Bezakonje u elektronskim medijima: Nekonstituisanje Saveta REM-a odgovara samo režimu

„Stoka crnogorska u saradnji sa blokaderskom srpskom stokom direktno je dovela do toga da bude ugrožen život predsednika Vučića“. „Stoka antisrpska, ustaško-milogorska“. „Puca mi da ne kažem šta, ček, ček, je l’ čujete kako mi šišti, kako mi šište da ne kažem šta, za vaše zabrane, dadu li vam dandinu, prevarantsku.“

Sve ovo izgovorio je glavni i odgovorni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević jednom prilikom u jednom dahu. On i drugi uposlenici televizije Informer svakodnveno psuju, vređaju, kleveću i lažu u interesu naprednjačkog režima i njegovog vođe Aleksandra Vučića.

Da u Srbiji postoji konstituisan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ovakav govor odmah bi bio predmet sankcija i kazni. Pod uslovom da novi saziv, za razliku od prošlog, bude radio svoj posao u skladu sa zakonom, što je jedan od zahteva Evropske unije pod čijim nadzorom se o formiranju REM-a već duže vreme vode žestoki pregovori između vlasti sa jedne i opozocije, nevladinih organizacija i novinarskih udruženja sa druge strane.

Savet REM-a ne postoji od 4. novembra 2024. godine. Godinu dana nakon isteka mandata prethodnom sazivu, 12. novembra 2025. godine izabran je novi, ali krnji Savet REM-a.

Vladajuća koalicija odbila je tada da glasa za kandidate bošnjačkog i albanskog nacionalnog saveta, Muhedina Fijuljanina i Ljumturiju Ametija, pa je umesto devetoro članova izabrano njih osmoro – četvoro nezavisnih i isto toliko kandidata vlasti.

Uslov koji nikada neće biti ispunjen

Građanske inicijative tada su ukazale da je u samom pozivu koji je Narodna skupština uputila nacionalnim savetima navedeno da se na sastanak usaglašavanja pošalje po jedan zastupnik za tri ovlašćena predlagača, a ne za dvanaest, koliko je na kraju ukupno glasalo.

Oni su tada kazali da je na taj način direktno narušen integritet postupka i omogućeno da bude izabran kandidat Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Ištvan Bodžoni koji je trebalo da izvršnoj vlasti obezbedi većinu u Savetu REM-a.  Time je prekršen Zakon o elektronskim medijima, jer su prema važećim pravilima legitiman broj glasova imali isključivo kandidati Muhedin Fijuljanin i Ljumturija Ameti.

Ostavke nezavisnih članova Saveta REM-a

Svega nekoliko dana kasnije, novoizabrani članovi Saveta – Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković – podneli su ostavke jer nisu pristali da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona.

Nakon sednice Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 25. juna, na kojoj je obustavljen postupak za predlaganje člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije kojeg predlažu nacionalne manjine, isti odbor pozvao je četiri člana koja su podnela ostavke da preuzmu funkciju u REM-u.

Odbor je prihvatio i da novoformirani sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije izradi novi statut.

Mileva Malešić, jedna od nezavisnih kandidatkinja, nakon toga je kazala da se još čeka pravno tumačenje u vezi sa njihovim povratkom i da je Odbor za kulturu i informisanje zauzeo stav da su kandidati koji su podneli ostavke i dalje legitimni, jer ostavke nisu prihvaćene u Skupštini.

„Mi, ipak, želimo da to bude pravno ispravno“, rekla je Malešić.

Kome odgovara REM koji ne postoji

Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić kaže za „Vreme“ da jednom podneta ostavka ne može da se povuče niti da se stavi van snage zaključkom skupštinskog odbora.

Foto: Lenka Pavlović

„Zato je na delu ono što je predložila sama Skupština, a to je autentično tumačenje zakona i posebnih odredbi Zakona o elektronskim medijima, što je, praktično, jedini način da se ova komplikacija reši“, kaže ona.

Izvršna direktorka organizacije „Građanske inicijative“ Maja Stojanović kaže za „Vreme“ da je vlast u prethodne dve godine više puta bila prinuđena da odustane od rešenja koja je sama pokušavala da nametne i da, korak po korak, prihvata zahteve koji su do juče bili odbijani.

„To se nije dogodilo zato što je vlast promenila stav, već zato što je postalo jasno da više nije moguće ignorisati ni zakon ni pritisak javnosti“, smatra Stojanović.

Pavle Pekić, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, kaže za „Vreme“ da činjenica da su izabrana četiri nezavisna kandidata pokazuje da postoji dovoljno organizovanih građana koji žele da vide dublje i šire od stvarnog medijskog pakla u kojem se trenutno nalazimo.

Na pitanje da li je bolje imati bilo kakav REM nego nikakav, Pekić kaže: „Smatram da je dobro što je polovina članova nezavisna, zato što se sve značajne odluke donose dvotrećinskom većinom.“

„Informer“ ne haje što redovno gubi sudske procese zbog širenja laži i uvreda

Maja Stojanović kaže da vlastima više odgovara REM koji ne postoji nego REM koji počinje da radi svoj posao. „Građanima je potreban upravo suprotan ishod – regulator koji će štititi javni interes, a ne političke interese bilo koga“, kaže ona.

I da ne treba potcenjivati ono što je postignuto do sada.

„Ako svaki put kada vlast bude primorana na ustupak kažemo da to nije dovoljno i da se ništa nije promenilo, onda zapravo prihvatamo logiku da građani nikada ne mogu da ostvare pobedu, ma koliko velika bila, a borba u kojoj unapred odbijamo da priznamo sopstvene uspehe i odbijamo male pobede teško može da dovede do konačne promene“.

Aleksandra Krstić, pak, naglašava da je konstituisanje Saveta pod lupom Brisela i da od toga zavisi dalji napredak Srbije u procesu evropskih integracija.

„S jedne strane čujemo da će, ukoliko se reši problem oko REM-a, Srbija dobiti novac iz Evropske unije i to može da ide samo u prilog vlasti. Ali mi ne možemo da posmatramo konstituisanje Saveta kao isključivo pitanje koje se tiče EU ili bilo kakvog odmrzavanja sredstava ili napretka u nekom pravcu“, smatra Aleksandra Krstić.

Zašto je funkcionalan REM važan

Ne radi se više samo o nepristrasnom izveštavanju elektronskih medija, već o potpunom i nekontrolisanom govoru mržnje, targetiranju i medijskoj polarizaciji, smatra Krstić i dodaje da bismo morali da shvatimo da bi funkcionalan REM, u ovom slučaju REM sa četiri izuzetna kandidata i njihovim sjajnim biografijama, predstavljao prostor u kojem bi se moglo obezbediti kakvo-takvo funkcionisanje i makar neki put ka ponovnom uređenju medijske scene i njenom ozdravljenju.

I Maja Stojanović smatra da je sledeći korak da se obezbedi da REM konačno počne da radi u javnom interesu.

„Građanima je, posebno uoči izbora, potrebna institucija koja će nadzirati da li elektronski mediji poštuju zakon i da li su pravila jednaka za sve učesnike“, smatra ona.

Na to skreće pažnju i profesorka Krstić koja napominje da je došlo do toga da na javnom medijskom servisu imamo emisije u kojima se donose presude u vezi sa veoma osetljivim društveno-političkim pitanjima, kao što je pitanje korišćenja ili nekorišćenja zvučnog topa.

Ona smatra da bi REM, pre svega kao telo koje odgovara građanima Srbije, morao da se drži zakona bez političkih ili bilo kakvih drugih pritisaka. Dodaje da su građani Srbije zaslužili funkcionalan REM, ali da nije sigurna da će četiri člana koja su podnela ostavke prihvatiti da se vrate.

„Tvrdnje da će četiri nova člana dati legitimitet vlasti propuštaju jednu važnu činjenicu – sa tim brojem članova nije moguće donositi sporne ili nezakonite odluke“, smatra Maja Stojanović.

Sagovornice „Vremena“ zaključuju da nepostojanje REM-a može da odgovara samo režimu i da smo to imali prilike da vidimo u proteklom periodu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!