INA ponovo izgubila spor sa MOL-om: Hrvatska treba da isplati 236 miliona dolara

Nakon druge presude kojom američki sudovi odbijaju žalbu Hrvatske u arbitraži oko gasnog biznisa sa MOL-om, Savezni sud u Vašingtonu priznao je kao izvršnu arbitražnu odluku donetu u korist MOL-a protiv Hrvatske koja sada mora da plati 236 miliona dolara, piše Law360.

Sudija Okružnog suda Distrikta Kolumbija odbio je žalbu Hrvatske protiv ranije odluke po kojoj Hrvatska nije poštovala odredbe ugovora o gasnom poslovanju sa MOL-om, zbog čega je dužna da isplati 183,94 miliona dolara mađarskoj kompaniji.

Ovo je druga žalba koju je isti sudija američkog suda odbio, pa se svota za plaćanje zbog troškova arbitraže i kamata penje na čak 236 miliona dolara.

Američki sudija Amir H. Ali odbio je nove argumente Hrvatske u dugotrajnom sporu sa MOL-om, čime je dodatno ojačana arbitražna odluka prema kojoj Hrvatska mora platiti odštetu madarskoj naftnoj kompaniji.

Sudija Ali naveo je da su brojni argumenti već ranije razmatrani i odbijeni i da je pitanje „u potpunosti i pravedno raspravljeno” pred sudom. Hrvatska je iznela i dodatni argument da je odluka o nadležnosti „nematerijalna” i da zato ne može da ima punu pravnu snagu, koji je sudija nazvao besmislenim.

„Sudovi moraju priznati odluku donetu u skladu s Konvencijom ICSID-a kao obavezujuću i sprovesti novčane obaveze koje iz nje proističu. Nije im dozvoljeno da preispituju meritum ICSID-ove odluke, njenu usklađenost sa međunarodnim pravom ili nadležnost ICSID-ovog suda“, naveo je sudija Ali.

Višegodišnji spor

Spor između MOL-a i Hrvatske potiče iz privatizacije INA-e. MOL je 2003. godine stekao pravo na kupovinu 25 odsto plus jedne akcije INA-e ponudom od 505 miliona dolara, a kasnije je povećao udeo na 47,16 odsto i postao najveći akcionar, dok je Hrvatska zadržala 44,85 odsto, piše Danas.

Nakon toga potpisan je sporazum kojim je MOL dobio upravljačku kontrolu nad INA-om, a zaseban sporazum, poznat kao GMA, predviđao je izdvajanje poslovanja skladištenja i trgovine gasom u zasebne kompanije koje bi bile prenete Hrvatskoj.

Koreni sukoba sežu u sporazume između MOL-a i hrvatske vlade. Strane su se ranije dogovorile da MOL dobije upravljačka prava nad INA-om, dok bi hrvatska država preuzela određene gasne delatnosti kompanije.

Međutim, MOL je u arbitraži tvrdio da taj sporazum nikada nije u potpunosti sproveden i da je Hrvatska prekršila i druge obaveze povezane s liberalizacijom tržišta gasa.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Arbitraža je pokrenuta 2013. godine i trajala je gotovo deset godina, a presuda je doneta u julu 2022. Arbitražni sud jednoglasno je odbacio tvrdnje Hrvatske da je MOL podmitio bivšeg premijera Ivu Sanadera kako bi 2009. izmenio ugovor o upravljanju INA-om. Sud je tada dosudio 183,9 miliona dolara odštete MOL-u.

U prethodnim godinama spor je više puta izazivao ozbiljne političke tenzije između Budimpešte i Zagreba, a hrvatska vlada je ranije čak razmatrala i mogućnost otkupa MOL-ovog udela u INA-i.

Tokom postupka, koji je trajao više od devet godina, saslušano je na desetine svedoka i analizirano na desetine hiljada stranica dokumentacije.

Hrvatska se pozivala na EU

Pred američkim sudom Hrvatska je tvrdila da se presuda ne može izvršiti jer je arbitraža zasnovana na Ugovoru o energetskoj povelji, koji je – prema pravu Evropske unije – nevažeći za sporove između članica EU.

Sud u Vašingtonu je odbacio taj argument. Sudija je naveo da je pitanje nadležnosti već detaljno razmatrao arbitražni sud i da američki sudovi nemaju pravo da preispituju suštinu odluka ICSID-a.

Prema obrazloženju presude, ICSID konvencija i američki zakoni obavezuju sudove u SAD da takve arbitražne odluke priznaju kao obavezujuće i izvršne, piše Danas.

Posledice i moguće žalbe

Odluka suda znači da MOL sada može pokrenuti postupak prinudne naplate u Sjedinjenim Državama ukoliko Hrvatska ne isplati dug.

To bi čak moglo omogućiti i zaplenjivanje hrvatske državne imovine u SAD-u koja se nalazi pod američkom jurisdikcijom.

Iako je sud u Vašingtonu naredio izvršenje presude, pravni proces još nije nužno završen.

Hrvatska može uložiti žalbu pred Saveznim apelacionim sudom za Distrikt Kolumbija, iako američki sudovi u ovakvim slučajevima obično ne preispituju suštinu arbitražnih presuda.

Država takođe može da pokuša da pokrene vanredne pravne postupke unutar ICSID sistema, ali takvi zahtevi retko dovode do potpunog poništavanja presude.