Srbiji je potrebna mudrost, staloženost, razvijanje dijaloga,a nikako raspirivanje konflikata i angažovanje medijskih mašinerija za te potrebe, stoji u nacrtu teksta ostavke koji su novinarska udruženja uputili ministru informisanja Dejanu Ristiću
Predstavnici novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata predali su 2. avgusta ministru informisanja i telekomunikacija Srbije Dejanu Ristiću nacrt njegove ostavke, napisan tako da bi bilo dovoljno da ga Ristić jednostavno i bez mnogo razmišljanja potpiše, što bi sasvim sigurno bila najznačanija odluka koju je doneo od kako je stupio na funkciju.
Nacrtom ostavke koji su mu uputili, novinari su u mnogome pomogli Ristiću da shvati greške koje je napravio u svojoj dosadašnjoj, kratkoj, ali neslavnoj ministarskoj karijeri, čime su pokazali možda i nezasluženo razumevanje za zablude koje je Ristić marljivo gajio, nesvestan odgovornosti koju mu je ministarska funkcija donela.
Tekst ostavke koju su predstavnici novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata predali Ristiću prenosimo u celosti:
„Želeo sam da sačuvamo profesionalno novinarstvo…”
„Poštovani predsedniče Vlade,
Usled najnovije medijske hajke na novinarku FoNeta Tamaru Skrozzu smatram svojom moralnom odgovornošću da podnesem ostavku na funkciju ministra informisanja i telekomunikacija.
Kao čovek koji se zalaže za očuvanje koncepta slobode govora smatram da je ovakav vid medijske hajke nedopustiv, i izražavam žaljenje što sam i ja njoj doprineo. U brzini se nisam dovoljno informisao i spočitao sam joj ono što ona nije izgovorila. To smatram svojom odgovornošću.
Koristim ovu priliku da se izvinim Tamari Skrozzi, ali i drugim medijskim profesionalcima koji su stali u njenu odbranu, a zatim bili izloženi medijskom blaćenju.
Dolaskom na ovo mesto imao sam veliku želju da pokušam da doprinesem slobodi izražavanja, informisanju u javnom interesu, smirivanju tenzija u javnom prostoru i dijalogu, što sam na početku mandata i obećao javnosti, ali i novinarskim i medijskim udruženjima. Želeo sam da se zajedno založimo da sačuvamo profesionalno novinarstvo i očuvamo informisanje u javnom interesu. Nažalost, u ovih nešto manje od 100 dana mog ministrovanja, REM je doneo pravilnike koji nisu u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u RS (2020–2025), nastavljene su zloupotrebe u domenu projektnog sufinansiranja, novi Akcioni plan za pomenutu Strategiju i dalje nije usvojen, televizije sa nacionalnom dozvolom svakodnevno seju strah i šire govor mržnje koji je kažnjiv u Srbiji u većem broju zakona, tabloidi takođe, a broj ozbiljnih pretnji novinarima veći je nego što je ih je bilo u celoj prethodnoj godini i u velikoj meri je to posledica hajki koje se vode upravo u medijima koji se ne pridržavaju profesionalnih uzusa.
„Kao odgovoran i vaspitan čovek…”
Zbog svega toga, kao odgovoran i vaspitan čovek, profesionalan u obavljanju svih dosadašnjih javnih dužnosti, a u skladu sa članom 23 Zakona o Vladi, doneo sam jedinu racionalnu i časnu odluku u ovim okolnostima.
Podnosim neopozivu ostavku na poziciju ministra informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.
Osećam moralnu i profesionalnu obavezu da se najiskrenije zahvalim svojim saradnicima u našem nažalost kratkom radu.
Srbiji je potrebna mudrost, staloženost, razvijanje dijaloga, nikako raspirivanje konflikata i angažovanje medijskih mašinerija za te potrebe, ma sa koje strane dolazile.
Ostavka je lični čin“.
Tekst nacrta ostavke Ristiću su uputili predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije medija, Koalicije za slobodu medija i Fondacije „Slavko Ćuruvija“, Asocijacije onlajn medija, Lokal pressa i Sindikata „Nezavisnost“.
Bilo bi i profesionalno i ljudski da Ristić na stranu ostavi zablude o svojoj nepogrešivosti i potpiše nacrt ostavke ne menjajući ništa u tekstu, uz zahvalnost profesionalnim novinarima koji su se potrudili da njegov odlazak sa ministarskog mesta bude potpuno decentan.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Srbija je kompaniji Etihad ervejz platila 2,04 milijarde dinara, što je oko 17,4 miliona evra, za kupovinu 16,42 odsto akcija tog avio-prevoznika, čime je država postala jedini vlasnik Er Srbije
Rudarenja litijuma može da udalji građane Srbije od ideja evropskih integracija, ali to pre svega zavisi od EU, a na od građana Srbije. Izjava ambasadora SAD Kristofera Hila da u protestima protiv litijuma vidi borbu protiv puta ka Zapadu je sporna, jer Hil ne vidi da protesti pokušavaju da poruče da građani Srbije nisu protiv puta u EU ili protiv Zapada, već da osećaju da su ih EU i Zapad izneverili, kaže za „Vreme“ politički analitičar Ognjen Gogić
Suočen sa ekstradicijom Andrej Gnjot je najavio da će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poslati pismo u kome 780 intelektualaca iz celog sveta traži da bude pušten na slobodu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da se posle petnaest dana blokade srpskih institucija na Kosovu konačno izjasni. Prorežimski tabloidi pompezno najavljuju da je „na stolu i opcija proglašenja okupacije na delu teritorije Republike Srbije”, te da to sa sobom povlači i brojne posledice, uključujući i „pripreme za povratak na okupirana područja”
Pripadnici kosovske policije priveli su i odveli na saslušanje u južni deo Kosovske Mitrovice jednu osobu srpske nacionalnosti u vezi sa, kako tvrde, dešavanjima u Banjskoj u septembru prošle godine
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković zarađuje 752.363 dinara mesečno, ali prema imovinskoj karti na računu nema ni žute banke. Ona bar pare mlati transparentno za razliku od ostatka otuđene vrhuške režima
Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!