Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Laslo Krasnahorkai, mađarski pisac koji je juče dobio Nobelovu nagradu za književnost, dobro je poznat ovdašnjim čitaocima.
Izdavačka kuća „Rende“ je objavila dve njegove knjige. Roman „Satantango“ (1985), je priča o bezimenoj mađarskoj varošici i njenim ubogim grotesknim žiteljima zarobljenim u zamku sopstvene neodlučnosti da napuste svoju ustajalu zabit i krenu u potragu za boljom budućnošću, nagrađen je Bukerovom nagradom 2015. Poznat je i po istoimenom sedmočasovnom filmu mađarskog reditelja Bela Tara, za koji je Krasnahorkai pisao scenario. Prevodilac je Zoltan Moguščij.
Druga je zbirka priča „Ide svet“ o ljudima koji neprestano maštaju o napuštanju svakodnevice, ali nemaju hrabrosti da bilo šta promene u svojim trivijalnim životima, objavljena je 2019. Marko Čudić je za prevod ove knjige dobio nagradu „Miloš Đurić“.
Izdavačka kuća „Saturn“ objavila je roman „Melanholija otpora“ (1989), o Knezu kao entitetu „nevidljive nakaznosti“ koji je u Nemačkoj proglašen knjigom godine, i po kome je Bela Tar snimio film „Verkmajsterove harmonije“.
Sva tri naslova objavio je i „Dereta“. Trenutno je moguće kupiti samo „Melanholiju otpora“, druga dva su rasprodata.
Krasnahorkai je 2013. bio gost Beogradskog sajma knjiga, a 2019. festivala Krokodil.
S njim je tada razgovarao Marko Čudi o njegovoj književnosti ali i o aktuelnom društvenom trenutku koji je opisao kao “lutanje u bezvazdušnom prostoru u kojem dopuštamo da nas ponižavaju”. Te je večeri pred beogradskom publikom još jednom istakao “ljudsku glupost kao ključno oružje za uništavanje masa”.
Govorio je o “banalnosti vremena u kojem živimo” ali i o, kako je istakao, “ispraznom modernom svetu zaborava”. Od beogradske publike oprostio se čitajući odlomke iz knjige “Ide svet”.
Pre tri godine, Laslo Krasnahorkai je bio gost i na 16. Međunarodnom festivalu „Prozefest“ i Novom Sadu, gde mu je uručena nagrada „Milan Vidaković“.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Reditelj Milutin Petrović najavljuje osnivanje Asocijacije radio-televizijskih, filmskih i scenskih stvaralaca, koja će ponuditi pogodnosti koje druga udruženje nemaju. Srđan Dragojević kaže - ćaci udruženje
Na početku sedamdesete sezone, obeležavajući 30 godina od smrti Aleksandra Popovića, Atelje 212 premijerno izvodi predstavu „Ceo život za godinu dana“ po njegovoj istoimenoj tv seriji
Na Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije biće čak 12 filmova i četiri serije - nastavak puta ovog festivala da filmove sa prostora Jugoslavije približi publici
Izraelski ministar kulture najavio je oduzimanje državljanstva Juvalu Abrahamu i Rejček Šor, rediteljima filma „NAZA“ koji je u Veneciji dobio Specijalnu nagradu žirija. U filmu se naime tvrdi da je izraelska vojska ciljala civile u Gazi
Šabačko pozorište je ostalo bez 15 predstava zato što je tako odlučila direktorka. Zbog toga 80 posto glumaca ansambla nije stalo na scenu godinu i po dana. Međutim, budžet pozorišta je 15 miliona dinara
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
