Srbija na samitu Evropske unije o Zapadnom Balkanu nema predstavnika. Tu informaciju saopštio je predsednik Aleksandar Vučić lično u dnevniku RTS-a.
Tek nekoliko dana pošto je izjavio da smatra da čitav region treba zajedno da se pridruži evropskoj porodici, Vučić je gotovo ljutito izjavio da je odlučio da ne ode na samit. Niti on, niti bilo koji državni predstavnik Srbije.
„Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije”, rekao je Vučić za RTS.
A takva reakcija dolazi i nekoliko dana pošto je predsednik boravio u Briselu, gde se sastao sa nekoliko evropskih zvaničnika. Dolazi i u trenutku kada je sasvim jasno da Srbija ni ovog puta neće otvoriti novi klaser u pregovorima.
Ivan Vujačić, nekadašnji diplomata, ovakav potez vlasti u Srbiji tumači kao vid protesta. Slično odluku srpskih vlasti komentariše i Sofija Popović, novinarka portala Savremene politike.
Zašto nema Srbije za stolom u Briselu?
Srbija poslednjih nekoliko godina usporava put ka Evropskoj uniji. Na tom putu pretrčala ju je Crna Gora, koja bi mogla da postane prva naredna punopravna članica zajednice, dok Srbija kaska i ne sprovodi zadate reforme.
Nekadašnji diplomata Ivan Vujačić potez Beograda vidi kao vid protesta i iskazivanja nezadovoljstva odlukom da se Srbiji ne otvori klaster tri.
„Kod nas se proširio narativ koji kaže da smo zaslužili da bude otvoren klaster tri, nekoliko ministara je izjavilo da se ne razume Evropska unija koja ne razume svoje kriterijume, a suštinski se zaboravlja da je otvaranje tog klastera vezano i za vladavinu prava, što je ključno, ali i za usklađivanje sa spoljnom politikom, za medijsku sliku i ono što se tražilo da se sprovede prilikom prethodnog dolaska Ursule fon der Lajen u Beograd”, kaže Vujačić.
Kako dodaje, siguran je da postoji određeni broj zemalja koje nisu spremne da progledaju kroz prste Srbiji zbog onoga što nije urađeno i da zbog unutrašnjih reformi i spoljne politike ne žele da daju zeleno svetlo za taj klaster.
„Suština je da Evropska unija barem formalno ne želi da izbaci Srbiju iz tog procesa, a s druge strane već nekoliko godina nije otvoren nijedan klaster i to samo po sebi govori koliko su nezadovoljni unutrašnjim reformama koje bi trebalo da usklađuju Srbiju sa EU na unutrašnjem planu. EU je pokazala da je u ovom momentu otvorena za dodatno proširenje.”
Ipak, kako dodaje, kada se sve sabere – šta je urađeno u odnosu na ono što je proklamovano – izvestan je nedostatak poteza vlasti Srbije da se zemlja kreće u pravcu Evropske unije.
„Srbija je deklarativno za, ali se to ne vidi ni u kakvim reformama i delima.”
Vujačić smatra da se može dogoditi da zbog neodlaska na samit, neke zemlje otvoreno izraze negativan stav.
Sofija Popović, novinarka Savremene politike, podseća da se i ranije dešavalo da vlasti najave da niko neće otići na neki samit, ali da se u praksi to nije dešavalo, a ovog puta – odluka je definitivna,
„Očigledno da vlastima ne odgovara to što evropski zvaničnici komuniciraju da je razlog za zastoj nedostatak reformi, pa ovakvu poruku Beograda vidim kao neki protest vlasti protiv takve retorike EU, a svakako da za ovakav korak nije koristan”, smatra Popović.
Kako dodaje, ovakva odluka se neće zaboraviti među zvaničnicima EU.
„Videćemo da li će biti nekih konkretnih reakcija. Mislim da je ovaj potez ono čega se EU sve ove godine nekako plaši – da vlasti ne odu na drugu stranu, ali pošto sada nema na koju drugu stranu da ode, čini mi se da je ovaj potez više performativan nego suštinski”, smatra Popović.
Evroposlanik: Šamar Beograda
Ako je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ni on niti bilo ko iz Srbije neće prisustvovati samitu EU i Zapadnog Balkana konačna, to bi EU mogla da shvati kao šamar.
Tako je za N1 poslanik Zelenih iz Slovenije u Evropskom parlamentu Vladimir Prebilič prokomentarisao izjavu predsednika Srbije i odluku da niko ne prisustvuje samitu.
Kako je dodao, EU nije tu da zamera, „uvek će dati svu podršku, jer nije samo pitanje srpskog rukovodstva, nego i srpskog naroda, a njemu treba da se pruži ruka”.
Svako odbacivanje dijaloga i razmene mišljenja je loša stvar, a za srpsko rukovodstvo najbolje je da uradi ono što je obećalo, dodao je Prebliič.
„Sad je manje-više došlo vreme za rad, da se uradi ono što treba, a ne da se svađa i ne dolazi u kontakt”, naveo je on.
Kazao je i da bi voleo da nismo došli u situaciju da vlasti u Srbiji više ne smatraju važnim da se Srbija dovede u EU. Ukazao je i da se s pravom postavlja pitanje da li vlast ima kapacitet i volju da se zaista demokratizuje.
Pre izjave predsednika Vučića, Savet za opšte poslove Evropske unije (GAC) pozdravio je činjenicu da integracija u EU ostaje strateški cilj Srbije, ali je naglasio da očekuje da će zemlja to jasnije pokazati delima i rečima, te da nema saglasnosti za otvaranje klastera tri.
Samit EU o Zapadnom Balkanu održava se u Briselu 18. i 19. decembra, a zvanično otvaranje je u sredu 17.
