Za premijerku Severne Irske je u subotu prvi put imenovana liderka Šin fejna, stranke nastale od nekadašnje Irske republikanske armije (IRA), pošto je parlament proglasio Mišel O’Nil za predsednicu vlade.
O’Nil iz je za Skaj njuz rekla da njen izbor predstavlja istorijski dan i da označava novi početak, te da održavanje referenduma o irskom ujedinjenju „nije decenijama daleko“, kao što to tvrdi britanska vlada. Dan nakon izbora, u posetu Severnoj Irskoj je stigao premijer Velike Britanije Riši Sunak.
U parlamentu u kojem je do sada Demokratska unionistička stranka (DUP) uvek bila dominantna, partija Šin fejn dobila je odlučujuću ulogu posle pobede na izborima 2022.
Međutim do imenovanja premijera je došlo tek 3. februara 2024, jer je DUP završila sa dvogodišnjim bojkotom institucija zbog trgovinskih pitanja vezanih za istupanje Velike Britanije iz članstva u Evropskoj uniji. Posle pregovora sa vladom u Londonu o rešavanju tih nesuglasica, za zamenicu premijera izabrana je članica DUP, Ema Litl-Pengeli sa kojom će Mišel O’Nil sarađivati.
„Ovo je istorijski dan. Kao premijerka odlučno sam za pozitivne promene za sve, kao i da radim zajedno sa drugima na unapređenju našeg društva, u duhu poštovanja, saradnje i jednakosti“, napisala je nova premijerka na Iksu (X).
Član DUP-a Edvin Puts izabran je za predsednika parlamenta.
Šin Fejn je nekada bio političko krilo IRA.
Ko je Mišel O’Nil?
Mišel O’Nil je rođena 10. januara 1977. godine, odrasla je u ruralnom selu Klonou u okrugu Tajron i potiče iz porodice uglednih irskih republikanaca.
Njen otac je bio bivši zatvorenik IRA-e koji je postao odbornik Šin Fejna osamdesetih godina prošlog veka. Kada se povukao iz politike 2005. godine, O’Nil je preuzela njegovo mesto.
Pre imenovanja, dve godine je bila zamenica prvog ministra, od januara 2020. do februara 2022. godine. O’Nil je takođe obavljala funkcije ministarke zdravlja i poljoprivrede.
BBC piše da je bila upletena u kontroverzu 2017. kada se obratila na mitingu povodom 30. godišnjice ubistva osam muškaraca IRA-e. Njih su ubili pripadnici specijalnih snaga britanske vojske dok su pokušavali da izvedu napad na policijsku stanicu Loughgal 8. maja 1987.
Svoje prisustvo branila je rečima da je irska republikanka i da će se „uvek sećati i obeležavati sećanje na naše poginule patriote“.