Zašto je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otelovljenje onog dela Srbije koji se u potpunosti predao, digao ruke od nade da može bolje i drugačije, te pristao da bude sve što Vučić hoće, upitalo se „Vreme“ u broju 1652
Zbog čega je najteža javna diskvalifikacija ista sada, kao i pre pola veka, mada vremena Milovana i Dragan Đilasa nisu ista, niti se mogu porediti njihov životni put i politika
Dugogodišnji sukob Gorana Vesića i Aleksandra Šapića biće privremeno stavljen sa strane jer se ne sme dovesti u pitanje pobeda njihovog šefa Aleksandra Vučića, ali to ne znači da će on biti zaustavljen
„Valjda je Jorgovanka Tabaković zamrzla status zamenice zbog funkcije guvernerke Narodne banke Srbije. A i da nije zamrzla status teško da bi imala prave liderske ambicije nakon što je javno rekla da svom partijskom šefu često kaže: ‚Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod?‘ Ona titoistička – ’najveći sin naših naroda’ – ma koliko poltronska, nije u sebi nosila prezir prema narodu“
Sve analize i pitanja šta znači Grčićeva ostavka mogu se svesti na jednu reč: ništa. Jer buka i dim da se prikriju pravi razlozi stanja u EPS-u, gromoglasna podmetanja i međusobna pljuvanja partijskih drugova, lizanje nogu gospodara u čekanju milosti, jesu veliko ništa
“Osećam se poraženo. Ovi ljudi su spremni na sve”, kaže novinar “Žig Info” Milan Jovanović nakon odluke Apelacionog suda da se poništi presuda Dragoljubu Simonoviću zbog paljenja njegove kuće. Za Verana Matića ovo je “velika tragedija sudstva” na koje očigledno utiču “neke snažne sile”
Kada bi jezici imali jezik da progovore, srpski jezik bi vikao na sav glas, smrtno uvređen zbog načina na koji je zloupotrebljen i isprostituisan u ovoj šaradi u kojoj nijedno slovo nije ni tačno ni suvislo, u kojoj su čak i zarezi i tačke pogrešni
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
Poslanici Evropskog parlamenta su osudili nasilje huligana tokom nedavno održanih ekoloških protesta, njihovu vezu sa policijom i „moderno ropstvo“ vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong. Aleksandar Vulin im je poručio da „ne leče svoje frustracije na Srbiji“
Kako će se salto mortale Aleksandra Vučića sa zakonima o eksproprijaciji i referendumu osetiti u njegovim redovima? Pred čitaocima je nacrt ideje bez izmena i dopuna
Kako je režim prepustio državni monopol sile svojim paravojnim jedinicima i pokrenuo novu kampanju demoniziranja političkih protivnika
Vučić na Skupštini svoje Srpske napredne stranke započinje izbornu kampanju kao srpski alfa muškarac koji je od ruskog alfa muškarca dobio što niko nije, niti će.
I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Duh Voje Šešelja lebdi nad Srpskom naprednom strankom i ona je od njega neodvojiva. Sa istom bezobzirnom arogancijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beograd na vodi i brzu prugu do Pešte. Ni njima, kao ni Voji Šešelju, argumenti ne znače ništa: važna je njihova volja
