Događaj će se odigrati u hotelu Tami Residence, gde će tokom tri dana, od 27. do 29. oktobra više od 30 predavača iz regiona i sveta podeliti svoje priče iz oblasti digitalne industrije
Ostaju sporne tri ključne tačke koje poništavaju pozitivne promene, piše u tekstu peticije
Skoro četiri godine otkako je Vlada Srbije usvojila Medijsku strategiju – a koje su prošle najpre u dugim, retko prekidanim periodima krajnje neaktivnosti na ispunjavanju zacrtanog – dva od tri temeljna medijska zakona konačno se nalaze pred usvajanjem. Međutim, neka odstupanja od zvaničnog strateškog dokumenta mogu drastično da promene medijsku scenu. Reč je o povratku države preko Telekoma u vlasništvo nad medijima
Informisanje nikako ne sme značiti šokiranje javnosti sve strašnijim i strašnijim slikama nasilja. Pošto je u pripremi zakon o medijima, ovo je možda poslednja prilika da se zaštitimo
“Posle zvaničnog saopštenja Vlade može se steći utisak da su usaglašene sve sporne tačke dva medijska zakona. Zar ne deluje čudno da ćemo finalne verzije predloga zakona videte u svršenom činu, kada se nadležni budi izjašnjavali o njima", kaže za portal “Vremena” Izabela Branković
Među ovogodišnjim dobitnicima je i novinarka BIRN-a i "Vremena" Jelena Zorić
Iako se očekivalo da će Srbija konačno dobiti kvalitetne medijske zakone koji će se primenjivati u praksi, dešavanja u proteklih nekoliko meseci i aktuelna javna rasprava ogolili su ogroman jaz između države sa jedne i medijske zajednice sa druge strane i otkrili mnoge unutrašnje sukobe i namere države da potpuno uruši tekovine prethodnih medijskih reformi i institucije nastale na temeljima demokratizacije medija u Srbiji
Šta predsednik Srbije iz dana u dan poručuje građanima? Ukratko: imamo svega dovoljno, nečeg čak i previše; on se uvek suprotstavlja stalnim pretnjama sa svih strana; za sukobe su drugi odgovorni, a Srbi su snažan narod koji želi stabilnost i normalan život; razni neprijatelji uporno “lažu”, “varaju” i “hoće da nam zadaju udarac”; “namrgođen” i “jedini realan” zna šta protivnici govore i misle o njemu; biće plata i penzija, puteva, železnica, stadiona, bolnica i škola; uprkos svemu, čekaju nas “najteži period” i najveći pritisci. I tako iz godine u godinu, od televizije do televizije
U borbi koja je na svaki način neravnopravna i nefer, mi vodimo barem jednom nedeljno, svakog četvrtka, kada “izlaze nedeljnici”, a uzurpatori naših života piju brufene od jutra
“Školska godina počinje, a ja kao građanka nemam pravu sliku ni šta se uradilo, ni kako će ona uopšte početi? Ili, kako to da je odjednom prekinuta, tj. dve nedelje skraćena? I zašto je tu vest objavio onaj koji je objavio, rekavši samo ‘to je tako’? Mi ne znamo ni šta će biti sa zgradom OŠ ‘Vladislav Ribnikar’. Neki medij je javio da deci koja su tražila da se prebace u drugu školu to nije bilo dozvoljeno. Da li je to lažna vest? Ako jeste, ko će da snosi odgovornost za to? Gde su demantiji? Sva pisma koja su slali oštećeni, a bilo ih je dosta prethodnih meseci, dokaz su da sistem ne funkcioniše”
Glavni i odgovorni urendnik NIN-a Milan Ćulibrk izjavio je da će taj nedeljniki zgledati kao što je izgledao i do sada sve dok ga on bude uređivao
Koluvija je u tužbama tvrdio da je KRIK prekršio pretpostavku nevinosti. Na suđenjima je ispričao kako su zbog KRIK-ovih tekstova komšije počele da ga izbegavaju
