Predsednik Češke Petr Pavel saopštio je da su u inicijativi koju je pokrenula njegova zemlja sakupljena sredstva za kupovinu 800.000 komada artiljerijske municije za vojsku Ukrajine. Ruske trupe na prvim linijama fronta ispaljuju do deset puta više artiljerijske municije nego ukrajinske
Ukrajinska vojska je u defanzivi. Pad Avdejevke bio je za Kijev bolan – psihološki i strateški. Ukrajinci nisu imali čime da se suprotstave ruskoj vatrenoj nadmoći. Komanda odbrane grada žalila se da joj nedostaje artiljerijska municija.
Osvajanje Avdejevke izazvalo je, sa druge strane, slavlje u Moskvi. To je ne samo vojni, već i politički uspeh za predsednika Rusije Vladimira Putina.
Na istoku Ukrajine sada ruske trupe mogu lakše da dišu. Probivši front kod Avdejevke, oslobodili su se pritiska ukrajinske artiljerije koja je gađala Donjeck. Pod kontrolu su stavile i železničku prugu koju će moći da koriste za logističku podršku svojih trupa. Srednjeročno to otvara vrata za ruski napad na strateško čvorište u Donbasu.
A intenzitet vojne pomoći zapadnih partnera Ukrajini se sve više dovodi u pitanje, pre svega u Sjedinjenim Državama koje su do sada izdvajale ubedljivo najveća sredstva za ukrajinsku vojsku.
Preko potrebna svaka pomoć
U takvoj situaciji je predsednik Češke Petr Pavel saopštio da je njegova inicijativa da se sakupi novac za kupovinu 800.000 komada artiljerijske municije za Ukrajinu urodio plodom: potreban iznos zaokružen je juče uplatom Norveške od 140 miliona evra. Novac je doniralo 18 zemalja.
Pavel je kazao da bi municija trebalo da bude u Ukrajini već u narednim nedeljama, prenosi Politiko.
Evropski zvaničnici procenjuju da Rusija na prvim linijama fronta ispaljuje do 10 puta više artiljerijske municije nego Ukrajina. Tokom Minhenske bezbednosne konferencije u februaru Pavel je objavio da su Česi smislili način da za Ukrajinu kupe 500.000 artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara i 300.000 granata kalibra 122 milimetra od proizvođača van Evropske unije.
Od tada su Kanada, Danska, Nemačka, Francuska, Litvanija, Holandija, Belgija, Norveška i druge države donirali milione evra, a isporuka sada zavisi od toga koliko brzo češko Ministarstvo odbrane može da obezbedi dokumentaciju o nabavci.
Na konferenciji za novinare u sredu u Odesi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je napredak u toj inicijative, ali je rekao da „možemo govoriti o pozitivnom rezultatu tek kada municija bude u Ukrajini“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
