U Briselu ponovo potvrđeno da je budućnost Zapadnog Balkana u EU i da je proširenje realna i dostižna mogućnost, ali je istovremeno naglasila da bez kredibilnih reformi i normalizacije odnosa nema napretka. Srbija se, međutim, nije usaglasila sa usvojenom Briselskom deklaracijom
Niska produktivnost, zavisnost od uglja, slabo sofisticiran izvoz i masovan odliv radne snage ostaju ključne prepreke ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana, pokazuje nova publikacija nemačkog Aspen instituta
U izveštaju IMF-ovog „Svetskog ekonomskog pregleda“ Srbija se nalazi na 26. mestu od 41 evropske zemlje po projekcijama BDP-a za 2026. Rast Srbije će ove godine najviše i usporiti, objavljeno je u redovnom jesenjem izveštaju
Nakon konferencije u okviru Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da podržava put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Ali popusta za nužne reforme neće biti
Šest zemalja regiona godinama čeka na članstvo u Evropskoj uniji, dok birokratski sistem „poglavlja“ i političke blokade u Briselu usporavaju napredak. Svako odlaganje osnažuje autoritarne elite, prazni region od mladih i produbljuje uticaj Rusije i Kine
Preporuke se odnose na oblasti dobrog upravljanja, bezbednosti, pomirenja i suočavanja s prošlošću, rodne ravnopravnosti i različitosti, zajedničkog regionalnog tržišta i rasta
„Evropska unija bi trebalo da napusti ideju da je Vučić garant stabilnosti regiona. Možda je nekad i bio, ali sada kada je u ozbiljnoj nevolji, mogao bi da postane rizik“, ocenjuje štampa na nemačkom
Značajni pritisci na civilni sektor u Srbiji dovode u pitanje demokratske procese u zemlji i njen put ka Evropskoj uniji, rekao je specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Emanuel Saracin u razgovoru za Dojče vele
U novu godinu Crna Gora je ušla uz novozatvorena pregovaračka poglavlja i optimizam da bi do 2029. mogla da postane članica Evropske unije. Koliko je to realno i gde su ostale zemlje regiona na putu ka članstvu
Američki predsednik Džo Bajden proširio je opseg sankcija zbog „destabilizacije” Zapadnog Balkana. Šta predviđaju izmene koje obuhvataju i punoletnu decu sankcionisanih osoba
Od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru - države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub, podseća Dojče vele
Uz mnogo pompe u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta pominju Srbija i region
Šta kažu mladi koji se bave pitanjima pomirenja i očuvanja mira na Zapadnom Balkanu i koliko su zapravo mladi uključeni u ceo proces? Konačno, šta je ključ ka pomirenju
Srbi navijaju za Donalda Trampa, a svi ostali u regionu za Kamalu Haris. Ali, ko god da se useli u Belu kuću neće promeniti bogzna šta u odnosu prema Zapadnom Balkanu
Ursula fon der Lajen dolazi na Zapadni Balkan. Razgovaraće sa domaćinima o pristupnom procesu i finansijskoj podršci EU za ovaj region. Šta ova poseta znači za proces evrointegracije balkanskih zemalja
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorava na srpski secesionizam u Bosni i Hercegovini, bezbednosnu situaciju na Kosovu i pokušaje Rusije da destabilizuje region
Sastanci liče na ritual, napredak je sporadičan i nije suštinski, a ulazak Srbije i komšiluka u EU se ne nazire, piše nemačka štampa nakon sastanka Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Berlinski proces, pokrenut pre deset godina, okuplja ministre spoljnih poslova uoči samita koji bi mogao doneti važne promene u regionalnoj saradnji Zapadnog Balkana. Iako je fokus na CEFTA sporazumu, nesuglasice između Kosova i Srbije i dalje izazivaju tenzije
Kako bi i Srbija i Zapadni Balkan napredovali neophodno je privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema što zahteva saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice. U čitavom regionu uloženo je svega 11,2 miliona evra
Kompanija Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, krajem juna je promenila svoju politiku privatnosti. Korisnici iz zemalja Zapadnog Balkana nisu obavešteni da Meta prikuplja njihove podatke u cilju razvijanja alata veštačke inteligencije
Nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu organizovalo u zgradi Bundestaga raspravu o nemačkoj politici prema Zapadnom Balkanu, na kojoj se polemisalo o evrointegracijama. Iako je istog dana i u isto vreme u zgradi Bundestaga u poseti boravila i nova predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić nije prisustvovala događaju
U mađarskom programu istaknuto je da je EU dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, „jer zajednica ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona"
Prevod
Upravljanje migracijama
Ističe se da će Plan rasta ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme vezane za EU, naglašava da je Zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.
Takođe, EU pozdravlja i nastaviće da podržava jačanje povezanosti, uključujući energetsku, transportnu i digitalnu povezanost unutar regiona i sa EU. EU nastavlja da podržava kontinuirane napore za diverzifikaciju izvora i ruta snabdevanja energijom.
Jedan od zajedničkih izazova ostaje upravljanje migracijama uz napomenu da iako je postignut napredak, potrebne su dalje akcije partnera sa Zapadnog Balkana u smislu borbe protiv trgovine ljudima, jačeg upravljanja granicama.
U dokumentu se naglašava i da zajednički napori treba da se nastave i u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala, kao i u sprečavanju i suzbijanju terorizma i nasilnog ekstremizma u skladu sa novim Zajedničkim akcionim planom koji je nedavno potpisan.
Zaključuje se važnost kontinuiranih međusobnih napora u strateškoj komunikaciji, uključujući i o koristima proširenja i postepene integracije, kao i potreba za izgradnjom poverenja, razumevanja i međudruštvenog konsenzusa.
„Računamo na naše partnere sa Zapadnog Balkana da svojoj javnosti saopšte da EU ostaje najbliži partner regiona, glavni donator, investitor i trgovinski partner i da pokažu svoju posvećenost vrednostima i reformama EU rečima i delima. Radujemo se sledećem samitu EU-Zapadni Balkan u Crnoj Gori u junu 2026. godine", navodi se u tekstu i dodaje da se Srbija nije usaglasila sa Deklaracijom.
Izvor: Tanjug Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
',
title: 'Potvđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana, Srbija ostala po strani',
pubdate: '2025-12-18 11:24:44',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Evropska unija,Samit,Zapadni Balkan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Potvđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana, Srbija ostala po strani',
'pageContent': 'Evropska unija potvrđuje punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji uz napomenu da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji, a da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti, navodi se u usvojenoj Deklaraciji na samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava u Briselu.
U dokumentu piše da su lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, u konsultaciji sa partnerima sa Zapadnog Balkana, zaključili da današnji samit pokazuje snagu odnosa i koristi koje on donosi građanima, ali i da ruska agresija protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi ističu potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana.
Kako se navodi, Samit je najznačajnija prilika u godini za ponovnu potvrdu strateškog partnerstva između Evropske unije i Zapadnog Balkana.
U Briselskoj deklaraciji se pozdravlja novi dinamizam i napredak postignut od poslednjeg samita i dodaje da je ubrzanje procesa pristupanja, zasnovano na kredibilnim reformama partnera, pravednim i rigoroznim uslovima i principu sopstvenih zasluga, u obostranom interesu.
[gallery columns="1" size="full" link="none" ids="4961278,4961279,4961280,4961281,4961282,4961277"]
Normalizacije odnosa između Prištine i Beograda
U dokumentu piše da odsustvo normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje koči oba partnera na njihovom evropskom putu i da svi sporazumi, postignuti u dijalogu, moraju da se sprovedu, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks.
„Podrška u okviru Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažovanjem partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa", piše u Deklaraciji.
Navodi se da je proširenje geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet, kako je navedeno u Granadskoj deklaraciji, kao i da hitni slučajevi našeg vremena zahtevaju održivi zamah, a da zemlje koje teže članstvu moraju da pojačaju svoje reformske napore, a sa druge strane EU da pojača svoje unutrašnje temelje i reforme.
„EU pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana podržavanju evropskih vrednosti i principa, u skladu sa međunarodnim pravom, primatom demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavinom prava, i očekuje da će to pokazati i rečima i delima preuzimanjem odgovornosti i sprovođenjem neophodnih reformi, posebno u oblasti osnovnih načela. Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, rodna ravnopravnost i snažna uloga civilnog društva ključni su za obezbeđivanje funkcionalne demokratije. EU poziva partnere da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina", piše u tekstu Deklaracije.
Navodi se i da inkluzivna regionalna saradnja, pomirenje i dobrosusedski odnosi ostaju ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, kao i za sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.
Pomirenje i regionalna stabilnost
Dodaje se da su odlučni dalji napori i dalje potrebni kako bi se negovalo pomirenje i regionalna stabilnost, kao i kako bi se pronašla i sprovela definitivna, inkluzivna i obavezujuća rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera ukorenjena u nasleđu prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina.
„Jedinstveni smo u našoj nepokolebljivoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom, dok brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet od ničim izazvanog i nezakonitog ratnog agresora Rusije. Ponavljamo našu podršku sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na Povelji UN i međunarodnom pravu. Nastavićemo da ulažemo u multilateralizam i sarađujemo sa partnerima kako bismo poštovali međunarodno pravo", piše u dokumentu.
Ponavlja se da usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sprovođenje restriktivnih mera EU ostaje snažan izraz strateškog izbora partnera, a istovremeno se pohvaljuju oni partneri sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni i pozivaju oni koji to još nisu učinili da slede taj primer.
„Ostajemo posvećeni približavanju partnera sa Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja. Postepena integracija, sprovedena na reverzibilan način zasnovan na zaslugama, je u toku u nekoliko oblasti politike, čime se unapred ostvaruju konkretne koristi za građane i priprema teren za pristupanje. Trebalo bi razmotriti dalje predloge o postepenoj integraciji, uz odgovarajuće usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Napredak u ekonomskoj integraciji trebalo bi da u potpunosti očuva integritet jedinstvenog tržišta EU i jednake uslove za sve", navodi se.
Takođe, EU pozdravlja napredak u postepenoj integraciji partnera sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, uključujući sprovođenje inicijativa "Jedinstveni autoput tržišta", proširenje zelenih traka između EU i Zapadnog Balkana i finansiranje modernizacije i harmonizacije graničnih prelaza, uspešno pristupanje nekoliko partnera Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), pridruživanje ili repliciranje digitalnih inicijativa, kao što su Digitalni inovacioni centri, WiFi4WB i EU digitalni identitetski novčanik i smanjenje troškova rominga podataka između EU i partnera sa Zapadnog Balkana od 1. oktobra 2023. godine.
EU and Western Balkans leaders reconfirmed their strategic partnership.
They also:
- underlined their commitment to the EU membership perspective of the Western Balkans
- welcomed progress on the gradual integration into the EU single market
→ https://t.co/qiJSz6u9Dkpic.twitter.com/PhRmla3xN0
Ističe se da će Plan rasta ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme vezane za EU, naglašava da je Zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.
Takođe, EU pozdravlja i nastaviće da podržava jačanje povezanosti, uključujući energetsku, transportnu i digitalnu povezanost unutar regiona i sa EU. EU nastavlja da podržava kontinuirane napore za diverzifikaciju izvora i ruta snabdevanja energijom.
Jedan od zajedničkih izazova ostaje upravljanje migracijama uz napomenu da iako je postignut napredak, potrebne su dalje akcije partnera sa Zapadnog Balkana u smislu borbe protiv trgovine ljudima, jačeg upravljanja granicama.
U dokumentu se naglašava i da zajednički napori treba da se nastave i u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala, kao i u sprečavanju i suzbijanju terorizma i nasilnog ekstremizma u skladu sa novim Zajedničkim akcionim planom koji je nedavno potpisan.
Zaključuje se važnost kontinuiranih međusobnih napora u strateškoj komunikaciji, uključujući i o koristima proširenja i postepene integracije, kao i potreba za izgradnjom poverenja, razumevanja i međudruštvenog konsenzusa.
„Računamo na naše partnere sa Zapadnog Balkana da svojoj javnosti saopšte da EU ostaje najbliži partner regiona, glavni donator, investitor i trgovinski partner i da pokažu svoju posvećenost vrednostima i reformama EU rečima i delima. Radujemo se sledećem samitu EU-Zapadni Balkan u Crnoj Gori u junu 2026. godine", navodi se u tekstu i dodaje da se Srbija nije usaglasila sa Deklaracijom.
Izvor: Tanjug Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
',
'pageDate': '2025-12-18 11:24:44',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
