Šta stvarno predstavljaju hapšenja naprednjačkih kadrova srednje i bantam kategorije? Kako ovim Vučić militarizuje stranku? I zašto je u toku demagnetizacija njegove privlačnosti
Poslije hapšenja bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, padaju i drugi naprednjaci iz ovog grada. Oni su trenutno na začelju kolone koju predvodi bivši, ali i čuveni generalni direktor EPS Milorad Grčić. Kuda vodi ova “žestoka” borba protiv korupcije?
Pod jedan – iznuđena je studentskim protestom. Dva – dolazi prekasno, daje premalo. Tri – gotovo o svemu za što se terete pali asovi odavno su izvijestili nezavisni i profesionalni mediji. Dakle, kada se podvuče crta, zaključak je prost: kao što privođenje Sotirovski nema uticaja na zakazani protest u Nišu 1. marta, tako i kampanja hapšenja nije od značaja za javno mnijenje; dignuti naprednjaci nipošto nisu kreatori sistemske korupcije.
Govori li navedeno da je Vučić ošinuo bičem po vodi? Iz perspektive Srpske napredne stranke – nije. U njenom članstvu, koje povezuje isključivo lični interes, zavladali su strah i paranoja. Tamo svi drže jedan drugog za grlo, a razlikuju se po umjetničkom dojmu, nipošto u zadatim elementima.
Popadali i pretekli kadrovi iz srednje i bantam kategorije vlasti bili su i ostali ključni za nabijanje sigurnih glasova, namještene poslove, partijske crne operacije i štošta drugo. Sve ovo im je masno plaćeno licencom za brzo bogaćenje. Zato dobar dio SNS danas loše spava i trza se na svaki šum. Jer – tko je sljedeći kojem će tužioci sa izrazom punim saučešća uručiti optužnicu? Sotirovski i Grčić daleko su od unikata.
Mogu li policijski snimci pohapšenih s lisicama izazvati pobunu unutar struktura SNS? Jok – kaže kalibar pritvorenih. Kao prvo, u SNS nema horizontalne, već samo vertikalne povezanosti. A drugo – iniciranje bilo kakvog otpora kupovanje je karte za pritvor u CZ. Konačno, u pitanju su puki izvršioci ograničenog dometa.
Što onda mučenom naprednjaku preostaje? Rješenje bi mogao predstavljati bijeg u daleko inostranstvo. Međutim, ovi koji padaju sirotani su u odnosu na Slavišu Kokezu i ne mogu bezbrižno odjahati u zalazak sunca na Floridi. Većini prijeti skroman život u egzilu. Teško da bi ih itko zaposlio na iole pristojnom radnom mjestu. Njihov CV i vještine vrijede samo u Srbiji.
Ono što bi stvarno moglo pomoći naprednjacima na ivici nervnog sloma jeste institucija zaštićenog svjedoka. A da bi je zaista iskoristili, potrebno je pravosuđe nezavisno od izvršne vlasti. Kako tu stvari stoje, ne treba objašnjavati nikome u SNS. Obrni-okreni, u potpunosti su u milosti jednog čovjeka.
Naporno je, ali ipak treba slušati Vučića. Mada je sječu osrednjih partijskih knezova pokrenuo u političkoj iznudici, stalno je ponavljao istu poruku. U pitanju je kukanje zbog niskog morala i još slabije borbenosti dobrog dijela naprednjačkih funkcionara i njihovih poslovnih trabanata. Eto, dao im je milione i milijarde, a čim je malo zagustilo, ovi ćute, zvižduću i gledaju u nebo.
Konkretno, Vučić koristi borbu protiv korupcije i za militarizaciju stranke. Pošto njegovi gospodari lokalne muke mogu završiti sa druge strane rešetaka, sad ima da se javljaju u dobrovoljce. Sa opuštenošću i rutinom je gotovo, na redu je ostavljanje srca na terenu. Nikakvih garancija više nema: moguće je i da je dobar dio uhapšenih “kidao” sve dok im policija nije zakucala na vrata, ali su u predmetnom trenutku bili najdostupniji. Nema velikih para bez velikog rizika, zar ne?
Gdje li je nestao onaj Vučić koji nije dao Batu Gašića, Lončara, Grčića, Sotirovski i ostalu ekipu? Mada nije šahovski majstor, zna da se pozicija i najvažnija figura spašavaju žrtvovanjem slabijih. Ako ova situacija dodatno eskalira, moguće je i da padnu pojedini ministri – prvenstveno bivši, ali ne treba isključivati ni ove u ostavci. Jednostavno, Vučić se nada da će time presjeći sve puteve koji vode do njega i brata Andreja. Taki zeman došo.
Nema sumnje da će strah i paranoja zbog hapšenja homogenizirati SNS. Također i onemogućiti potencijalne pokušaje nižih i srednjih kadrova da zasjednu na dvije stolice. Dakle, vrijedi li i dalje izreka da, kada je politika u pitanju, ako vidite Vučića kako pali vlastitu kuću, palite i svoju jer tu mora biti neke koristi?
Više ne, poštovani čitaoče, slobodno odložite kanistar benzina i šibice. U pitanju su palijativne mjere. Kao što je Vučić poslije pada nadstrešnice zapijevao da više niko ništa neće da potpiše, tako sada SNS gubi svoju korupcijsku privlačnost. Jer čemu se petljati sa marketinškom strankom bez ideologije i čvrstih vrijednosti, ako nema opipljivog ćara? I, pride, još vas mogu uhapsiti čim opadne rejting šefa države i partije.
O ovoj demagnetizaciji naprednjačke privlačnosti svjedoče i Vučićeve muke da nađe mandatara. Oni koje bi on htio – neće; oni koji hoće – ne zadovoljavaju. U tom kontekstu oticanja moći, mnogo govori i nedodirljivost socijalista. Oni su – jelte – za razliku od naprednjaka dvanaest godina proveli na dijeti, u celibatu i svetačkom poštenju. Ma važi, kako da ne?
Ukratko, SNS je po prvi put u unutrašnjoj krizi. Pitanje je samo ima li sposobnih na drugoj strani da to iskoriste. Ovdje se ne misli na studente – oni su uradili i rade sve što treba.
Dušan Bajatović je na Pinku izjavio kako Branko Ružić, njegov partijski kolega, neće ni biti na listi SPS-a za izbore. Ružić na to za „Vreme“ kaže da nikada ne polemiše javno sa partijskim drugovima
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
