Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je prkosio kritikama upućenim Izraelu na Generalnoj skupštini ove nedelje, upoređujući scene od 7. oktobra sa holokaustom. Za vreme njegovog obraćanja, mnoge diplomate su napustile salu
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu insistirao je u petak na tome da Izrael „nema izbora“ osim da nastavi da se bori protiv Hezbolaha u Libanu, a zanemario je da pomene 21-dnevni predlog o prekidu vatre koji podržavaju SAD, tokom svog obraćanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, piše N1.
Njegovi komentari – ili njihov nedostatak – Generalnoj skupštini UN verovatno će potkopati napore koje predvode SAD i Francuska da pauziraju borbe i dodatno frustrirati zapadne zvaničnike koji su već iznervirani Netanjahuovim predomišljanjem, ocenjuje Politiko (Politico).
„Sve dok Hezbolah bira put rata, Izrael nema izbora. Izrael ima svako pravo da otkloni ovu pretnju i bezbedno vrati naše građane u njihove domove, a mi upravo to radimo“, rekao je izraelski lider.
Ispraznio se skoro ceo sprat
Desetine diplomata izašlo je iz sobe dok je Netanjahu počeo svoj govor, ostavljajući ceo sprat Generalne skupštine relativno prazan. Ali on je doveo pristalice – porodice talaca koje su klicali i aplaudirali tokom njegovog obraćanja.
Njihova glasna podrška čak je navela predsednika Generalne skupštine UN Filemon Jang da udari čekić.
„Red, molim vas! Dame i gospodo, red!“, rekla je ona.
Gaza je Izrael, a 7. oktobar Holokaust
Netanjahu je prkosio kritikama upućenim Izraelu na Generalnoj skupštini, upoređujući scene od 7. oktobra sa holokaustom.
„Vidimo ovu moralnu konfuziju da je Izrael lažno optužen za genocid. Borićemo se dok ne ostvarimo pobedu, potpunu pobedu. Ne postoji alternativa za to“, rekao je on.
Netanjahu je takođe svoje kritike usmerio prema UN, opisujući tu instituciju kao „antisemitsku prezirnu farsu“.
Na jednoj od mapa koju je Netanjahu pokazao tokom obraćanja, cela palestinska teritorija istočnog Jerusalema (Al-Kuds), Zapadne obale i Pojasa Gaze prikazana je kao „Izrael“, pišu strani mediji.
Otvorene pretnje Teheranu
U obraćanju koje je trajalo oko 34 minuta, on je uglavnom optuživao Iran i branio izraelske napade u Gazi i Libanu, dodajući da se Izrael bore protiv iranskih saveznika na sedam frontova od 7. oktobra 2023. godine.
„Imam poruku za Iran: Ako vi pucate u nas, i mi ćemo pucati na vas. Ne postoji mesto na Bliskom istoku do kojeg ne možemo doći“, rekao je Netanjahu te time zapretio i Teheranu.
Netanjahu je kazao da bi zemlje u svetu trebale stati uz Izrael u borbi protiv iranskog nuklearnog programa.
„Izrael će dati sve od sebe da spreči Iran da poseduje nuklearno oružje“, rekao je.
Takođe je poručio da će Izrael nastaviti s napadima u Libanu, tvrdeći da „Hezbolah skriva rakete u bolnicama, školama i kućama“, kao što je ranije govorio i za Gazu te tako nagovestio da bi ta mesta mogla biti bombardovana.
Izvor:N1
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
