Vlast u Srbiji reaguje na proteste tako što ponovo pokreće borbu protiv korupcije, „najveću i neviđenu do sada“. Sagovornici DW ocenjuju da je to „najobičnija politička kampanja, koja podseća na akcije u supermarketu“.
Koruptivne radnje koje su dovele do pada nadstrešnice u Novom Sadu i prateći protesti doveli su predsednika Srbije Aleksandra Vučića u poziciju da je javnosti morao da ponudi nekakvu akciju u cilju smirivanja tenzija. Kao i nebrojeno puta do sada, ponovo je najavljena borba protiv korupcije, ali ovog puta „najveća i neviđena do sada“. Aktivirano je tužilaštvo, krenula su pojedina hapšenja, ali nakon par nedelja javnost nije ubeđena da je to nešto više od obične političke predstave.
Počelo je s relativno poznatim imenima, kakva su, recimo, bivši direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić ili kontroverzni SNS-biznismen Aleksandar Papić, ali su nakon toga usledila potpuno nasumična hapšenja potpunih anonimusa, koji su pojedinačno optuženi za pronevere u rasponu od 25.000 do milion evra.
Kada je reč o proneverama u EPS-u i Grčiću, optužen je za proneveru od milion evra, što je postalo i predmet šaljivih osvrta: razmere štete koje su učinjene u toj kompaniji procenjuju se na stotine miliona evra i kaže se da je milion evra pronevera koja se događa do pauze za ručak jednog radnog dana.
Poput akcija u supermarketu
Teško je ustanoviti sve nijanse unutrašnjih odnosa unutar SNS, ali je takođe primećeno da je borba protiv korupcije iskorišćena za unutarstranačke obračune, jer su pojedini bili bliski bivšem ministru vojske i policije Nebojši Stefanoviću, koji je trenutno politički sklonjen jer nije položio test lojalnosti predsedniku Srbije. U svakom slučaju, utisak je da su prvi i vodeći ešaloni vlasti, gde je i najveća cirkulacija novca, ostali van domašaja gromoglasne borbe protiv korupcije.
Advokat Božo Prelević ocenjuje da je „ovde reč o najobičnijoj političkoj kampanji, koja podseća na akcije u supermarketu koje traju 15 dana, a onda ponovo po starom. To ne bi trebalo da bude način rada policije i tužilaštva. Deluje sve to kao pokušaj Vučića da kaže evo radi država, rade institucije, sve je u redu, i zato prestanite sa protestima“, kaže Prelević za DW.
Ko je vezao ruke tužilaštvu?
Klasična metoda spinovanja kada se nađeš u problemu, primećuje Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, i dodaje „kako sve ovo liči na kontrolu štete i pokušaj da se nađe nešto što bi trebalo da fingira radikalnu borbu protiv korupcije. Vidimo to i po uhapšenim ljudima, kojima se pripisuju određene koruptivne radnje, ali je isto tako vidljivo da tu nema nikoga iz vrha onoga što zovemo endemska i sistemska korupcija“, napominje Stojiljković za DW.
U okviru najavljene akcije, Aleksandar Vučić je najavio „odrešene ruke tužilaštvu“, verovatno ne shvatajući da je na taj način implicitno priznao da su tužilaštvu vezane ruke i da ono radi samo na političke instrukcije. Kako kaže Božo Prelević, „to je vidljivo i po najavama koje smo imali iz vrha vlasti, koje bukvalno navode od kog do kog dana će se vršiti hapšenja“.
„Mislim da mi tu nećemo videti nikakav epilog svih tih procesa i da će se oni završiti nekakvim nagodbama. Nema tu nikakve iskrenosti i ovo je samo dokaz da su studenti u pravu. Jer, kada vi kažete imate odrešene ruke to znači da se vi mešate u stvari za koje niste nadležni. To nikome u normalnoj zemlji ne bi palo na pamet da kaže, i zato smo i prinuđeni da zahtevamo rad institucija na ulici“, smatra Prelević.
Hapšenja na marginama
Takve izjave nam govore da „vi možete i žrtvovati sebi neke bliske ljude, a da to ne dovede do još ozbiljnije društvene i političke krize“, naglašava Zoran Stojiljković.
„Taj se manir uporno ponavlja, jer je vlast svesna da je način kako su došli na vlast upravo bio borba protiv korupcije. To znači da, onako kako su došli na vlast, zbog istog problema korupcije mogu i da odu sa vlasti. Ovo čemu sada prisustvujemo su pokušaji i trzaji da se to na neki način odloži i da se ovim hapšenjima na marginama nekako zadovolji javnost u Srbiji“, ističe Stojiljković.
Uhapsim deset – spasim devedeset
Ako se pogledaju sada već višegodišnja otkrića skrivenih komunikacija vrha vlasti sa organizovanim kriminalom, i to da nijedna osoba iz presretnutih razgovora nije uhapšena, jasno je, kako se ocenjuje, da je reč o veoma selektivnoj borbi protiv korupcije.
To po rečima Bože Prelevića pokazuje „da oni koji bi trebalo da se bore protiv kriminala imaju bliske saradnike u čvrstim vezama sa narko dilerima, i da sada imamo situaciju da ovima kojima su odrešene ruke damo deset ljudi koje možemo da uhapsimo, kako bi sačuvali ostalih devedeset“, skreće pažnju Prelević.
Srbija blokirana zbog Vučića
Kompletna SNS-vlast se održava putem zatvorenih medija, nastavlja Prelević i kaže da je „svrha same vlasti isključivo korupcija i pohlepa. Pri tome imamo stalnu zamenu teza kako je Srbija blokirana zbog studenata. To nije tačno, jer je blokirana upravo zbog Aleksandra Vučića i metastaze njegove vlasti u kojoj ništa ne funkcioniše po Ustavu i zakonu“, ocenjuje naš sagovornik.
Ako se pogleda unazad, stiče se utisak da biračima vladajuće stranke korupcija ne predstavlja neki naročit problem, jer nijedna od brojnih afera nije bitnije uticala na njihov rejting. Zoran Stojiljković smatra da je to „tačna ocena u neko mirnije vreme, ali da kada se suočimo s jasnim i tragičnim posledicama korupcije, kao u Novom Sadu, i vidite da korupcija zaista ubija, onda vam je jasno da su stvari otišle predaleko. I kada počne da izaziva ovu vrstu reakcija, onda se korupcija ponovo pojavljuje kao jedan od tri ključna problema svakog društva“, zaključuje Stojiljković za DW.
