Evropska unija otvara vrata Kanadi za status pridružene članice, najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Brisel i Otava žele da prodube saradnju u oblastima poput odbrane, tehnologije, energije i kritičnih sirovina
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je da Kanada postane prva pridružena članica Evropske unije, što bi predstavljalo novi oblik odnosa između Brisela i države koja nije članica Unije.
Fon der Lajen je tokom godišnjeg obraćanja o stanju EU u Evropskom parlamentu u Strazburu rekla da Evropa mora da preispita način na koji gradi partnerstva u svetu koji se, prema njenim rečima, suočava sa sve većim izazovima.
„Partnerstva su strateški izbor za Evropu. Ali ona su i odgovor na pukotine u sistemu zasnovanom na međunarodnom pravu“, rekla je ona.
Predlog predstavlja novinu u odnosima EU s državama koje nisu članice, budući da bi „pridruženo članstvo“ predstavljalo poseban nivo političke i strateške saradnje, različit od punopravnog članstva. Fon der Lajen je navela Kanadu kao prvu zemlju s kojom bi takav model mogao da bude uspostavljen.
Kanadski premijer Mark Karni, koji je prisustvovao njenom obraćanju, ranije je govorio o stvaranju „jedinstvenog saveza“ sa EU, ali bez ambicije da Kanada postane punopravna članica Unije.
Ovo se događa u trenutku kada su odnosi i EU i Kanade sa Sjedinjenim Američkim Državama gori nego nikada ranije. Administracija Donalda Trampa svako malo na svoje formalne saveznike vrši pritisak povećanjem carina i pretnjama. Ovaj novi transatlantski savez je odgovor na politiku ucena Vašingtona koju i u Briselu i u Otavi smatraju neuračunljivom, opasnom i štetnom. U Evropi Tramp aktivno podržava ekstremno desne pokrete koji dovode u pitanje postojanje EU.
foto: The canadian press/APMark Karni, premijer Kanade
Vera u demokratiju
Fon der Lajen je istakla da Brisel i Otava dele stavove o nizu pitanja, od veštačke inteligencije i klimatskih promena do bezbednosti i geopolitike. Podsetila je i na dosadašnju saradnju u vezi sa ratom u Ukrajini, odbranom, sirovinama i lancima snabdevanja.
„Ali pre svega, Evropa i Kanada veruju u demokratiju“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Prema njenim rečima, saradnja bi trebalo da bude proširena na proizvodnju, tehnologiju, kritične minerale i energetiku.
„Radićemo na pametnoj proizvodnji. Stvorićemo tehnološki savez. Integrisaćemo odbrambene industrijske baze. Arktik ćemo pretvoriti u vodeći zajednički projekat“, rekla je Fon der Lajen.
Ona je naglasila da takvo partnerstvo ne bi bilo usmereno protiv drugih država.
Karni bi trebalo da se obrati poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, dok će se o konkretnom obliku buduće saradnje razgovarati i na samitu EU i Kanade krajem oktobra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pobeda Studentske liste u Berlinu se tumači kao odlična prilika za resetovanje odnosa sa Srbijom, a od nove vlasti se očekuje da veoma brzo pokaže šta želi
U Izraelu su u utorak ujutru otvorena biračka mesta za jedne od najznačajnijih izbora u istoriji zemlje. Pred biračima se sada nalazi dobro poznato pitanje: da li bi Benjamin Netanjahu, premijer sa najdužim stažom u istoriji zemlje, trebalo da ostane na vlasti?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
