Hapšenja za siću

Borba protiv korupcije, najavljena kao veliko čišćenje Srbije, bavi se zapravo sitnijom korupcijom, pokazuje matematika.

Tokom februara su hapšeni bivše rukovodstvo grada Niša, Elektroprivrede Srbije, zvaničnik Sekretarijata za legalizaciju u Beogradu, nekoliko biznismena i policajaca.

Ali, to se teško može nazvati i vrhom ledenog brega.

„Svi predmeti iz februara u okviru ove najnovije borbe protiv korupcije: ukupna protivpravna imovinska korist 21,6 miliona evra“, računa Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, uhapšene su 153 osobe u okviru 23 predmeta. Šteta je oko 3,5 milijardi dinara, a stečena koristi oko 2,5 milijarde dinara – dakle nešto više od dvadeset miliona evra.

Minić se na Tviteru zapitao gde su krupniji slučajevi: „Cena renoviranja Železničke stanice u Novom Sadu porasla 12,5 miliona evra sa ugovorene do one koju su saopštili Vučić i Vesić. Druge mnogo veće projekte da ne pominjemo.“

Slaba vera u borbu protiv korupcije

Profesorka krivičnog prava Vanja Bajović kaže da joj, poučenoj ranijim iskustvima, „odlučna ‘borba protiv korupcije’ i serija hapšenja poslednjih dana više liči na marketinški trik osmišljen da umiri usplamsalu i prilično besnu javnost“.

„Setimo se samo ranijih slučajeva – koliko smo puta gledali spektakularna hapšenja sa kamerama, uz dramatične naslove, da bi ti isti slučajevi kasnije završavali u tišini, zastarelošću ili oslobađajućim presudama“, rekla je Bajović za Al Džaziru.

U prevodu, hapšenja su jedno – ali tek treba da se vidi koliko će uhapšenih biti osuđeno i koliko će navodno proneverenih para država moći da povrati.

Inače, ni čitaoci našeg njuzletera Međuvreme ne veruju u borbu protiv korupcije.

Nedavno je 60 odsto čitalaca reklo da ne veruje dok ne vidi krupne ribe u mreži. Njih 10 odsto kaže da je dobro da padnu bar neki, a 29 odsto da ih zanima samo da vlast ode. Samo jedan odsto veruje u borbu protiv korupcije.