Foto: AP
Ukrajini će možda biti potreban čak bilion evra spoljne pomoći da sanira štetu koja je izazvana invazijom Rusije, rečeno je u Briselu. Ko će to da plati? Ukrajinski zvaničnici predlažu da bi trebalo uzeti milijarde dolara vrednu imovina ruskih oligarha i rezerve Ruske centralne banke
Koliko će koštati obnova gradova, infrastrukture, i svega što je uništeno u Ukrajini i ko će to da plati – pitanja su na koja nema odgovora, ali o kojima se razmišlja i u Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Na upravo završenom sastanku lidera EU u Briselu, šef Evropske investicione banke Verner Hojer rekao je da će Ukrajini možda biti potreban čak bilion evra spoljne pomoći da sanira štetu koja je izazvana invazijom Rusije.
Takođe smatra da će „Evropa morati da igra najveću ulogu u naporima obnove“.
Krajem aprila, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nabrojao da je ruska invazija uništila oko 1.500 obrazovnih objekata, 350 medicinskih ustanova, oko 2.400 kilometara puteva i 300 mostova.“To nije samo statistika. Ovo je Marijupolj, Volnovaha, Oktirka, Černigov, Borodjanka – desetine i desetine naših gradova, naselja i sela“, rekao je.
Sredinom maja Evropska komisija je predložila da Ukrajini svakog meseca stiže pet milijardi evra, kao da se uspostavi međunarodna platforma „Obnova Ukrajine“ koja bi omogućila zemljama da doniraju novac za plan rekonstrukcije.
SAD i nekoliko drugih nacija objavile su da podržavaju sveobuhvatan plan za podršku i obnovu Ukrajine. Američki Senat je u maju usvojio paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara.
Za Ukrajinu bi bilo loše ako bi veći deo novca za obnovu dobila u vidu kredita. Pojedini stručnjaci ističu da zemlja koja je uništena ratom neće uskoro imati kapacitet da otplaćuje zajmove.
Zbog toga određeni ukrajinski zvaničnici smatraju da bi Rusija trebala da plati obnovu njihove zemlje. Trebalo bi, po njima, uzeti milijarde dolara vrednu imovina ruskih oligarha i rezerve Ruske centralne banke vredne oko 300 milijardi dolara.
„Ne mislim da američki, nemački ili bilo koji drugi poreski obveznici u svetu treba da plaćaju ono što je Rusija uradila. Postoje alternativni načini da se Ukrajina obnovi, a to je da Rusija plati ono što je uradila“, rekao je Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova.
Iz Rusije nisu komentarisali ovaj predlog.
S.Ć./ NovaS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
