Španski ministar ekonomije Karlos Kuerpo pozvao je najbogatije zemlje sveta da „budu hrabre“ i udvostruče napore da postignu sporazum o globalnom minimalnom porezu skoro 2800 svetskih milijardera.
Kuerpo je istakao da su nedavni izbori pokazali da građani zahtevaju „preraspodelu bogatstva“.
Kuerpo je rekao da je plan dobio politički zamah od leta, kada su se ministri finansija složili da rade zajedno kako bi „osigurali da ultra-bogati pojedinci su budu efektivno oporezovani“, piše Gardijan.
„Postoji trenutak u kome morate biti hrabri i kada jednostavno morate da uradite stvari za koje ste uvereni da su ispravne. Ovde postoji element preraspodele bogatstva koji, ako pažljivo slušamo rezultate mnogih izbora koji su održani poslednjih godina, zahtevaju naši građani, naše stanovništvo. Tako da moramo nekako da odgovorimo“, rekao je Kuerpo.
Brazil, Francuska i Nemačka za, SAD protiv
Predsednik Brazila Lula da Silva je od ovog ponedeljka domaćin samitu Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će pokušati da napravi korak napred u planovima za oporezivanje najbogatijih svetskih milijardera.
Na julskoj konferenciji ministara finansija G20, takođe u Riju, najbogatije zemlje sveta složile su se da započnu „dijalog o pravednom i progresivnom oporezivanju, uključujući ultra-bogate pojedince“, uprkos snažnom protivljenju Sjedinjenih Država i bez obzira na krizu nemačke koalicione vlade, piše DW.
Očekuje se da će Brazil insistirati na formalnim pregovorima o globalnim porezima na bogatstvo kada bude domaćin klimatskog samita Cop sledeće godine.
Francuska, Nemačka i Južna Afrika podržale su taj predlog i istakle da je novac potreban da bi se pomoglo klimatski ugroženim nacijama i pokrenule zelene investicije.
Plan ekonomiste Zukmana
Plan koji je osmislio francuski ekonomista Gabrijel Zukman predlaže godišnji porez od dva odsto na ukupnu neto vrednost imovine veoma bogatih, a ne samo na njihov godišnji prihod. To bi uključivalo nekretnine, akcije i druge investicije.
Zukman procenjuje da najbogatiji, koji čine 0,01 odsto svetske populacije, plaćaju efektivnu poresku stopu od samo 0,3 odsto na svoje bogatstvo.
Novim porezima moglo bi se godišnje prikupiti do 250 milijardi dolara od skoro 2800 milijardera širom sveta, čije je ukupno bogatstvo procenjeno na oko 13,5 biliona dolara, prema Forbsovoj listi.
Prikupljena sredstva koristila bi se za ublažavanje rastućih globalnih nejednakosti, posebno u prezaduženim zemljama sa niskim prihodima, uključujući mnoge afričke zemlje.
Bogataši u Srbiji
Magazin Forbs nedavno je objavio listu 11 ljudi iz Srbije koji u svom vlasništvu, posredno ili neposredno, imaju najmanje 140 preduzeća registrovanih u Srbiji i inostranstvu.
Kompanije kojima upravljaju raspolažu stalnom imovinom vrednom 1,1 milijardu evra. Kada se tome doda i obrtna imovina u vrednosti od 768 milion evra, koju najčešće čine zalihe, kratkoročna potraživanja i likvidna sredstva i koju je moguće naplatiti u slučaju potrebe, zapravo „leže“ na imovini vrednoj gotovo dve milijarde evra.
S druge strane oni duguju 1,45 milijardi evra, od čega nešto više od 800 miliona dugoročnih obaveza i skoro 620 miliona kratkoročnih, a samo u protekle tri godine ostvarili su prihode veće od tri milijarde evra.
Izvor: Gardijan/DW/Forbs
English
Deutsch
Русский
Српски језик