„Nedostatak razumevanja za pomeranje termina održavanja Sajma knjiga pokazuje koliko se različito doživljava stvarnost u kojoj živimo“, navodi Udruženje izdavača i knjižara Srbije
Na društvenim mrežama pojavila se inicijativa da se održi novi Sajam knjiga - u virtuelnom prostoru. Tako će ljubitelji knjiga moći da pazare, a da ne idu niz dlaku rukovodstvu Beogradskog sajma knjiga koje ignoriše godišnjicu tragedije u Novom Sadu 1. novembra
Dok izdavači najavljuju da neće učestvovati na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu, organizatori navode da nijedan izdavač nije otkazao učešće, a da je od izlaganja odustala samo jedna firma iz Beograda
Uprava Beogradskog sajma najavljuje da će Sajam knjiga biti bolji i uspešniji od prošlogodišnjeg, i pored toga što mnogi izdavači otkazuju učešće i što su Dušan Kovačević i Vladislav Bajac podneli ostavke
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Izdavači kažu da im nikad nije bilo teže da odluče da li da učestvuju na Sajmu knjiga i svesno rizikuju gubitak novca, ili da odustanu zato što znaju šta ih čeka
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
U Zagrebu, u manjinskoj biblioteci Srba „Prosvjeta“ održana je izložba knjiga kupljenih na beogradskom Sajmu knjiga, gde svake godine obave većinu nabavke
Ovog poslednjeg dana Sajma knjiga ima se utisak da su i Sajam i izdavači i čitaoci još jednom dokazali da im je mnogo stalo i mnogo važno da se svakog oktobra nađu pod sajamskim kupolama i da budu sa knjigom
Nagradu „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu na Sajmu knjiga dobila je „Pesma“ Oskara Daviča u izdanju Kontrasta. Objavljena je u biblioteci Balkanon/Re:publica kojom ovaj izdavač želi da raskine društvene diskontinuitete u našoj kulturi
Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
„Kreativni centar“ u „najboljem i najlepšem smislu obeležava izdavaštvo u zemlji“, istaknuto je u obrazloženju nagrade ovogodišnjeg Izdavača godine. Između dva Sajma knjiga, ovaj izdavač je objavio blizu 80 knjiga za bebe, decu, tinejdžere i roditelje
Na Sajmu knjiga ni jedan od 500 programa nije posvećen ćirilici. A da jeste, moglo je da se javno potraži odgovor na pitanje da li se insistiranjem na ćirilici ugrožava širenje srpskog jezika, književnosti, nauke, umetnosti…
Svakog dana do kraja Sajma na štandu „Arhipelaga“ odvija se Festival pisaca. A i sve ostalo deluje kao da ovaj i ostali izdavači ne prolaze kroz jedan od izuzetno teških perioda
„Laguna“ je prva na svetu dobila autorska prava za novi roman Tonija Parsonsa „Ubistvo za prezauzete“, zahvaljujući dobrim odnosima sa ovim britanskim piscem. On je, ujedno i najatraktivniji gost Sajma knjiga
Ako se zna da se svaka dva minuta proda po jedna polovna knjiga, da je porastao broj biblioteka i njihovih članova, kao i na osnovu još nekoliko sličnih podataka, moguće je zaključiti da se u Srbiji knjige i čitaju i kupuju
„Šta bi bio život da nema reči? Ne bi ga bilo, a šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča. Ne bi bili ljudi nego nešto drugo“, poručila je Milena Marković koja je sa piscem Migelom Barnetom, otvorila Sajam knjiga u Beogradu
U subotu u Beogradu počinje Sajam knjiga na kome će učestvovati 418 izdavača. Kuba, počasni gost, u nedelju će predstaviti dela nekoliko najpoznatijih autora
Kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu, jedna je od tema knjige „Zašto propadaju narodi“ ovogodišnjih nobelovaca za ekonomiji Darona Asemoglu i Džejms Robinsona, koju je pre deset godina objavio Clio
Tri nedelje pre početka Sajma knjiga u Beogradu, objavljeno je ko će biti zemlja Počasni gost. Tradicionalno, to se znalo još na kraju prethodnog Sajma
Četrdesetak slovenačkih knjiga koje su poslednjih 10 godina prevedene na srpski jezik, biće, između ostalih izdanja, na štandu Srbije na Sajmu knjiga u Ljubljani
Na Sajmu knjiga promovisan je interaktivni udžbenik “Oživite crteže” Rastka Ćirića, izdavač je Clio. Namenjen je svima, a prvenstveno studentima animacije. U njemu je pet delova o osnovnim oblastima filmske animacije. Ovo je jedinstven udžbenik, zato što je uz svaki primer animiranog filma naveden i njegov QR kod. Tekst koji sledi, o politici u animaciji, pisan je povodom knjige, i nije objavljen u knjizi
Razmena linkova piratskih izdanja knjiga je svakodnevna pojava, u njoj učestvuju čak i akademske i javne ličnosti. Ipak, najveći pirati su i dalje fotokopirnice
Sajam knjiga je bio uspešan, posetilo ga je 190.000 ljudi, i idućeg oktobra će opet biti u Hali 1. Gde će biti 2027, nije rečeno
Izdavačima je bitnije pitanje cena sajamskog prostora i ulaznica od pitanja lokacije Sajma knjiga, ali ga i dalje smatraju dobrim sredstvom za svoju promociju. Prošle godine je objavljeno dva odsto manje knjiga nego 2021.
Najveća nagrada Sajma knjiga, „Izdavač godine“, dodeljena je Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, kome izdavaštvo nije primarna delatnost
