Izdavači kažu da im nikad nije bilo teže da odluče da li da učestvuju na Sajmu knjiga i svesno rizikuju gubitak novca, ili da odustanu zato što znaju šta ih čeka
Sutra ističe rok izdavačima za prijavu na Sajam knjiga.
Kažu, nikad im teže nije bilo da odluče. I nikad im se rok od 15 dana koji sledi, a tokom kojih mogu da se predomisle bez posledica, nije činio kao još jedna šansa da o svemu razmisle. Sumnjaju da će tada biti pametniji, da će se do tada promeniti situacija u izdavaštvu, ili da će se desiti nešto treće što će im pomoći da pravilno odluče: učestvovati na Sajmu ili ne.
Dve liste
Metoda dve liste, od kojih su u prvoj razlozi za Sajam a u drugoj oni protiv, ne funkcioniše zato što ove godine kao da postoji samo jedna lista – ona druga.
Razlog iz pozitivne liste, moguće čak i jedini, da je u svesti i srcima izdavača Sajam najveća manifestacija knjige, kruna jednogodišnjeg rada, oaza u kojoj su knjige jače od svega spoljnjeg, i slične istine i emocije, u ovo siromašno doba nisu dovoljan razlog da bi se platio sajamski prostor i ostalo zato što je mala verovatnoća da će vam se vratiti.
Prošle godine na primer, skor nakon učešća na Sajmu je bio pozitivna nula.
Ove godine sve govori da će biti u minusu.
Četiri razloga
Izlagački prostor je preskup. Izdavači se još uvek nadaju da će Beogradski sajam za svoju najveću manifestaciju spustiti cene, ili da će se naći neki drugi način koji će im omogućiti da ne odustanu od Sajma knjiga.
Zatim: ove godine je praktično izostao otkup knjiga, jedino ulaganje države u svoje izdavaštvo, koje je do sada stizao krajem leta, a sada će, po izmenjenim pravilima, moguće tek do kraja godine. Novac koji su dobijali od otkupa knjiga, izdavači su ulagali u štand na Sajmu knjiga. Ove godine to neće moći.
Očekuje se da će izostati i poseta. Najveći deo sajamske publike činili su ljudi van Beograda, malo je verovatno da će oni sad, okupirani protestima, imati vremena i mogućnosti da doputuju na Sajam. Plus, velikim izdavačima Sajam ni ne treba jer imaju knjižarske lance po zemlji koji su im najveći izvor prihoda. Istina, knjižare su svakog dana sve praznije, mnoge se i zatvaraju, ali to samo govori u prilog da će na Sajmu ta pojava biti još izraženija.
S ovim razlogom je povezan i moguće najvažniji – platežna moć. Da li se ima za knjige ako se nema za hranu? Nema.
To su četiri razloga protiv. Svaki od njih zaslužuje razradu, na primer onaj o državnom učešću u izdavaštvo.
Država
Konkursi koje je raspisalo Ministarstvo kulture za sufinansiranje projekata ove godine nisu završeni, samo su objavljeni a rezultati još uvek nisu objavljeni. To se, od kako postoje konkursi Ministarstva, nikad nije dogodilo i samo podgreva priče da je novac za kulturu prebačen na neko drugo mesto. Grad Beograd je još odavno rekao da povlači sve što je namerio da putem konkursa uloži u kulturu. Vojvodina je jedina ispunila svoju obavezu, ali tako što je otvoreno podelila novac lojalnima.
Zapravo, odlučivanje ići ili ne ići na Sajam otežava onaj jedan jedini razlog u pozitivnoj listi. Izdavači kažu da je težak koliko sva ova četiri zajedno. Zato što je Sajam ipak i pre svega – Sajam.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
