Moskva je pozvala diplomatska predstavništva da obezbede blagovremenu evakuaciju iz Kijeva, s obzirom na „neizbežni udar“ ruskih oružanih snaga na taj grad, a u znak odmazde. Istovremeno ukrajinski napadi dronovima na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji sve su intenzivniji
Moskva je zvanično upozorila sve diplomatske misije i međunarodne organizacije na potencijalni veliki udar na Kijev, u znak odmazde za ukrajinske napade, i pozvala ih da odmah napuste ukrajinski glavni grad, saopštila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ranije ove sedmice, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je dvodnevni prekid vatre 8. i 9. maja kako bi se obeležio kraj Drugog svetskog rata u Evropi, pozivajući Kijev da sledi taj primer.
Ministarstvo je ukazalo na komentare koje je ranije tog dana dao ukrajinski lider Volodimir Zelenski, za koje je navedeno da sadrže pretnje da će Moskva biti ciljana tokom proslave Dana pobede, piše Raša tudej.
„Upozorenje Moskve mora se shvatiti sa najvećom ozbiljnošću“, rekla je Zaharova.
Precizirala je da je Ministarstvo spoljnih poslova poslalo zvaničnu notu svim diplomatskim predstavništvima i međunarodnim organizacijama akreditovanim u Rusiji, pozivajući ih da povuku svoje osoblje iz ukrajinske prestonice pre potencijalnog udara.
„Ministarstvo spoljnih poslova hitno poziva vladu vaše zemlje/rukovodstvo vaše organizacije da ovu izjavu shvati sa najvećom ozbiljnošću i da obezbedi blagovremenu evakuaciju iz grada Kijeva osoblja diplomatskih i drugih predstavništava, kao i civila, s obzirom na neizbežni udar Oružanih snaga Ruske Federacije na Kijev u znak odmazde, uključujući i udare na centre donošenja odluka ukoliko Ukrajina nastavi sa svojim zločinačkim terorističkim planovima“, navodeno je zvaničnoj noti koju je citirala Zaharova.
Nakon objave ruskog Ministarstva odbrane, Zelenski je nazvao primirje „nepravednim“ i tvrdio da „niko nije zvanično ništa predložio“ Kijevu. Nekoliko sati kasnije, proglasio je primirje koje važi od ponoći u noći između 5. i 6. maja, dodajući da će Kijev „recipročno delovati“ na akcije Moskve.
Odluka Moskve po svemu sudeći doneta je zbog sve intenzivnijih ukrajinskih napada dronovima na ruske ciljeve koji su duboko iza linije fronta.
Ukrajinski dronovi su prvi put napali Jekaterinburg, grad koji se nalazi duboko u Rusiji, 25. aprila, a u napadu je oštećena stambena zgrada.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kremlj je rat predstavio kao „specijalnu operaciju“, odnosno geografski ograničen poduhvat koji većina Rusa može da ignoriše i nastavi da živi normalno. Međutim, prosečnom građaninu Rusije sada je jasno da praktično ne može da se distancira od Putinovog rata protiv Ukrajine, jer se oružani sukob sve više preliva na rusku teritoriju.
Čak i strasne pristalice ruskog rata protiv Ukrajine priznaju da „više nema pozadine“, da „specijalna vojna operacija“ nije postigla svoje ciljeve i da je ogroman broj Rusa poginuo.
Krajem marta, Kremlju lojalan vojni stručnjak Rustem Klupov priznao je da se broj bespilotnih letelica koje su pogodile Rusiju povećao za 250 odsto od početka godine.
Nezavisni novinari analizirali su regionalne Telegram kanale od januara do sredine aprila ove godine i pronašli oko 2.000 izveštaja o preletima bespilotnih letelica tokom tog perioda. Najveći broj izveštaja o pretnji od napada dronovima došao je sa kanala u Tulskoj, Brjanskoj, Kurskoj i Voronješkoj oblasti. Moskovski kanali redovno su izveštavali o dronovima koji lete prema prestonici. Prema zvaničnim izveštajima, Moskva i više od dvadeset regiona od južne Rusije do Urala pretrpeli su napade bespilotnim letelicama 2026. godine, preneo je sajt Jamestown.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Tramp je u obraćanju naciji ponovo govorio o navodno pokradenim predsedničkim izborima iz 2020. godine i podacima 220 miliona birača, za šta je optužio Kinu
Četrdeset tri života izgubljena, stotine ljudi raseljeno i osam godina čekanja na odgovore. Posle pada mosta Morandi u Đenovi sud je konačno izrekao prve kazne koje među bližnjima žrtava izazivaju pomešana osećanja
Američka kovnica počela je izradu zlatnog dolara sa likom Donalda Trampa povodom 250. godišnjice nezavisnosti SAD. Novčić je odmah izazvao podeljene reakcije – dok ga pristalice predsednika vide kao simbol njegovog uticaja, kritičari se na društvenim mrežama sprdaju na njegov račun
Deca i mladi koji su odrasli u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se odvoje od organizovanog kriminala novim zakonom koji je donet u Italiji, a koji ima za cilj da zaustavi međugeneracijsko regrutovanje u mafiji
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
