Kvadratura mafijaškog kruga

Specijalno za „Vreme“ iz Rima

Vrh ledenog brega su šest leševa istovarena ispred restorana „Kod Bruna“ u nemačkom gradu Duisburgu. Nevidljivi deo ledenog brega nalazi se među planinama južne Kalabrije, pri dnu Apeninskog poluostrva i u razgranatoj transnacionalnoj mreži crne ekonomije. Prva posledica masakra u Duisburgu je neviđena medijska pažnja usmerena na Ndrangetu, malo poznatu granu italijanske mafije, i jedno od njenih uporišta: kalabrijsko seoce San Luka d’Aspromonte sa oko četiri i po hiljade duša. Na mapi italijanskih kriminalnih organizacija Ndrangeta pokriva Kalabriju, prst italijanske čizme, čuvena Koza nostra ima bazu na Siciliji, dok je oblast Kampanja, a naročito njen glavni grad Napulj, sedište Kamore.

Reč „ndrangeta“ (koja nije italijanska) verovatno ima koren u dve starogrčke reči: „andros“, što znači čovek, i „agatos“, što znači dobro, ili časno. Dakle, Ndrangeta u grubom prevodu znači „Udruženje časnih ljudi“. Poreklo ove organizacije obavijeno je legendama, a prvi pisani istorijski tragovi mogu se naći u zapisnicima sa nekih suđenja s kraja XIX veka, kada je Kalabrija prelazila iz feudalnog sistema Kraljevstva dveju Sicilija u novorođenu italijansku državu izgrađenu vojnim širenjem Pijemonta. U legendama se kao tri mitska osnivača Koza nostre, Ndrangete i Kamore pominju „španski vitezovi“ Oso, Mastroso i Karkanjoso (ritualna imena, bez ikakve veze sa stvarnim ličnostima), ali nema vremenskih odrednica niti bilo kakvih dokaza da su ikada stvarno postojali.

ŠTEDNJA NA LEŠEVIMA: Ono što se ipak zna je to da je prvi izvezeni Ndrangetin rat vođen u Australiji od 1928. do 1940. i da je počeo serijom ubistava u Kvinslendu, gde živi mnogo kalabrijskih naseljenika. Ndrangeta retko vrši spektakularna ubistva u stilu sicilijanske mafije, a još ređe ubija na ulicama, što je odlika Kamore. Kao što kaže Nikola Gateri, jedan od vodećih istražnih sudija u Kalabriji, „Ndrangeta štedi na svemu, pa i na leševima“. Otud i pitanje koje su na posterima istakli građani Duisburga: „Warum?“, zašto?

Čak i inače efiksana nemačka policija muči se da dođe do odgovora. Istražitelji su se usredsredili na jedno ranije ubistvo, koje se odigralo u San Luki na Božić 2006. Tada je žena po imenu Marija Stranđo ubijena ispred svoje kuće u selu. Ona je bila iz „ndrine“ (seoske porodice za koje se sumnja da pripadaju Ndrangeti), a policija je ubistvo protumačila kao epizodu u dugotrajnoj „faidi“. „Faida“ je rat između frakcija, najčešće porodica, koji može da se protegne kroz mnoge godine i generacije. Najpoznatija „faida“, koju je u Romeu i Juliji ovekovečio Šekspir, vodila se između porodica Monteki i Kapuleti. U tragediju u San Luki uključena je sa jedne strane familija Stranđo-Nita, a sa druge Pele-Voltari.

Ova „faida“ je počela 1991. Nikola Grateri u svojoj knjizi Braća po krvi kaže da su ove dve porodice iz San Luke, koje su se međusobno borile za teritoriju, tokom osamdesetih godina prošlog veka odlučile da se spoje u jednu veliku „ndrinu“. Odluka, međutim, nije okončala rivalstvo, i ono je 1991. eksplodiralo zbog jednog naizgled beznačajnog incidenta. „Tokom karnevala, neki mladići bliski klanu Stranđo“, piše Grateri, „gađali su jajima bar Domenika Pelea.“ Ovaj mladalački nestašluk bio je povod da obe strane potegnu pištolje. Godine 1993, u San Luki, dvojica pripadnika klana Pele-Voltari ubijena su u istom danu, a samo nekoliko sati kasnije porodica se osvetila ubivši dvojicu iz porodice Stranđo-Nita. Grateri kaže da je nakon ubistva šefa klana Đuzepea Nirte 1995, ova „ndrina“ počela da širi svoje poslove po drugim delovima Italije kako bi ojačala poziciju, ne gubeći pri tom dodir sa rodnim selom. Prema rekonstrukciji koju je sudija Grateri izložio u svojoj knjizi, sva prezimena žrtava iz Duisburga vezuju se za „ndrine“ iz San Luke. Sva izuzev dvojice, braće Pergola, koji potiču iz susednog sela Siderna. Izgleda da su se ta dvojica slučajno zatekla na mestu zločina, te da su likvidirani kao potencijalni svedoci.

Teško je reći gde crvena nit počinje i gde se završava. Ako pitate porodice žrtava, svi su bili nevini siromašni radnici koji su za praznike otišli u Nemačku da zarade neku paru. Istina je da je San Luka, prema zvaničnim podacima, najnerazvijeniji deo Kalabrije koja je, pak, najnerazvijeniji deo Italije. Međutim, isti ti zvanični podaci ukazuju da crna ekonomija u Kalabriji cveta, i da se procenjuje da zauzima trećinu bruto društvenog proizvoda. Nezaposlenost je i dalje najveća u Italiji (i među navećim u Evropskoj uniji), a u San Luki, svaka druga osoba ispod 30 godina nema posao. U takvim okolnostima bilo kakav posao postaje predmet ucene i iskazivanja lojalnosti.

U društvenom pejzažu bede i izolacije, pripadnici Ndrangete kao da žive u kasnom XIX veku, a prema nekim istraživanjima koja su bacila nešto svetla na ovu ozloglašenu organizaciju, do preokreta je došlo tokom sedamdesetih godina, od kada se Ndrangeta specijalizovala za dve vrste poslova: otmice i javne radove. Italijanska država je još od šezdesetih godina trošila velike pare na razvoj juga, a naročito na puteve, pruge i slične infrastrukturne projekte. Naporedo sa ovim procesom, milioni ljudi sa juga, uključujući i Kalabrijce, migrirali su na industrijalizovani sever u potrazi za poslom. Danas Kalabrija, iako ima jednu od najviših stopa nataliteta u Italiji, ima isti broj stanovnika kao tokom kasnih pedesetih – oko dva miliona. Mnogo kasnije, tokom osamdesetih, policija je shvatila da je Ndrangeta putovala istim stazama kao i brojni kvalifikovani i nekvalifikovani radnici, ka Milanu, Torinu, Bolonji i još dalje, u Švajcarsku, Holandiju i Nemačku. Najveći broj potonjih naselio se u Duisburgu i Štutgartu.

PIPCI U NEMAČKOJ: Toliko o istoriji. Policija je utvrdila da u Duisburgu od 1988. godine deluje dobro razrađena mreža dilera droge povezana sa porodicom Stranđo-Nita iz San Luke. Rezultati policijske operacije Trina pokazali su da je policija verovala da ovaj klan ima niz razvijenih baza u Duisburgu i Štutgartu, plus još nekoliko manjih duž nemačko-holandske granice. To su terminali krijumčarske mreže koja povezuje Kalabriju i Kolumbiju, preko Španije.

Elem, nakon javnih radova (od kojih nikada nisu odustali) i otmica (od kojih su morali da odustanu zbog pritiska vlasti), Ndrangeta se okrenula narkoticima. Veruje se da kolumbijski narkokarteli vole da rade sa Ndrangetom zbog njenog kapaciteta za pranje novca, a možda je važno i to što je Salvatore Mankuzo, čovek broj dva u kolumbijskoj paravojnoj organizaciji AUC, koja se često povezuje sa narko-kartelima, poreklom iz Kalabrije. Markuzo se odnedavno povukao i obećao da će sarađivati sa kolumbijskim vlastima (za sada bez rezultata), ali je njegov uspon u hijerarhiji kolumbijskih paravojnih snaga koincidirao sa naglim povećanjem izvoza kokaina u Kalabriju, kroz veliku tranzitnu luku Đoja Tauro na zapadnoj obali Kalabrije. Iako italijanska policija povremeno otkriva tovare kokaina koji se mere u stotinama kilograma, pa i tonama, može se samo pretpostaviti koliko droge ostaje neotkriveno. Policija je svesna da je zbog ovog kanala kokain u Napulju, Milanu, pa čak i u Kelnu, znatno jeftiniji nego drugde u Evropi.

Profesor Donato Masćiandro sa milanskog univerziteta Bokoni pokušao je da izračuna količinu novca koju Ndrangeta obrće. Cifre su jezive: Masćiandro, koji je radio sa timom istraživača iz Međunarodnog monetarnog fonda, procenjuje da Ndrangeta kroz svoje razgranate crne operacije koje se protežu od istočne Evrope (oružje) do Australije (vinogradi, kocka) i Kolumbije (kokain) ima obrt od oko 36 milijardi evra. Ovaj novac se zatim pere, što donosi dodatan profit, tako da se konačni godišnji budžet procenjuje na 55 milijardi. Ništa, ili gotovo ništa od ovoga se ne vidi na ulicama San Luke i sličnih kalabrijskih sela. Turista koji se uputi na predivnu kalabrijsku obalu verovatno će se oduševiti toplinom i gostoljubivošću tamnošnjeg naroda i zadiviti se istorijom ove pokrajine, u kojoj se klasično grčko i vizantijsko nasleđe prepliće sa srednjovekovnim zamcima i divljim planinama. Ipak, Ndrangeta je tamo, a ponekad se i pokaže: pre dve godine je ubijen potpredsednik lokalne vlade, a istraga tapka u mraku.

Dakle, odgovor na ono „Warum?“ verovatnije leži u dinamici moćne kriminalne organizacije nego u romantizovanoj priči o tipično italijanskoj osveti koju oslikavaju nemački mediji. Istina je, tvrde lokalne novine, da su se ubice odlučile za ovako neobičan metod kako bi raskrinkale svoje rivale u Nemačkoj i profitirale od policijske istrage koja će neminovno dovesti do rođaka i poslovnih partnera žrtava.

ZABRANJENO SA DRŽAVOM: Nemačka i italijanska policija trenutno intenzivno rade na pronalaženju ubica i saučesnika. Međutim, prema iskustvu sudije Graterija, Ndrangeta je tvrd orah, a to je zato što je po svemu sudeći uspela da reši kvadraturu kruga: da globalizuje biznis, i istovremeno sačuva porodičnu strukturu. Za razliku od sicilijanske Koza nostre, Ndrangeta je verna tradiciji. Za razliku od ostalih italijanskih kriminalnih mreža, njeni pripadnici retko dospevaju iza rešetaka. Dozvoljeno je ubiti komšiju, pa čak i rođaka, ali je strogo zabranjeno sarađivati sa „državom“, tim dalekim entitetom koji se u San Luki u osnovi svodi na vojsku i policiju koju italijanski političari sada nameravaju da pošalju u Kalabriju. Kad god su ranije to činili, Ndrangeta je odgovarala napuštanjem svojih diskretnih metoda i pokazivala šta sve može.