Foto: AP Photo/Kiichiro Sato
Bogatstvo 10 najbogatijih ljudi sveta se udvostručilo tokom pandemije. Dok je zbog povećanja siromaštva svake četiri sekunde umirao jedan čovek, oni su zarađavili 15.000 dolara u sekundi
Deset najbogatijih ljudi na svetu je između marta 2020. i novembra 2021. godine više nego udvostručilo svoje bogatstvo. Po stopi od 1,3 milijarde dolara dnevno, ili 15.000 dolara u sekundi, oni su 700 milijardi dolara došli na 1,5 biliona dolara, upozorila je 17. januara 2022. dobrotvorna organizacija Оksfam u izveštaju o globalnoj nejednakosti, kakav obično objavljuje na početku sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Bogatstvo najbogatijih na svetu je obično vezano za njihove deonice, koje su naglo bile pale na početku pandemije u martu 2020, što znači da je kasniji rast meren sa te niže polazšne tačke. Kako konstatuje jedan od autora Oksfamovog izveštaja Maks Loson, čak i ako bi se umesto toga za osnovu uzelo bogatstvo milijardera sredinom februara 2020, bogatstvo deset najmoćnijih milijardera povećano je za godinu dana za rekordnih više od 70 odsto, a tako nešto do sada nije viđeno.
Prema podacima „Forbsa“, na koje se Oksfam poziva, 10 najbogatijih ljudi na svetu su: Ilon Mask, Džef Bezos, koji je potrošio veći deo svog bogatstva na svoj projekat svemirskog putovanja Blue Оridžin, Bernard Аrno sa porodicom, Bil Gejts, Leri Еlison, Leri Pejdž, Sergej Brin, Mark Zakerberg, Stiv Balmer i Voren Bafet.
Među tih deset najbogatijih postoje značajne varijacije, pri čemu je bogatstvo direktora Tesle i Spacex-a Ilona Maska poraslo za više od 1.000 odsto (na 270 milijardi dolara), bogatstvo suosnovača Gugla Lerija Pejdža i Sergeja Brina uvećalo se za 127 odsto, dok je Gejtsovo bogatstvo poraslo za skromnijih 30 odsto.
Аko bi tih deset milijardera sutra izgubilo 99,999 odsto svog bogatstva i dalje bi bili bogatiji od 99 odsto ljudi na ovoj planeti“, tvrdi izvršna direktorka Оksfam internešenela Gabrijela Bučer. „Оni sada poseduju bogatstvo šest puta veće od bogatstva 3,1 milijarde najsiromašnijih ljudi“.
Bogatstvo 2.755 milijardera je poraslo više od početka pandemije kovida-19, nego u poslednjih 14 godina. Sa 5 triliona dolara, ovo je najveći porast bogatstva milijardera od kada se beleži.
Centralne banke su tokom pandemije upumpale trilione dolara na finansijska tržišta da bi spasle privredu, ali je veliki deo tog novca završio u džepovima milijardera koji su bili najuspešniji na berzi.
Vakcine je trebalo da okončaju ovu pandemiju, ali su bogate vlade dozvolile farmaceutskim milijarderima i monopolima da prekinu snabdevanje vakcinama za milijarde ljudi. Rezultat je da se povećavala svaka vrsta nejednakosti koja se može zamisliti.
Еkstremna nejednakost je oblik ekonomskog nasilja: politike i političke odluke koje održavaju bogatstvo i moć nekolicine privilegovanih rezultiraju direktnom štetom za ogromnu većinu običnih ljudi širom sveta i same planete, upozorava Oksfam, uz konstataciju da su tokom prve dve godine pandemije prihodi 99 odsto čovečanstva opali, a preko 160 miliona ljudi je bilo oterano u siromaštvo. Niži prihodi najsiromašnijih na svetu doprineli su smrti 21.000 ljudi svakog dana, jedne osobe svake četiri sekunde.
Jednokratnim oporezivanjem 99 procenata deset najbogatijih dobitnika pandemije mogla bi da se finansira proizvodnja vakcina dovoljna za ceo svet; da se obezbedi univerzalna zdravstvena i socijalna zaštita; da se finansira klimatska adaptacija i smanji rodno zasnovano nasilje u preko 80 zemalja. I sve to, a da ovim bogataši i dalje ostane 8 milijardi dolara više nego što su imali pre pandemije, izračunava Oxfam.
Cinično je, ali mora se primetiti, da ovogodišnji Davos ipak pokazuje da i bogati pate u pandemiji: umesto uobičajenog okupljanja korporativnih i političkih lidera, poznatih ličnosti, aktivista, ekonomista i privilegovanih novinara koji se u švajcarskom odmaralištu na panel diskusijama, žurkama i uz šampanjac međusobno savetuju o tome kako žive siromašni, oni zbog omikrona ove godine, drugi put zaredom, o tome raspravljaju onlajn, bez minglovanja i sošlajzinga, što može pojačati njihovu usamljenot i psihološko otuđenje.
M.M./Oxfam/BBC/Fortune
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
