Moskva je pozvala diplomatska predstavništva da obezbede blagovremenu evakuaciju iz Kijeva, s obzirom na „neizbežni udar“ ruskih oružanih snaga na taj grad, a u znak odmazde. Istovremeno ukrajinski napadi dronovima na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji sve su intenzivniji
Moskva je zvanično upozorila sve diplomatske misije i međunarodne organizacije na potencijalni veliki udar na Kijev, u znak odmazde za ukrajinske napade, i pozvala ih da odmah napuste ukrajinski glavni grad, saopštila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ranije ove sedmice, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je dvodnevni prekid vatre 8. i 9. maja kako bi se obeležio kraj Drugog svetskog rata u Evropi, pozivajući Kijev da sledi taj primer.
Ministarstvo je ukazalo na komentare koje je ranije tog dana dao ukrajinski lider Volodimir Zelenski, za koje je navedeno da sadrže pretnje da će Moskva biti ciljana tokom proslave Dana pobede, piše Raša tudej.
„Upozorenje Moskve mora se shvatiti sa najvećom ozbiljnošću“, rekla je Zaharova.
Precizirala je da je Ministarstvo spoljnih poslova poslalo zvaničnu notu svim diplomatskim predstavništvima i međunarodnim organizacijama akreditovanim u Rusiji, pozivajući ih da povuku svoje osoblje iz ukrajinske prestonice pre potencijalnog udara.
„Ministarstvo spoljnih poslova hitno poziva vladu vaše zemlje/rukovodstvo vaše organizacije da ovu izjavu shvati sa najvećom ozbiljnošću i da obezbedi blagovremenu evakuaciju iz grada Kijeva osoblja diplomatskih i drugih predstavništava, kao i civila, s obzirom na neizbežni udar Oružanih snaga Ruske Federacije na Kijev u znak odmazde, uključujući i udare na centre donošenja odluka ukoliko Ukrajina nastavi sa svojim zločinačkim terorističkim planovima“, navodeno je zvaničnoj noti koju je citirala Zaharova.
Nakon objave ruskog Ministarstva odbrane, Zelenski je nazvao primirje „nepravednim“ i tvrdio da „niko nije zvanično ništa predložio“ Kijevu. Nekoliko sati kasnije, proglasio je primirje koje važi od ponoći u noći između 5. i 6. maja, dodajući da će Kijev „recipročno delovati“ na akcije Moskve.
Odluka Moskve po svemu sudeći doneta je zbog sve intenzivnijih ukrajinskih napada dronovima na ruske ciljeve koji su duboko iza linije fronta.
Ukrajinski dronovi su prvi put napali Jekaterinburg, grad koji se nalazi duboko u Rusiji, 25. aprila, a u napadu je oštećena stambena zgrada.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kremlj je rat predstavio kao „specijalnu operaciju“, odnosno geografski ograničen poduhvat koji većina Rusa može da ignoriše i nastavi da živi normalno. Međutim, prosečnom građaninu Rusije sada je jasno da praktično ne može da se distancira od Putinovog rata protiv Ukrajine, jer se oružani sukob sve više preliva na rusku teritoriju.
Čak i strasne pristalice ruskog rata protiv Ukrajine priznaju da „više nema pozadine“, da „specijalna vojna operacija“ nije postigla svoje ciljeve i da je ogroman broj Rusa poginuo.
Krajem marta, Kremlju lojalan vojni stručnjak Rustem Klupov priznao je da se broj bespilotnih letelica koje su pogodile Rusiju povećao za 250 odsto od početka godine.
Nezavisni novinari analizirali su regionalne Telegram kanale od januara do sredine aprila ove godine i pronašli oko 2.000 izveštaja o preletima bespilotnih letelica tokom tog perioda. Najveći broj izveštaja o pretnji od napada dronovima došao je sa kanala u Tulskoj, Brjanskoj, Kurskoj i Voronješkoj oblasti. Moskovski kanali redovno su izveštavali o dronovima koji lete prema prestonici. Prema zvaničnim izveštajima, Moskva i više od dvadeset regiona od južne Rusije do Urala pretrpeli su napade bespilotnim letelicama 2026. godine, preneo je sajt Jamestown.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Za Putinov rođendan, 7. oktobra, Rusija je izvela jedan od najžešćih napada na Ukrajinu. Kijev trvrdi da je ispaljeno preko 70 balističkih raketa i na desetine dronova
Od Evropske unije, Rusije i Turske, preko Indonezije, Saudijske Arabije do Brazila, veliki broj zemalja pokušava da izgradi multipolarnost, ali to je zasad samo san jer svet je bipolaran i pravila igre diktiraju Amerika i Kina
Dok Rusija već nedeljama balističkim raketama i dronovima na mlazni pogon pojačava kampanju vazdušnih udara sa distance, Ukrajina se suočava sa najdramatičnijim nedostatkom protivvazduhoplovnih raketa od početka rata. Da bi makar donekle ublažila tu “raketnu krizu”, Nemačka je obećala dodatnu pomoć od 1,3 milijarde evra
Nakon više od dve nedelje protesta zbog loših uslova školovanja, francuski srednjoškolci i dalje blokiraju škole i protestuju na ulicama. Sukobi sa policijom i optužbe za prekomernu upotrebu sile dodatno su zaoštrili situaciju
Sedmog oktobra pre tri godine Hamas je počinio masakr u Izraelu. Reporter "Vremena" je nedugo posle toga napisao niz reportaža sa lica mesta. Jednu od njih ponovo objavljujemo jer se, osim broja mrtvih i razmera razaranja, od tada suštinski ništa nije promenilo
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
