Pod naprednjacima je ovaj pokrajinski dnevni list na srpskom jeziku postao sredstvo za “manipulaciju i primitivnu propagandu” vlasti, tvrdi nekolicina vojvođanskih nevladinih organizacija
“Ako budu postojale desetine hiljada ljudi spremnih da hodaju i pritiskaju narednih nedelja, to je nešto što niko ne može da kontroliše. To je prednost vaninstitucionalne politike, ali je jako teško predvideti domete jer je to nešto što je van svih formi i pravila. Može da dođe do sloma režima za dve nedelje, a može da se desi i da građani kažu: ‘Ovo nam je dosadno i ne vodi ničemu, ajmo kući’”
Pojedini mediji se ne obaziru na stručna mišljenja da pogrešnim izveštavanjem o masovnim ubistvima mogu da doprinesu imitaciji takvih dela. Na primer, TV Happy
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
Sve ono što je nekada bilo nezamislivo danas je postalo normalno, ne samo u tabloidima, nego i u onim medijima koji se deklarišu kao profesionalni
Premijerkina Tviter objava kojom targetira N1, Danas i NovuS su korak dalje u odnosu na ono kako političari u svetu kritikuju medije, rekla je predsednica Evropske federacije novinara. Veran Matić podseća da će za nekoliko dana biti 24 godine od ubistva Slavka Ćuruvije koje još nije rasvetljeno. Takođe, na današnji dan pre 29 godina ubijena je Dada Vujasinović, pod još nerazjašnjenim okolnostima
Želim da što više isključimo zveketavce, da se osvrnemo oko sebe i vidimo ima li tu nekog ili nečeg koga ili šta možemo voleti (bez brige voli li taj ili to nas), te da udarimo u voljenje koje glavu čuva, a sve ostalo je, ako je bez ljubavi, kvari
“Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca – kako kad”
Želeli smo da stvorimo realnu sliku kako bi izgledalo informisanje da građani Srbije imaju samo jednu verziju događaja, samo jedan – vladajući stav, samo jedno mišljenje i vesti bez kritičkog glasa, stoji u saopštenju televizija N1 i Nova S
Manir ulice koji je u srpske medije i srpsku politiku uneo Vojislav Šešelj početkom devedesetih, postao je uz pomoć stanica sa nacionalnim pokrivanjem dominantan model poslednjih deset godina. Toliko dominantan da ponekad izgleda kako i otac tog ponašanja bude zbunjen kada se nađe za istim stolom sa Draganom J. Vučićevićem, Božom Spasićem, Nebojšom Krstićem, Dragoslavom Bokanom ili Anom Brnabić
U celoj Evropi jedino stanovnici Srbije misle da je NATO kriv za rat u Ukrajini, kažu rezultati istraživanja javnog mnjenja i medija. U domaćim medijima je anti-zapadni sentiment jači od proruskog. Protiv sankcija Rusiji je 72 odsto ispitanika
Olivera Vladković nije htela da potpiše saglasnost za izgradnju kladionice, pa je posle toga vranjski OK Radio zazidan. Firma „Polet“ odbila je da sruši zid uprkos nalogu građevinske inspekcije. Kao dodatak svemu, grad je bio oblepljen plakatama sa likom Verana Matića
Miroslav Bogićević je zadovoljan što je svoj deo „Politike novine i magazina“ prodao Bobanu Rajiću zato što je on bio veliki kupac Mlekare „Šabac“ čiji je vlasnik. Država je omogućila da se ova kupovina ostvari
Nenad Periš, otac mladića stradalog u Beogradu, uputio je danas apel i zamolio medije i javnost da se uzdrže od bilo kakve medijske pažnje sahrani Mateja Periša i događaja uz sahranu, da ispraćaj bude tih i u krugu najbliže porodice i prijatelja. Štampani i elektronski tabloidi nastavljaju iživljavanje
Na konkurs za godišnju nagradu „Dejan Anastasijević“ za istraživačke radove o temama izuzetne važnosti, ove godine se prijavilo 67 novinara sa 72 medijska teksta i priloga. Tekstovi Jovane Gligorijević i Nemanje Rujevića koji su objavljeni u „Vremenu“, žiri je uvrstio u uži izbor
U Srbiji ima preko 2500 medija. Njihova tržišna vrednost je skromna i ima tendenciju opadanja. Budžeti za oglašavanje medija su "mala bara", za koju se osim registrovanih, otimaju i oni koji sadržaje distribuiraju putem interneta. Petina stanovnika ne veruje ni jednom mediju
Danas je do okončanja "specijalne vojne operacije" prestala sa radom i "Nova Gazeta", poslednji nezavisni medij u Rusiji. Formalni razlog je što nije pravilno identifikovala jednu organizaciju koju vlasti smatraju „stranim agentom“, a neformalni jednostavno zato što nije na liniji Kremlja
Kremlj je uveo drakonske kazne za “širenje laži” o ruskoj “specijalnoj operaciji” u Ukrajini i naveo listu termina koji ne smeju da se koriste. “Nova Gazeta” odbija da o ratu izveštava po kalupu vlasti. Kažu da zbog cenzure neće pisati o ratnim zbivanjima, ali će zato izveštavati o posledicama zapadnih sankcija i nezadovoljstvu koji se već osećaju. Legendarni nezavisni radio Eho Moskve i televizija Dozhd već su pre nekoliko dana zatvoreni jer nisu hteli da se povinuju cenzuri
Treba sankcionisati medije koji pozivaju na rat. Novinari imaju pravo da odbiju nalog urednika ako krši novinarsku etiku. Srbija treba da obezbedi građanima kvalitetno informisanje
Nije sporno što imamo još jedno “telo”, iako već postoje REM i ministarstvo nadležno za medije. Sporno je što će se 3. aprila uveče mnogi pozvati na privremenog regulatora ili na sumanute “dijaloge” na javnom servisu i samo na osnovu toga zaključiti da je učinjeno sve da se mediji bar pred izbore umiju i operu zube
Medijski zakoni, zahvaljujući kojima je Srbija skočila na komparativnim listama medijskih sloboda polovinom prošle decenije, doprineli su – ili bolje rečeno, njihova šalabajzerska primena – tome da srpska medijska scena nikada u istoriji nije bila gora. Proces konkursnog sufinansiranja se, uz neke izuzetke, pretvorio u dotiranje režimskih medija
U četvrtak je preminula dvadesetjednogodišnja jutjuberka iz Beograda Kristina Kika Đukić. Mnogima do juče njeno ime nije značilo ništa, sve dok se nije saznalo da dolazi sa jutjuberske scene i da deca i tinejdžeri veoma dobro znaju o kome se radi
Kako su o današnjem ekološkom protestu izveštavali mediji pod kontrolom vlasti, a kako oni koje vlast naziva stranim plaćenicima
Konačan raspad sistema dogodio se, a kad bi nego početkom rata u Sloveniji 1991. Počeo je obračun sa neistomišljenicima, a atmosfera netolerancije, mržnje i paranoje brižljivo je negovana. Nepodobni su marginalizovani i praktično naterani da odu. Ljubljansko "Delo" je 1988. objavilo tekst pod naslovom "Kuća koja se ruši", u kome je u prvoj rečenici data precizna dijagnoza onoga u šta se Tanjug pretvarao: "Svakako je pomalo čudno da državna agencija emituje sve manje vesti, a sve više svojih komentara. Upravo to radi naš Tanjug..."
