Kamatne stope u SAD su podignute prvi put posle više od tri godine i mogle bi dodatno rasti u nastojanju da se uspori rast cena
Federalne rezerve su jednoglasnom odlukom povećale kamatne stope sa 3,5–3,75 odsto na 3,75–4 odsto, uprkos oštrom protivljenju predsednika Donalda Trampa, koji je zahtevao njihovo smanjenje.
Predsedavajući FED-a Kevin Vorš izjavio je da je ovaj potez usledio jer je „inflacija previsoka i takva je već predugo”, dodajući da je reč o „trezvenoj” i „odgovornoj odluci”.
Nakon saopštenja, Tramp je pružio podršku Voršu, ali je ocenio da je odbor FED-a, koji glasa o odlukama o kamatnim stopama, „neprijateljski nastrojen”.
Više kamatne stope čine zaduživanje skupljim za one koji žele da uzmu kredite, stambene zajmove ili koriste kreditne kartice, ali mogu dovesti i do većih prinosa na štednju.
Vorš je na konferenciji za novinare održanoj u sredu, nakon donošenja odluke, rekao da, iako u rukovodstvu FED-a vlada „optimizam”, inflacija i dalje predstavlja problem.
Kao i mnoge druge centralne banke, FED ima za cilj da inflaciju održi na nivou od 2 odsto ili niže. Vorš je napomenuo da je inflacija u SAD iznad tog cilja već „više od pet godina”.
Pristupačnost cena je tako postalo jedna od glavnih briga američkih glasača, koji su svedoci naglog skoka cena goriva usled vrtoglavog rasta veleprodajnih cena nafte od početka sukoba SAD i Izraela sa Iranom. Ovo je takođe dovelo do poskupljenja mnogih roba i usluga.
Iako FED „ne može da utiče na pojedinačne cene – bilo da je reč o ceni nafte ili cenama namirnica u prodavnici”, kako je naveo Vorš, centralna banka može delovati tako da spreči širenje rasta cena na celokupnu ekonomiju.
Centralne banke obično podižu kamatne stope kada je inflacija visoka kako bi obeshrabrile potrošnju i podstakle štednju, u nadi da će to usporiti rast cena. Ipak, reč je o delikatnom balansiranju, jer više stope mogu navesti preduzeća da odlože investicije i tako ugroziti privredni rast.
Kada je njegovo imenovanje potvrđeno, demokratski zakonodavci su tvrdili da će Vorš biti Trampova „marioneta”, a mnogi koji prate rad Federalnih rezervi očekivali su da će on sprovoditi Trampove uporne zahteve za drastičnim smanjenjem kamatnih stopa. Tramp je oštro kritikovao Voršovog prethodnika, Džeroma Pauela.
Kada su ga u sredu pitali kakvu poruku povećanje kamatnih stopa šalje Trampu, Vorš se nasmejao pre nego što je rekao: „Nemam šta da vam kažem o razgovoru sa predsednikom.”
Tramp je kasnije rekao novinarima: „Računam na Kevina [Vorša], ali on ima, znate, veoma težak Odbor.”
„I… kamatne stope su previsoke. Nisu odgovarajuće… Razgovarao sam sa Kevinom i rekao mu: ‘Možeš slobodno da glasaš zajedno sa Odborom jer to neće biti važno.’ Odbor je veoma neprijateljski nastrojen, veoma su politizovani”, dodao je on.
Ranije je Tramp na društvenim mrežama napisao: „SMANJITE KAMATNE STOPE ZA SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE, I TO BRZO!”
Demokrate u Kongresu su izjavile da će povećanje kamatnih stopa učiniti kredite skupljim, što će zauzvrat dovesti do toga da se više Amerikanaca zaduži.
„Zbog ovoga će sve poskupeti”, rekao je Čak Šumer, vodeći demokrata u Senatu. „To je zato što Donald Tramp ne zna kako da upravlja ekonomijom.”
Ovo povećanje od strane Federalnih rezervi predstavlja prvu promenu kamatnih stopa u bilo kom smeru još od njihovog smanjenja u decembru 2025. godine. Poslednji put su povećane u julu 2023. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Od Evropske unije, Rusije i Turske, preko Indonezije, Saudijske Arabije do Brazila, veliki broj zemalja pokušava da izgradi multipolarnost, ali to je zasad samo san jer svet je bipolaran i pravila igre diktiraju Amerika i Kina
Dok Rusija već nedeljama balističkim raketama i dronovima na mlazni pogon pojačava kampanju vazdušnih udara sa distance, Ukrajina se suočava sa najdramatičnijim nedostatkom protivvazduhoplovnih raketa od početka rata. Da bi makar donekle ublažila tu “raketnu krizu”, Nemačka je obećala dodatnu pomoć od 1,3 milijarde evra
Nakon više od dve nedelje protesta zbog loših uslova školovanja, francuski srednjoškolci i dalje blokiraju škole i protestuju na ulicama. Sukobi sa policijom i optužbe za prekomernu upotrebu sile dodatno su zaoštrili situaciju
Sedmog oktobra pre tri godine Hamas je počinio masakr u Izraelu. Reporter "Vremena" je nedugo posle toga napisao niz reportaža sa lica mesta. Jednu od njih ponovo objavljujemo jer se, osim broja mrtvih i razmera razaranja, od tada suštinski ništa nije promenilo
Krista Pajk, osuđena na smrt u Tenesiju zbog ubistva počinjenog 1995. godine, preživela je pokušaj pogubljenja smrtonosnom injekcijom. Njeni advokati sada kažu da je pri svesti i da govori.
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
