Srbija i Hrvatska: Ko ima veću batinu

Kada je na vojnoj paradi u Beogradu prošlog septembra prikazano da su iz Izraela stigle rakete dometa od 300 kilometara, postalo je jasno da je đavo odneo šalu i da se igra merenja ko ima veći (domet) pretvorila u potencijalnu opasnost.

Do danas je eskalirala trka u naoružavanju Srbije i Hrvatske koja je u obe zemlje progutala milijarde evra, piše „Vreme“ u novom broju koji je na kioscima od ovog četvrtka (17. septembar).

Od milošte „Zagrepčanka“

Naš Vojkan Kostić u tekstu podseća da je mistično prikazana i kineska supersonična raketa vazduh-zemlja, dometa oko 400 kilometara, koja bi mogla da se montira na srpske MiG-ove.

„To je izazvalo pravu histeriju u hrvatskim medijima, koji su tu raketu nazvali ‘Zagrepčanka’, aludirajući na približnu razdaljinu između dva glavna grada“, piše on.

Rukovodstvo Hrvatske je odlučilo da nabavi čak 18 raketnih sistema iz Južne Koreje, imajući na umu da planirani sistem Himars kasni i neće stići još najmanje dve godine.

Odgovor Srbije usledio je svega par dana nakon što je objavljena ta vest, pošto je predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija uskoro početi proizvodnju svojih balističkih raketa.

Foto: Marija Janković

Šta je sledeće?

Sve i da se radi isključivo o političkoj propagandi ostaje činjenica da su oružane snage dve zemlje malo-pomalo promenile sopstvenu krvnu sliku i da su ponovo sposobne da naprave ozbiljnu frku.

Sada se stručna javnost pita šta bi Beograd ili Zagreb mogli dodatno da naruče, s obzirom na to da su u poslednjih desetak godina, sve prateći onog drugog, modernizovali praktično sve vidove oružanih snaga, piše Kostić.

„Još važnije pitanje je – gde će za to naći pare, imajući u vidu da su sa obe strane već potrošene milijarde evra.“

Ceo članak čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (17. septembar). Ili još bolje, odmah se pretplatite na digitalno ili štampano izdanje „Vremena“.