„Nastavio bi Vučić da se probija između zastava i transparenata, da obilazi pogone za proizvodnju pečuraka i indonežanskih nudli, visoke peći, bolnice i ambulante, postrojenja za preradu vode, da priča sa radnicima i seljacima, igra šah, miluje dečicu i s njima jede sutlijaš, da u lokalnoj bakalnici kupuje jabuke i grickalice, sa domaćinom pije rakiju… Da konačno u istoriju pošalje čučavce po školama“, piše Boško Jakšić u novom broju „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (24. septembar).
U članku opisuje kakva bi bila „duga ruka odmazde“: „Osvetoljubiv kakav jeste, ne bi zaboravio kako je, zbog studenata, u četiri zida, uz flašu vina, strahovao od lustracije, privođenja, ispitivanja porekla imovine ili zatvora, svega čime su mu studenti pretili u 11 tačaka.“
Foto: VremeNaslovnica „Vremena“ broj 1864
Vrhunac ili dno gadosti
To se sve nazire već po kampanji u kojoj je dostignut vrhunac – ili, bolje, dno – gadosti.
Naš kolumnista Dragan Ilić po službenoj dužnosti prati televiziju i u kolumni TV manijak piše: Vučićevo biračko telo nije prvenstveno na mrežama, već gleda televiziju, pa su onda svi gledaoci TV programa prinuđeni da gledaju Vučićeve klipove.
Društvene mreže Vučiću i njegovim botovima pružaju i apsolutnu slobodu da pređu i one poslednje granice pristojnosti, profesionalizma i dobrog ukusa, jer ne biraju reči pa se udara ispod pojasa.“
Ivan Milenković, naš filozof, donosi esej o tome u kojem piše da su „odvratnosti“ koje proizvodi vlast pogođene inflacijom. A inflacija svemu smanjuje vrednost i značaj:
„U tom zaista bogatom brevijaru bestidnosti nije izostavljena nijedna uvreda kojima bogati srpski jezik obiluje. No, i tome ima granica, a granica uvrede je u njenoj nedelotvornosti.“
Zabela kod Požarevca…
Marija L. Janković donosi reportažu iz Požarevca, politički portret jedne varoši između Vašarišta, Zabele i nekadašnje diskoteke „Madona“ Marka Miloševića.
„Rodno mesto Slobodana Miloševića bije glas da je pouzdano uz vlast. Osim, eto, te 2000. godine“, piše ona. Ali, šta onda znači kad tamo skoro tri hiljade ljudi potpiše podršku studentima? Zašto se ovde dugo ćuti i trpi, ali se sada i komeša?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Glumac Milan Marić u razgovoru za novo „Vreme“ priča o sudaru straha zbog monstruoznosti vlasti i nade koju bude mase građana spremne da pokažu solidarnost
Aleksandar Vučić izjavio je u UN da Srbija treba da ostane slobodna i nezavisna i da u spoljnoj politici prvenstveno vodi računa o sopstvenim interesima
Studentsku listu vezuje odgovornost prema studentima koji su ih birali, prema budućim glasačima i programu, kaže kandidat za poslanika Oliver Tošković. U intervjuu za novi broj „Vremena“, on pojašnjava šta mu je ovo trebalo u životu
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
