Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv tri odgovorna lica Doma za smeštaj starih i odraslih lica „Ivanović“ u mestu veliki Borak, Barajevo, zbog sumnje da nisu postavili propisane uređaje za zaštitu od požara i uopšte nisu postupali po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite predviđenim odgovarajućim zakonima, usled čega je 20. januara u tom objektu izbio požar zbog kojeg je život izgubilo 11 korisnika tog doma.
Optužnicom, koja je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju, obuhvaćeni su direktor Doma za smeštaj starih i odraslih lica „Ivanović“ Gorica I, kao Aleksandar I. i Miloš I. – lica kojima su faktički povereni svi poslovi iz nadležnosti direktora i odgovornog lica i to poslovi upravljanja, nadzora i drugi poslovi iz delatnosti ovog pravnog lica, saopšteno je iz tog tužilaštva, prenosi N1.
Okrivljenima se optužnicom na teret stavlja krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u saizvršilaštvu.
Tužilaštvo je predložilo sudu da prema svo troje okrivljenih produži pritvor da ne bi ponovili krivično delo u kratkom vremenskom periodu.
Takođe je predloženo da sud okrivljene oglasi krivim i osudi po zakonu, te da ih obaveže na plaćanje svih troškova postupka, kao i da im izrekne meru bezbednosti – zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u ustanovama socijalne zaštite u trajanju od 10 godina.
Da li su okrivljeni postupali po propisima?
Postoji opravdana sumnje da okrivljeni nisu postupili po propisima predviđenim odredbama Zakona o zaštiti stanovništva o izloženosti duvanskom dimu, kojim je zabranjeno pušenje u prostorijama ustanova socijalne zaštite.
Takođe, nisu postupili po odredbama Zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, kojima je, između ostalog, predviđeno da je ustanova obavezna da korisnika smeštaja blagovremeno upozna da mora da poštuje pravila ponašanja i organizacije života kod pružaoca usluga, a ukoliko ih korisnik ne poštuje i time ugrožava bezbednost, zdravlje i život ostalih korisnika, da odluči o prestanku njegovog smeštaja.
Pored toga nisu postupili u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite kojim je predviđeno obavezno prisustvo dva lica iz redova stručnih radnika ili stručnih saradnika i negovateljica, koji bi bili angažovani u noćnoj smeni u ustanovi i nisu obezbedeili prisustvo ovih lica.
Takođe nisu postupili u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara, te nisu organizovali sprovođenje niza preventivnih mera zaštite od požara.
Usled svega navedenog oni su izazvali opasnost za život i telo korisnika ovog doma, pri čemu su olako držali da do smrti lica neće doći ili da će moći to da spreče.
Šta se dogodilo 20. januara?
Tako je 20. januara 2025. godine u ranim jutarnjim satima u trenutku kada je, pored korisnika Doma u objektu bio samo okrivljeni Miloš I. (koji nije ni stručni radnik, niti stručni saradnik, niti negovatelj, niti je osposobljen za sprovođenje mera zaštite od požara) u sobi u potkrovlju, koju je koristio korisnik doma M.D. došlo do kontakta užarenog predmeta (žara cigarete ili otvorenog plamena upaljača) sa zapaljivom materijom u zoni kreveta i do izbijanja požara koji je zahvatio unutrašnjost ove ustanove.
U objektu nije bilo opreme i uređaja za gašenje požara, niti lica osposobljenih za sprovođenje mera zaštite od požara, usled čega je zbog trovanja ugljen monoksidom i/ili opečenosti veće površine kože tela nastupila smrt M.D, R.P, V.Ž, Z.S, N.I, L.B, Ž.S, Đ.I, V.S, M.F. i M.M.
Istraga protiv zaposlenih u ministarstvu
Takođe, pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u toku je istraga protiv četvoro zaposlenih u Ministarsrvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zbog postojanja osnova sumnje da su u periodu od januara 2014. do decembra 2024. godine iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja i nevršenjem svoje službene dužnosti omogućili obavljanje delatnosti Domu za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ u Barajevu, iako za to nije ispunjavao zakonske uslove.
Na taj način su, kako se sumnja, pribavili imovinsku korist tom pravnom licu kroz naplaćene usluge korisnicima u iznosu ne manjem od milion i po dinara.
Osumnjičenima u ovom slučaju se na teret stavljaju krivična dela Zloupotreba službenog položaja u saivršilaštvu, odnosno Nesavestan rad u službi.
BIRN: MUP znao za propuste u domu u Barajevu, mogao je da spreči pogibiju 11 ljudi
U oktobru 2018. dva viša policijska inspektora uputila su se ka Barajevu. Tačnije, išli su ka naselju Veliki Borak i domu za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“. Uprava za vanredne situacije Grada Beograda je mesec dana ranije ovom domu najavila protivpožarnu inspekciju.
Dva inspektora su tada našla više nezakonitosti u radu doma „Ivanović“: nije bila izvršena obuka zaposlenih iz oblasti zaštite od požara; električne instalacije nisu bile ispitivane; nije postojalo nijedno lice koje je stručno osposobljeno za preventivne mere zaštite od požara; nisu obavljani periodični pregledi protivpanične rasvete u objektu.
Ipak, najvažniji nalaz dvojice inspektora bio je da dom „Ivanović“ nije podoban za upotrebu iz ugla sprovedenih mera zaštite od požara, pokazuje dokumentacija koju je BIRN dobio od MUP-a na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Ovom domu, odnosno tadašnjoj direktorki doma Gorici Ivanović, inspekcija je dala 45 dana da ispravi ove nezakonitosti.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da je uprava doma, međutim, taj nalog potpuno ignorisala. Inspektori su došli u kontrolni nadzor 2019. i ustanovili da je samo jedan od pet nedostataka ispravljen, da obavezna unutrašnja hidrantska mreža ne postoji, te da je komisija, koju su vlasnici angažovali pošto im je licenca istekla, lažirala nalaze o zaštiti od požara.
Uprkos svemu, dom Ivanović je 2021. dobio od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja novu licencu, a novom dozvolom kapacitet doma povećan je sa 16 na 29 korisnika. Na čelu Ministarstva tada se nalazila Darija Kisić Tepavčević.
Po Zakonu o zaštiti od požara, inspekcija je imala mogućnost da zabrani upotrebu objekta, ali Uprava za vanredne situacije nikada nije zabranila upotrebu doma „Ivanović“.
Takođe, uprkos tome što dom „Ivanović“ nije ispunjavao protivpožarne uslove, inspekcija iz Uprave za vanredne situacije, posle 2019, nikada više nije obišla ovaj dom.
Iz MUP-a nisu odgovorili zbog čega Uprava nije zabranila upotrebu doma „Ivanović“ još 2019. godine.
Zastupnici vlasnika doma „Ivanović“ nisu bili dostupni na broj telefona poznat redakciji, niti su odgovorili na pitanja upućena mejlom.
Nakon velikog požara u noći 19. na 20. januar 2025. preminulo je 11 korisnika doma, a Ministarstvo rada je tek sutradan, 21. januara zabranilo rad domu.
Više javno tužilaštvo saopštilo je da je do požara došlo zbog žara cigarete ili plamena upaljača. U ovakvim domovima, pušenje cigareta je zakonom zabranjeno. Međutim, kako je BIRN prethodno objavio, u ovom domu je postojala i prostorija u kojoj su korisnici mogli da puše, a prema rečima istražitelja, neki od korisnika su često cigarete koristili i u hodniku i u spavaćim sobama.
Dan posle smrtonosnog požara, tadašnji ministar Nemanja Starović u izjavi za RTS rekao je da je izgoreli dom za smeštaj odraslih i starih „imao sve potrebne dozvole“, kao i da postoje „ozbiljne indicije da je požar podmetnut“.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odgovorilo je BIRN-u da je inspekcija socijalne zaštite izvršila više inspekcijskih nadzora u ovom domu između 2014. i 2025. godine, ali da se njihovi zapisnici o inspekcijskim kontrolama u ovom domu sada nalaze u tužilaštvu.
Ignorisanje Zakona o zaštiti od požara i lažirani nalazi
Dom za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ dobio je od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja petogodišnju licencu za rad 2014.
Dom je tada bio označen kao druga kategorija objekata, što je značilo da je za njega utvrđen povećan rizik ugroženosti od požara. Dodatno, u domu „Ivanović“ većina korisnika spadala je u posebno osetljivu kategoriju građana – kako je BIRN otkrio u tekstu o žrtvama požara u Barajevu, većina je bolovala od neuroloških i psihijatrijskih bolesti.
U januaru 2019, kada je ta licenca istekla, rukovodstvo doma je angažovalo četvoročlanu komisiju zaduženu za tehnički pregled objekta. Ova komisija bila je zadužena da proveri da li je „na terenu“ sve izvedeno u skladu sa odobrenom tehničkom dokumentacijom za zaštitu od požara, kako bi dom dobio novu licencu za rad.
Međutim, i ovo je bilo suprotno Zakonu o zaštiti od požara. Naime, još je prva protivpožarna inspekcija utvrdila da dom „Ivanović“ ima površinu veću od 500 kvadratnih metara. Samim tim, za tehnički pregled doma morao je biti zadužen MUP, a ne tehnička komisija sastavljena od lica koji ne rade u MUP-u. Zakon predviđa da je za tehnički pregled objekata javne namene veće od 500 kvadrata zaduženo „lice sa licencom zaposleno u organu državne uprave nadležnom za poslove zaštite od požara“.
Uprkos svemu ovome, tehnički pregled je obavila komisija koju su činila četvorica inženjera sa licencama Inženjerske komore Srbije. Ovi inženjeri su, nekoliko meseci nakon prve protivpožarne inspekcije, utvrdili da dom nema 580, već 334 kvadrata.
Takođe, ova četvorica inženjera su dala pozitivno mišljenje i naveli da dom „može bezbedno da obavlja funkciju za koju je adaptiran, jer su primenjene sve potrebne preventivne mere zaštite od požara“, kao i da se „za objekat može obnoviti licenca za rad“.
Ni ovo, međutim, nije bilo tačno.
Nesklad između onoga što je napisalo ovih četvoro inženjera i stanja na terenu otkriva nova MUP-ova inspekcijska poseta domu.
Ovaj dom za starija lica „Ivanović“ u mestu Veliki Borak posedovao je neophodne dozvole za rad, imao je važeću licencu izdatu 2021. godine, što znači da je imao sve neophodne uslove protivpožarne zaštite.
U julu 2019. druga dvojica inspektora dolaze u kontrolni nadzor i zatiču dom maltene u istom stanju kao i prva inspekcija u oktobru 2018: izvršena je samo jedna od naloženih mera, i to ona koja je nalagala da se izvrši provera električnih instalacija. Sve ostale mere, uključujući i nabavljanje saglasnosti Uprave za vanredne situacije na podobnost objekta za upotrebu – nisu bile ispunjene.
Međutim, to nije bilo jedino što je otkrila nova inspekcija. Za razliku od inženjerske komisije, koja je napisala da je stanje na terenu isto kao u dokumentaciji, inspektori su ustanovili da unutrašnja hidrantska mreža – uopšte ne postoji.
Prema odredbama bar dva pravilnika, unutrašnja instalacija hidrantske mreže je obavezna za domove za stare.
Inače, hidrantska mreža je vodovodna mreža kojom se voda za gašenje dovodi od izvora vode do štićenih objekata i prostora, a na koju se ugrađuju hidrantski priključci za gašenje požara. Takođe, unutrašnja hidrantska mreža izvodi se tako da se neposrednim gašenjem mora obuhvatiti svaka prostorija objekta.
„Može se reći, naravno, pod uslovom da nisu postojali drugi faktori koji su uticali da se požar razbukta – neprisustvo zaposlenih i zanemarivanje nemoćnih lica, samim tim i nepozivanje vatrogasaca u pomoć odmah po izbijanju požara – da je unutrašnja hidrantska mreža mogla da bude faktor koji bi spasio živote, kao i materijalna dobra“, kaže za BIRN ekspert za zaštitu od požara, koji je insistirao na anonimnosti.
Rad nastavljen – do požara
Tadašnji načelnik Uprave Rade Milošević obavestio je nadređeni Sektor za vanredne situacije o tome da je tehnički pregled lažiran, a za neispunjavanje naloženih mera u septembru 2019. Uprava piše prekršajnu prijavu protiv Gorice Ivanović, direktorke doma.
I – to je bilo sve. Nikada više iz Uprave za vanredne situacije nije otišla protivpožarna inspekcija da proveri stanje u domu „Ivanović“.
„Nakon isteka rokova i ako se ispostavi da subjekt kom su mere naložene ne preduzima neophodne radnje koje bi ukazale na to da ima nameru da mere sprovede, tada se pristupa zatvaranju, kao krajnjoj, neizbežnoj sankciji“, kaže za BIRN ekspert za zaštitu od požara.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zbog čega – kad već Uprava nije – Sektor za vanredne situacije nije zatvorio dom „Ivanović“.
Takođe, MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, nikada nije obavestio Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o činjenici da dom „Ivanović“ nema unutrašnju protivpožarnu zaštitu, niti je obavestio Upravu kriminalističke policije o lažiranom izveštaju. Sa druge strane, Sektor jeste oduzeo licencu za zaštitu od požara jednom od inženjera, ali tek u novembru 2024, i to na period od dve godine.
„Kada je konkretan slučaj Doma u pitanju, nije toliko upitno zašto odmah, nakon uočenih nepravilnosti i utvrđivanja da je falsifikovana dokumentacija, nije zabranjena upotreba ovog Doma, već zašto taj Dom nije konstantno držan na oku i često kontrolisan u cilju otklanjanja nepravilnosti, čijim bi nesprovođenjem vlasnik svakako bio naknadno sankcionisan zatvaranjem. Ovde ispada da je sve utvrđeno, a da se dalje niko iz beogradske Uprave nije osvrnuo na stanje protivpožarne zaštite u tom Domu u narednom periodu, ostavljeno je sve tek tako, a prema izjavama izgleda da tamo nikada više nije izvršena nijedna inspekcija, što je neshvatljivo. U ovome se ogleda i najveći propust nadležne beogradske Uprave za vanredne situacije“, dodaje stručnjak za zaštitu od požara.
Ni od prekršajne prijave zbog neispunjavanja naloženih mera nije bilo ništa: u novembru 2020. Prekršajni sud u Beogradu presuđuje da su Gorica Ivanović i dom „Ivanović“ odgovorni za nepostupanje po merama protivpožarne inspekcije, te im donosi presudu po kojoj Dom i direktorka treba ukupno da plate novčanu kaznu od 165.000 dinara – Gorica Ivanović 15.000 a dom 150.000 dinara.
U obrazloženju presude, između ostalog, piše da je prilikom odmeravanja kazni „utvrđeno da prekršajima nisu prouzrokovane teže posledice“ i da postoje „olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i sa blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja“.
Međutim, ni ta blaža kazna nije bila dovoljna da obezbedi barem da je dom „Ivanović“ i Gorica Ivanović plate: u junu 2023. godine isti Prekršajni sud obustavlja izvršenje naplate novčanih kazni za dom – zbog zastarelosti.
Sva četvorica inženjera, koji su stavili potpis na rešenje sa neistinitim podacima, i dalje imaju licence Inženjerske komore Srbije (IKS) i, prema podacima sa sajta IKS, protiv njih se ne vodi nijedan postupak za utvrđivanje profesionalne odgovornosti.
Izvor: N1/BIRN
