je Rusija i dalje zemlja u koju najveći broj građana Srbije ima poverenja, potom sledi Kina, dok je na trećem mestu EU, što je, prema rečima Popović, posledica toga što vlast na sve načine pokušava da predstavi i Kinu i Rusiju kao prijatelje Srbije, dok se pomoć EU predstavlja kao nešto što se podrazumeva ili se ne predstavlja dovoljno.

Ona smatra da vlast nema nameru da na smislen način ubrza proces evropskih integracija i da je teško očekivati napredak dok se ne razreši politička kriza u Srbiji.

„Sada se od Srbije traži ne samo da usvaja zakone, već i njihova implementacija i suštinska promena stanja na terenu, a mi vidimo da je stanje sve gore i da čak i Evropska komisija veoma jasno beleži nazadovanje u ključnim oblastima, kao što su pravosuđe i sloboda okupljanja“, ukazala je Popović.

Rezolucije imaju veliku političku snagu

Komentarišući rezoluciju o Srbiji u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, ona je konstatovala da je po tonu veoma slična izveštaju specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta Tonina Picule i da pokazuje da se više ne može ignorisati stanje u Srbiji, pre svega kada je reč o vladavini prava, pogoršanju slobode izražavanja i stanju u medijima.

„Vlast nije uspela da u Parlamentarnoj skupštini izlobira ublažavanje kritika, otuda i razočaranje predstavnika srpske delegacije iz redova vladajuće koalicije“, dodala je Popović.

Popović ističe da te rezolucije same po sebi nisu pravno obavezujuće, ali da imaju veliku političku snagu i da se rečnik Evropskog parlamenta vrlo brzo prelio i u rečnik Evropske komisije.

„Države članice, kada budu odlučivale da li će podržati napredak Srbije, čitaće te dokumente koji nisu povoljni za vlast u Beogradu i oni imaju veći značaj nego što naša vlast pokušava da predstavi“, kaže Popović.

Govoreći o odnosu koji vrh vlasti ima sa čelnicima EU, pre svega sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, Popović kaže da „postoji pogrešna percepcija prijateljstva Fon der Lajen i predsednika Srbije“.

Prema njenoj oceni, odnos EK prema vlastima u Beogradu u prethodnih godinu i po dana se promenio i u Briselu više niko nema poverenja da će stvari koje su davno obećane biti i ispunjene.

„Mislim da situacija nije idealna u odnosima vrha EU i vlasti u Beogradu, jer se zaista očekuje da se posle dugo vremena sprovedu stvari koje je vlast dugo obećavala“, ocenila je Popović.

Izvor: FoNet

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!