Albanija, Kosovo i Hrvatska potpisale su nedavno sporazum o vojnom savezu, a iz Srbije stižu oštre reakcije.
Cilj memoranduma je, kako su navele potpisnice, jačanje saradnje u izgradnji odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe, suzbijanje hibridnih pretnji i jačanje strateške otpornosti, pružajući pritom punu podršku evroatlantskim i regionalnim odbrambenim integracijama.
Dok potpisnice hvale sporazum i kažu da on nije pretnja nikome, već poruka svima koji se usude da ugoze bezbenost, mir i slobudu na Zapadnom Balkanu, srpske vlasti u njoj ipak vide opasnost.
Brzo po potpisivanju reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštivši da će uputiti hitan zahtev ministarstvima inostranih poslova Republike Hrvatske i Republike Albanije za detaljno objašnjenje u vezi sa potpisivanjem trilateralnog memoranduma. Potpisivanje memoranduma osudio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Potpisanim sporazumom, kako se navodi u saopštenju MSP-a, „ove dve države, uz nelegitimnog predstavnika privremenih institucija samouprave u Prištini, preduzele su korake koji narušavaju regionalnu stabilnost”.
„Republika Srbija, kao država koja je garant mira i vojne neutralnosti na Balkanu, s pravom zahteva odgovore o prirodi i ciljevima ove bezbednosne saradnje”, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, „posebno je uznemirujuće što se ovaj vojni savez formira bez konsultacija sa Beogradom, uz direktno uključivanje strukture koja nema međunarodni legitimitet i koja predstavlja bezbednosnu pretnju po srpski narod i čitav region”.
„Izuzetno je indikativno da su upravo dve Srbiji susedne države – Hrvatska i Albanija – odlučile da pokrenu ovaj aranžman, a da je poziv da se pridruži upućen i našem trećem susedu – Bugarskoj. Ako, kako tvrde, ovaj dogovor nije usmeren protiv bilo koga, onda zahtevamo objašnjenje zašto je Srbija isključena iz bilo kakvih pregovora o kolektivnoj bezbednosti u regionu?”, saoštilo je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Šta kažu strane potpisnice?
Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je potpisani memorandum kao izuzetno važan korak za bezbednost i čestitao svima koji su ga potpisali.
Kurti je na Fejsbuku napisao: „Čestitam svima! Izuzetno važan korak za bezbednost i mir u regionu, kroz odbranu, saradnju i koordinaciju naših miroljubivih zemalja, sa trilateralnom deklaracijom o vojnom savezu koju su danas u Tirani potpisali naš ministar odbrane (Kosova) Ejup Maćedonci, ministar odbrane Albanije Pirro Vengu i ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić“.
Ministar Maćedonci je rekao da „svrha ove saradnje nije da se nekome preti, to je poruka onima koji nameravaju da ugroze region, da im pokažemo da smo zajedno i da nećemo dozvoliti nikome da destabilizuje region“.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić rekao je da će „tri države biti spremne da se suoče sa budućim bezbednosnim izazovima u jugoistočnoj Evropi, a postoji mogućnost da se ovaj trilateralni vojni savez u budućnosti proširi sa Bugarskom“.
Albanski ministar odbrane Ejup Venge rekao je da Kosovo i Albanija imaju šta naučiti od Hrvatske.
Jasna poruka ili pretnja državama Balkana?
Nakon potpisivanja Deklaracije o vojnom savezu Kosova, Albanije i Hrvatske, albanski general u penziji Esad Čolaku istakao je da je to jasan signal Srbiji i drugim državama koje mogu imati teritorijalne pretenzije na Balkanu, prenosi Kosovo onlajn.
„Jedan od ovih sporazuma je jasna poruka Beogradu, jer ovaj sporazum šalje jasnu poruku svima koji imaju teritorijalne pretenzije prema drugim susednim državama, jer znamo da je Srbija počela rat u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu“, naglasio je Čolaku.
Izrazio je zabrinutost zbog situacije u Bosni i Hercegovini, ističući da se „situacija tamo pogoršava zbog uticaja Srbije, što može imati opasne posledice po celi Balkan“.
Što se tiče Albanije, Čolaku je objasnio da je vojnim snagama zemlje potreban dalji rast, dodajući da Albanija treba više da ulaže u broj i pripremu svojih vojnih snaga.
„Albaniji je to izuzetno potrebno, jer joj je ostalo malo vojnih snaga. Pored povećanja broja vojnika i jedinica, mora da ima i veoma visok nivo pripremljenosti. Albaniji direktno ne preti opasnost jer je pred njom Kosovo“, naglasio je Čolaku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić o sporazumu je razgovarao i sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
Vučić je izjavio da su Albanija i Hrvatska potpisivanjem memoranduma o saradnji u oblasti odbrane sa Kosovom „otvorili trku za naoružanjem u regionu”.
„To je za nas teška situacija, ali smo razumeli njihovu poruku. I sačuvaćemo svoju zemlju, odvratiti ih i uvek uspešno odbraniti od svakog potencijalnog agresora, čak i ovako moćnog”, rekao je Vučić 19. marta novinarima u Briselu.
On je posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom rekao da memorandum predstavlja „kršenje subregionalnog sporazuma” i da je „uveren da NATO o tome nije bio obavešten”. Vučić je naveo da je na sastanku pokrenuo ovu temu, ali nije precizirao šta je Rute rekao.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković specijalnom izaslaniku premijera Mađarske za Zapadni Balkan Žoltu Bunfordu skrenuo pažnju na sporazum o vojnoj saradnji između Prištine, Albanije i Hrvatske, „kojim se direktno krši važeći subregionalni sporazum o kontroli naoružanja, a predstavlja i otvorenu provokaciju Beogradu”.
Taj sporazum, kako je naveo Petković, predstavlja i otvorenu provokaciju srpskom narodu na Kosovu, a za posledicu može da ima podrivanje regionalne bezbednosti, mira i stabilnosti, navedeno je u saopštenju Kancelarije.
Na reakciju Srbije, odreagovali su i hravatski zvaničici.
Hrvatski ministar obrane Ivan Anušić poslao je poruku srpskim vlastima, rekavši da je davno prošlo vreme kada je Zagreb pitao Beograd što će i kako raditi.
„Prošlo je vreme kada je Hrvatska pitala Beograd što sme i kako treba raditi i to se više nikada neće ponoviti. Već 35 godina smo samostalna država, prošli smo pet godina agresije i politike koja je zastupala takav narativ. Hrvatska će potpisivati deklaracije s kim želi, a saradnja s Albanijom i Kosovom usmerena je na razmjenu znanja, saradnju vojnih industrija, potporu evroatlantskom putu Albanije i Kosova”, napisao je Anušić.
Izvor: Danas/Jutarnji list/Radio Slobodna Evropa/Kosovo online/FoNet
