Godina pred nama neće biti ništa manje izazovna i turbulentan u odnosu na 2023. Bela kuća mogla bi da dobije novog-starog stanara. Gašenje dva ratna žarišta koja imaju naveći globani uticaj ne samo da se ne nazire, već se strahuje od njihovih širenja. Prognoze su i da bi u 2024. svet mogao da oseti još veće posledice klimatskih promena.
Da li će Tramp ponovo postati predsednik SAD?
Ukoliko sudski procesi to ne poremete, u novembru ćemo gledati reprizu predsedničih izbora u Sjedinem Državama, za koje se neretko govori i da su najvažniji izbori na svetu. Za sada je izvesno da će kandidat Demokrata biti akteulni predsednik Džozef Bajden. Bivši predsednik Donald Tramp i dalje se bori za kandidaturu Republikanaca, ali to nije jedina prepreka.
Nakon Kolorada, Mejn je postao druga država koja je zabranila da se Trampovo ime nađe na glasačkom listiću jer, kako smatraju, on stoji iza „juriša na Kapitol“ u januaru 2021. godine.
Četrnaesti amandman je dodat Ustavu Sjedinjenih Država još 1866. godine – godinu dana nakon Građanskog rata. Tu je zapisano da niko ko učestvuje u pobuni protiv američkih vlasti ne može više da se kandiduje za visoke državne funkcije.
Konačnu odluku donosi Vrhovni sud SAD. Od njegovog stava u mnogome zavisi sudbinu zemlje za naredne godine.
Prema poslednjim istraživanjama iz novembra, Tramp vodi u državama koje mogu da odluče ishod izbore.
Šta će biti sa Ukrajinom?
Ako će se suditi po prethodnim danima koji su doneli najžešće ruske vazušne udare na Ukrajinu, ali i napade Ukrajinaca na rusku teritoriju, kraj ruske invazije se ne nazire.
U ovo vreme pre godinu dana svet se nadao da bi rat u Ukrajini mogao barem da splasne. Međutim, mnogo toga ukazuje da bi sukob mogao da se prelije na druge države, poput Moldavije, Gruzije ili baltičke zemlje sa nesagledivim posledicama po celu Evropu.
SAD su do sada poslale Ukrajini pomoć od 75 milijardi dolara. Dodatnih 60 milijardi blokirala je republikanska većina u Predstavničkom domu. Istovremeno, mađarski premijer Viktor Orban je blokirao pomoć Evropske unije od 50 milijardi evra.
„Ako Ukrajina nema podršku EU i SAD, Putin će pobediti“, upozorio je irski premijer Leo Varadkar.
Koliko je stabilna Putinova vlast?
Rusi će 17. marta 2024. ponovo birati predsednika, a ustavne promene otvorile su put da se aktuelni predsednik Vladimir Putin ponovo kandiduje, što je on i učinio. Mandat predsednika traje šest godina, što ostavlja prostor da Putin na čelu Rusije ostane čak do 2036. godine.
Glasanje će se takođe održati u delovima Ukrajine koje sada kontrolišu ruske snage.
Nakon pobune paravojne formacije „Vagner“ koju je predvodio Jevgenie Prigožin, a koji je posle prema zvaničnim informacijama poginuo u avionskoj nesreći, Putinova vlast bila je nakratko uzdrmana. Ipak, za sada ne nazire politički protivnik koji bi mogao da ugrozi Putinovu pobedu na izborima.
Da li će Izrael uništiti Hamas?
Sukob Izraela i Hamasa ušao je u 88. dan. U ponedeljak su hiljade izraelskih vojnika premeštene iz Pojasa Gaze, saopštila je vojska, što je prvo značajno premeštanje izraelskih trupa sa palestinske teritorije od početka rata Izraela i Hamasa.
Sukob između Izraela i ekstremističkog palestinskog Hamasa, koji je počeo u oktobru prošle godine, najžešći je od 1973. Ne samo da se ne nazir negov kraj, već se i sve vreme strahuje od njegovog širenja na ceo egion Bliskog istoka.
Nalet desnice u Evropi
Populističke i desničarske stranke jačaju u Evropi sve više utičući na zvaničnu politiku. Pravi test biće izbori za Evropski Parlament 2024.
Ukoliko populističke partije osvoje četvrtinu mandata, kako se procenjuje, to bi im omogućilo blokadu rešavanja ključnih problema EU bez čega je njena budućnost neizvesna.
Da li će doći do stagnacije kineske ekonomije?
Eksperti očekuju da će kineski privredni rast usporiti u narednoj godini na 4,6 odsto zbog pada tržišta nekretnina i stagnacije potrošnje. Kineska ekonomija će sledeće godine porasti za 4,4 odsto, što je manje nego što se prethodno očekivalo, pronoza je Svetska banka.
I Svetska banka kao glavne razlog vidi povećana zaduženost i probleme na tržištu nekretnina u Kini.
Ekonomsko usporavanje u Kini je prinudilo Svetsku banku da koriguje naniže i celokupnu prognozu ekonomskog rasta za region istočne Azije u 2024. godini, na 4,5 odsto sa 4,8 odsto.
Ipak, državni kineski mediji pozivajući se na zvaničnike Ureda za finansije i ekonomiju Komunističke partije Kine, preneli su da se očekuje da će kineska ekonomija 2024. godine imati povoljnije uslove i više prilika nego izazova.
Najtoplija godina
Prethodna godina proglašena je za najtopliju od kad se meri temperatura. Obeležile su je superćelijske oluje, poplave, pojava El Ninja, fenomena koji se pojavljuje na četiri ili sedam godina kad se u delu zapadnog Pacifika nagomilava topla voda. Međutim, predviđana su da bi 2024. mogla da nadmaši 2023.
“Tokom sledeće godine širom planete možemo očekivati razne klimatske ekstreme kakve smo imali prilike da vidimo i ove godine”, rekao je za “Vreme” klimatolog Vladimir Đurđević.
Đurđević upozorava da ceo svet živi u povećanom riziku od suočavanja sa klimatskim ekstremima koji su krajnji ishod klimatskih promena, te da oni doprinose velikim materijalnim štetama i gubicima ljudskih života.
“To će da eskalira sve dok budemo dodavali ugljen-dioksid u atmosferu. Svake godine dodamo više ugljen-dioksida nego prethodne i to se desilo i 2023, iako su sve zemlje potpisale Pariski sporazum”, rekao je Đurđević.
