Foto: AP
Ukrajini će možda biti potreban čak bilion evra spoljne pomoći da sanira štetu koja je izazvana invazijom Rusije, rečeno je u Briselu. Ko će to da plati? Ukrajinski zvaničnici predlažu da bi trebalo uzeti milijarde dolara vrednu imovina ruskih oligarha i rezerve Ruske centralne banke
Koliko će koštati obnova gradova, infrastrukture, i svega što je uništeno u Ukrajini i ko će to da plati – pitanja su na koja nema odgovora, ali o kojima se razmišlja i u Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Na upravo završenom sastanku lidera EU u Briselu, šef Evropske investicione banke Verner Hojer rekao je da će Ukrajini možda biti potreban čak bilion evra spoljne pomoći da sanira štetu koja je izazvana invazijom Rusije.
Takođe smatra da će „Evropa morati da igra najveću ulogu u naporima obnove“.
Krajem aprila, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nabrojao da je ruska invazija uništila oko 1.500 obrazovnih objekata, 350 medicinskih ustanova, oko 2.400 kilometara puteva i 300 mostova.“To nije samo statistika. Ovo je Marijupolj, Volnovaha, Oktirka, Černigov, Borodjanka – desetine i desetine naših gradova, naselja i sela“, rekao je.
Sredinom maja Evropska komisija je predložila da Ukrajini svakog meseca stiže pet milijardi evra, kao da se uspostavi međunarodna platforma „Obnova Ukrajine“ koja bi omogućila zemljama da doniraju novac za plan rekonstrukcije.
SAD i nekoliko drugih nacija objavile su da podržavaju sveobuhvatan plan za podršku i obnovu Ukrajine. Američki Senat je u maju usvojio paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara.
Za Ukrajinu bi bilo loše ako bi veći deo novca za obnovu dobila u vidu kredita. Pojedini stručnjaci ističu da zemlja koja je uništena ratom neće uskoro imati kapacitet da otplaćuje zajmove.
Zbog toga određeni ukrajinski zvaničnici smatraju da bi Rusija trebala da plati obnovu njihove zemlje. Trebalo bi, po njima, uzeti milijarde dolara vrednu imovina ruskih oligarha i rezerve Ruske centralne banke vredne oko 300 milijardi dolara.
„Ne mislim da američki, nemački ili bilo koji drugi poreski obveznici u svetu treba da plaćaju ono što je Rusija uradila. Postoje alternativni načini da se Ukrajina obnovi, a to je da Rusija plati ono što je uradila“, rekao je Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova.
Iz Rusije nisu komentarisali ovaj predlog.
S.Ć./ NovaS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
