Pred izbore 17. marta u Rusiji, tamošnja Centralna izborna komisija objavila je podatke o imovini svih 10 predsedničkih kandidata, pa i aktuenog predsednika Putina. Ti podaci se ne slažu sa pretpostavkama o njegovog bogatstvu
Centralna izborna komisija Rusije objavila je danas informaciju o imovini Vladimira Putina, kandidata za mesto predsednika Rusije, prenose RIA novosti.
Ukupan iznos prihoda ovog političara za šest godina koliko je na čelu Rusije iznosio je 67.591.875 rubalja, što je oko 700.000 evra. Putin, takođe, ima deset bankovnih računa sa ukupno 54.416.604,52 rubalja (oko 550.000 evra), a poseduje i 230 deonica PJSC banke Sankt Peterburg (nominalna vrednost jedne deonice je 11,81 rublja).
Od nekretnina, Putin poseduje stan (77 kvadrata) i garažu (18 kvadrata) u Sankt Peterburg, a ima i stan u Moskvi (153,7 kvadrata).
Pored toga, ima i tri putnička automobila: GAS M21, 1960, GAZ M21, 1965, Niva, 2009, i Skif trejler, 1987.
Dan ranije CIK je registrovala Putina kao jednog od 10 kandidata za mesto predsednika Rusije.
U tekstu koji je u decembru prošle godine objavio Forbes, navodi se da Putin, zvanično zarađuje skromnu platu od 140.000 dolara godišnje, ali se veruje da poseduje milijarde dolara u nekretninama, 700 automobia, 58 aviona, kao i da ima neto vrednost od najmanje 200 milijardi dolara, a neke pretpostavke govore da vrednost tog bogatstva može biti i duplo veće, ukoliko bi se analizirali podaci bazirani na stvarnom stanju u koje ni javnost ni institucije nemaju uvid.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
