Na ivici rata

U utorak 23. novembra ujutro severnokorejska vojska zasula je sa više od 200 artiljerijskih granata južnokorejsko ostrvo Jeonpjeong u Žutom moru na kome živi svega 1300 stanovnika. Najveći broj granata pao je na vojnu bazu, ali nisu pošteđeni ni civilni objekti. Poginula su dva južnokorejska marinca, 13 ih je ranjeno, kao i tri civila. Ovo je prvi put od 1953. godine da su u sukobu dve Koreje stradali i civili. Požari su bukteli u desetinama objekata, oko 60 kuća je uništeno, nestalo je struje, a stanovništvo je na obalu bežalo ribarskim čamcima. Južna Koreja, s čije plaže se mogao videti kako se gusti crni dim nadvija nad ostrvom, uzvratila je vatrom ispalivši oko 80 „odbrambenih“ granata. Posledice nisu poznate.

DVE PRIČE: Ministar odbrane Južne Koreje Li Hong Ki, izjavljuje da je u pitanju napad planiran u Pjongjangu, koji očigledno predstavlja kršenje primirja između dve zemlje, ustanovljenog nakon Korejskog rata (1950-1953).

Pjongjang tvrdi da je Južna Koreja prva otvorila vatru i ispalila na desetine granata. „Južnokorejski neprijatelj, uprkos upozorenjima koje smo ponavljali, počinio je nesmotrenu vojnu provokaciju ispalivši granate ka našoj morskoj teritoriji kraj ostrva Jeonpjeong oko 13.00 časova“, saopštila je državna agencija KCNA. „Severna Koreja će uzvratiti ukoliko se Južna Koreja usudi da uđe u našu morsku teritoriju i za 0,001 milimetar“, navodi KCNA. Rojters, koji je preneo ovo saopštenje, zapaža da nisu pominjane žrtve, niti šteta.

Južna Koreja saopštava da je održavala redovne i uobičajene vežbe bojevog gađanja uz obalu, ali da nišani nisu bili usmereni ka Severnoj Koreji, već ka zapadu.

Ostrvo Jeonpjeong se nalazi u blizini sporne granice dve Koreje, koju su pre više od pola veka odredile Ujedinjene nacije posle Korejskog rata. Stvorena je demilitarizovana „tampon“ zona, ali je i hiljade porodica ostalo podeljeno. Severna Koreja osporava takvu podelu, a manji sukobi na granici su sasvim uobičajeni, toliko da informacije o njima retko stižu do svetskih medija. Uostalom, stalne pretnje jesu jedna od taktika Pjongjanga da dođe do međunarodne pomoći ili podigne ulog u međunarodnim pregovorima.

Ovog puta situacija je ozbiljna. Stanje pripravnosti južnokorejskih vojnih snaga podignuto je na najviši nivo, uključujući i borbene avione F-16, a Seul je pozivajući Pjongjang da preuzme odgovornost, upozorio da će reagovati ukoliko bude novih provokacija.

Napetost se raširila i van granica dve države. Kina, Japan, Rusija, Sjedinjene Američke Države i brojne druge apelovale su na smirivanje situacije. Predsednik Sjedinjenih Američkih država Barak Obama u razgovoru sa južnokorejskim predsednikom Li Mjung Bakom nazvao je incident „sramnim, provokativnim činom“ Pjongjanga. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Hong Lei izjavio je da bi obe države trebalo da učine više kako bi doprinele miru. „Trenutni imperativ je da se ponovo započnu pregovori šest strana čim to bude moguće“, objasnio je. Premijer Japana Naoto Kan objasnio je da je o događaju razgovarao sa ostalim članovima vlade: „Rekao sam ministrima da se pripreme kako bi mogli snažno da reagujemo ukoliko se dogode neočekivane stvari“, izjavio je japanski premijer. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da je neophodno da sukob odmah prestane, jer postoji velika opasnost koja odmah mora biti izbegnuta. On je rekao da onaj ko stoji iza napada nosi veliku odgovornost. U utorak uveče, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu, nagovešteno je da bi ovim povodom mogla da bude održana hitna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

LAKA VODA: Tenziju pojačava i vest koja je stigla samo nekoliko dana pre incidenta, da je Severna Koreja izgradila novu i veoma naprednu nuklearu bombu. Američki nuklearni fizičar, dr Zigfrid Heker sa Univerziteta Stanford, inače bivši šef nuklearne laboratorije u Los Alamosu, koji je polovinom novembra posetio Severnu Koreju, imao je priliku da vidi veliko i „zapanjujuće savremeno“ nuklearno postrojenje sa stotinama centrifuga za obogaćivanje uranijuma, koji se može koristiti i za proizvodnju atomskog oružja.

Komandant američkog Združenog generalštaba admiral Majk Malen, komentarišući ova saznanja dr Hekera, izjavio je da je Severna Koreja „veoma opasna zemlja“, i da je zabrinut zbog jačanja njenog nuklearnog potencijala. „Iz moje perspektive, to je nastavak puta Severne Koreje ka destabilizaciji regiona. To potvrđuje našu višegodišnju zabrinutost da obogaćuju uranijum, što su redovno demantovali. Toj zemlji ne možemo verovati da će učiniti ono što govori“, izjavio je Malen.

Pjongjang već godinama sporadično vodi pregovore o nuklearnom razoružanju sa još pet država: Amerikom, Rusijom, Kinom, Japanom i Južnom Korejom. Poslednji put pregovori su prekinuti kada je Severna Koreja početkom aprila lansirala rakete (odnosno, satelit, kako je tvrdio Pjongjang). Nakon toga dogodilo se još nekoliko incidenata, koje, kako su primetili mediji, Kina nije osudila, a Japan je reagovao produžavanjem ekonomskih sankcija prema Severnoj Koreji. Lansiranje raketa je ponovljeno tokom leta, a u međuvremenu je i Barak Obama najavio sankcije uglavnom na trgovinu oružjem i luksuznom robom.

No, da se nešto važno događa u nuklearnom istraživačkom centru u Jongbjonu, u središtu Severne Koreje, znalo se i ranije. Satelitske fotografije napravljene početkom novembra prikazuju izgradnju pravougaone strukture sa najmanje dva krana pored. Severna Koreja tvrdi da će ta postrojenja, odnosno takozvani reaktor sa lakom vodom (što je u suštini običan termalni reaktor), biti korišćena za pravljenje struje, ali u američkom Institutu za nauku i međunarodnu bezbednost navode da se na istom mestu može praviti i bomba.

Postrojenje se nalazi na istom mestu na kom je do pre dve godine bio toranj za hlađenje reaktora. Njega je Severna Koreja srušila kako bi pokazala dobru volju u pregovorima o nuklearnom razoružanju. No, u međuvremenu, Pjongjang se opet, uz glasno uzdržanu Kinu, naljutio, ovog puta zbog jačanja vojne saradnje Seula i Vašingtona, i čitava stvar – naoružanje, ustupci, pregovori, razoružanje – kreću da se ponavljaju.

PRETNJA: Severna Koreja je komunistička dinastija, i jedna od najsiromašnijih i najizolovanijih država u svetu, inače u stagnaciji od kada je rat prekinut 57 godina dugim primirjem (nikad nije zaključen mir). Česte poplave koje pogađaju ovu zemlju čine da stanovništvo bukvalno umire od gladi, a zbog zaostale ekonomije državi osim hrane za građane nedostaje još mnogo šta.

U takvoj situaciji, Južna Koreja, čiji narod želi spajanje ratom rastavljenih porodica, ali je svesna političkih prepreka i troškova ujedinjenja sa susedom, konstantno pokušava da umiri situaciju. Ponekad to radi velikim poklonima u vidu hrane ili energenata, kao i zvaničnim susretima sa severnokorejskim vođom, a nekada samo jasno stavljajući do znanja Pjongjangu da je spremna da snažno reaguje. S druge strane, Severna Koreja, posle ovakvih incidenata uvek je sedala za sto sa ostalim državama iz „šestorke“ koje pregovaraju o razoružanju. Za to je, kao dobar đak, redovno dobijala veliku međunarodnu pomoć. „Privrednom tigru“ Južnoj Koreji eskalacija svakako nije u interesu, dok zapadni analitičari pretpostavljaju da najnovija provokacija Pjongjanga ima za cilj unutrašnjopolitičko suzbijanje redova.

Osim nuklearnog naoružanja o kome se, osim u vrhu vlasti u Pjongjangu, ne zna baš previše, Severna Koreja predstavlja ozbiljnu pretnju i zbog svoje velike vojske, jedne od najmnogoljudnijih u svetu. S obzirom na to da redovno iznenađuje svetsku javnost ovakvim događajima na ivici rata, ili malo manjim incidentima, čitav svetski vrh pomno se bavi mogućnostima razoružanja ove zemlje i načinom na koji se može stati na put njenim, često iracionalnim ambicijama. Ako se tome dodaju i prošlomesečne velike promene u vrhu zemlje – promocija budućeg državnog vođe, mladog Kim Džong Una, sina Kim Džong Ila – jasno je zašto na dan kada se dogodilo granatiranje ostrva u Južnom moru baš niko nije mogao da predvidi hoće li se stvar tu završiti.