Trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve protestne šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim, ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama
Naša opozicija ne mora da se bori samo protiv SNS-a i SPS-a. Ona mora da se izbori i sa izvesnom inercijom srpskih slobodnih medija, onima gde jedino i ima mogućnost da se pojavi. Naime, šta to slobodni mediji rade što nama građanima Srbije, njihovim slušaocima i čitaocima, smanjuje šanse da u dogledno, prihvatljivo vreme vidimo promenu sistema koji nas uništava?
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
