Ovogodišnja vojna parada 9. maja u Moskvi biće održana u znatno skromnijem formatu, bez vojne tehnike i dela vojnih jedinica. Kremlj kao razlog navodi bezbednosne pretnje, dok analitičari ukazuju na posledice rata u Ukrajini
U Rusiji će ovog 9. maja vojne parade biti održane u smanjenom obimu – u Moskvi čak bez vojne tehnike. Zašto se Kremlj odlučio na to? Šta to znači za rejting Vladimira Putina?
Tradicionalna parada povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, 9. maja 2026. u Moskvi, biće održana u smanjenom obimu. Vojna vozila neće prolaziti preko Crvenog trga, a neće učestvovati ni kadeti vojnih škola i nekih drugih vojnih jedinica, piše Dojče vele.
Moskva pozvala diplomate da napuste Kijev zbog „neizbežnog udara“ u znak odmazde
Ministarstvo odbrane Rusije ovu odluku obrazlaže „aktuelnom situacijom na terenu“. Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je da vojna tehnika neće biti korišćena tokom svečanosti zbog „terorističke pretnje“ koja dolazi iz Ukrajine.
Prema pisanju ruskog portala „Fontanka“, ni u Sankt Peterburgu neće biti održana uobičjane vojna parada. „Neće se videti čak ni restaurisani tenk T-34, koji je prethodnih godina po tradiciji prvi prolazio“, navode novinari. Umesto tri tribine, na Dvorskom trgu biće postavljena samo jedna, sa oko 300 mesta. Kako piše „Fontanka“, među zvanicama će biti veterani „specijalne vojne operacije“, kako se u Rusiji naziva rat protiv Ukrajine.
U pojedinim ruskim regionima masovni događaji povodom Dana pobede potpuno su otkazani.
Markus Rajsner, austrijski istoričar sa Vojne akademije, smatra da je nedavni ukrajinski napad na Perm pokazao „da je Ukrajina praktično sposobna da pogodi bilo koju metu u zapadnoj Rusiji. Uprkos gustoj protivvazdušnoj odbrani oko Moskve, rizik od zasićujućeg napada sve više raste“.
Osim toga, kaže Rajsner za DW, oprema i tehnika, kao i logistika potrebna za njihovo premeštanje, koriste se i troše na frontu. Zbog toga ih nema na paradi. „Ne zbog terorističke pretnje o kojoj govori Peskov, već zato što rat troši sve resurse“, objašnjava stručnjak i dodaje: „Rusija i dalje ima dovoljno tehnike, ali logistika potrebna da se ona prebaci tamo-amo predstavlja nesrazmerno veliki napor.“
Međutim, vojni analitičar Jan Matvejev smatra da ruske oružane snage, izuzev protivvazdušne odbrane, raspolažu sa dovoljno vojne opreme.
„Tenkovi, oklopna vozila, borbena vozila pešadije i artiljerija trenutno se na frontu koriste u ograničenom obimu. Moguće je obezbediti tehniku za paradu“, kaže on za DW. „Najverovatnije“ se Kremlj pribojava da bi upotreba tehnike na paradi mogla da je pretvori u metu ukrajinskih snaga.
„Drugi razlog je i to što vlast, s obzirom na neuspehe u ratu, ne želi da skreće previše pažnje na vojnu opremu kako dodatno ne bi iritirala već nezadovoljnu javnost“, dodaje on.
Matvejev napominje da je protivvazdušna odbrana ruske prestonice do sada uspešno odbijala ukrajinske napade dronovima, ali da nije moguće predvideti šta bi se dogodilo u slučaju masovnog napada.
„Uvek postoji rizik da jedna ili tri bespilotne letelice probiju odbranu. Sve druge mere, kao što je gašenje interneta, sigurno ih neće zaustaviti“, kaže Matvejev.
Istoričar Aleksej Uvarov sa Rurskog univerziteta u Bohumu ukazuje na to da se vojne parade povodom Dana pobede u postsovjetskoj Rusiji u velikoj meri oslanjaju na praksu komunističkih parada za Prvi maj i godišnjicu Oktobarske revolucije.
On podseća da 1990-ih godina, u vreme predsednika Borisa Jeljcina, parada 9. maja još nije bila redovan događaj: „Vlast je 1995. i 1996. pokušavala da prisvoji temu ’Velikog otadžbinskog rata’“. Prema njegovim rečima, cilj je bio da se „privuče komunističko biračko telo i okupe različiti slojevi društva, uključujući i one koji nisu podržavali Jeljcina“.
Velika pažnja posvećivala se i stranim gostima. Na paradi 2005. i 2010. prisustvovali su evropski državnici, predsednik SAD Džordž V. Buš (2005), kineski predsednik i mnogi drugi. Tokom vremena, značaj stranih gostiju na godišnjoj paradi je opadao, danas imaju sporednu ulogu, navodi Uvarov. U prvi plan je došla demonstracija „normalnosti i kontrole“. „Parada je deo simboličkog repertoara vlasti, kao i novogodišnje obraćanje predsednika“, objašnjava on.
Koliko je parada važna za rusku vlast, pokazalo se i 2020. godina, smatra Uvarov. Uprkos pandemiji kovida 19, parada je tada održana. Kao i danas, Kremlj je želeo da pokaže da drži situaciju pod kontrolom.
„Parada mora da se održi, jednostavno zato što mora. Ona služi da održi privid normalnosti, čak i kada se ta normalnost već urušava“, ističe on.
„Sećanje na Drugi svetski rat i pobedu Sovjetskog Saveza centralni su instrument politike sećanja u Kremlju. Ti narativi značajno učvršćuju legitimnost režima. Čak se i sadašnji rat sa Ukrajinom često tumači kroz paralele s tim ratom“, kaže politikolog Ivan Fomin za DW. To objašnjava nastojanje Kremlja da „očuva poznate forme i ritam obeležavanja“.
Fomin ne veruje da će smanjena parada značajno uticati na popularnost Vladimira Putina ili poverenje u državnu vlast.
„Ona bi mogla predstavljati još jedan simptom nesposobnosti države da u potpunosti odgovori na aktuelne izazove i da u ratnim uslovima održi normalan život“, smatra stručnjak. Takvi znaci, međutim, postoje i bez parade: „blokade interneta, napadi dronovima i slično“.
Istovremeno, u očima mnogih građana, parada bi mogla izgubiti na značaju. Publika koja je ranije dolazila zbog vojne tehnike možda to ove i narednih godina više neće činiti.
Fomin smatra da bi i izjave Dmitrija Peskova, koji je smanjenje parade povezao sa mogućim akcijama ukrajinske vojske, mogle uticati na javnost. S jedne strane, to ukazuje da vlast ne može u dovoljnoj meri da obezbedi prestonicu. S druge, može proizvesti suprotan efekat i dodatno podstaći antiukrajinsko raspoloženje.
„Građani bi to mogli da dožive kao narušavanje uobičajenih svečanosti od strane Ukrajine, kao gubitak mogućnosti da obeleže važnu godišnjicu. Reakcije će biti različite“, zaključuje politikolog.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Četrdeset tri života izgubljena, stotine ljudi raseljeno i osam godina čekanja na odgovore. Posle pada mosta Morandi u Đenovi sud je konačno izrekao prve kazne koje među bližnjima žrtava izazivaju pomešana osećanja
Američka kovnica počela je izradu zlatnog dolara sa likom Donalda Trampa povodom 250. godišnjice nezavisnosti SAD. Novčić je odmah izazvao podeljene reakcije – dok ga pristalice predsednika vide kao simbol njegovog uticaja, kritičari se na društvenim mrežama sprdaju na njegov račun
Deca i mladi koji su odrasli u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se odvoje od organizovanog kriminala novim zakonom koji je donet u Italiji, a koji ima za cilj da zaustavi međugeneracijsko regrutovanje u mafiji
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
