Samit Šangajske organizacije za saradnju pokazuje kako Kina, Indija, Rusija i ostali misle da se suprotstave „zapadnocentričnom“ svetu
U kineskom gradu Tjenđinu održan je najveći samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) do sada, koji je okupio više od 20 šefova država, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina i indijskog premijera Narendru Modija, kao i predstavnike međunarodnih organizacija. Skup je održan u jeku globalnih tenzija – od rata u Ukrajini i Gazi, do rastućih trgovinskih sukoba koje je inicirala politika ekonomskog protekcionizma američkog predsednika Donalda Trampa. Tokom dvodnevnih razgovora, lideri su se fokusirali na multipolarnost, bezbednost, ekonomsku saradnju, energetiku, digitalizaciju i održivi razvoj.
Kineski predsednik Si Đinping poručio je da je Kina spremna da udruži snage sa članicama ŠOS-a u cilju „kvalitetnog razvoja“ organizacije, ističući da je ukupan obim ekonomija zemalja-članica dostigao skoro 30 biliona dolara. Kineski lider je na samitu predstavio i „inicijativu za globalno upravljanje“ i pozvao sve zemlje da rade na stvaranju „zajedničke sudbine čovečanstva“. „Šangajska organizacija za saradnju će dati veći doprinos unapređenju saradnje među zemljama članicama, okupljanju snaga Globalnog Juga i napretku ljudske civilizacije“, rekao je Si.
Oružani sukobi i deklaracija
Na zasedanju Saveta šefova država članica ŠOS‑a, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da kriza u Ukrajini nije nastala kao posledica „napada“ Rusije na tu zemlju, već kao rezultat državnog prevrata u Ukrajini, podržanog i podstaknutog od strane zapadnih zemalja. Prema njegovim rečima, drugi ključni uzrok krize leži u kontinuiranim pokušajima Zapada da uvede Ukrajinu u NATO, što predstavlja direktnu pretnju bezbednosti Rusije. Takođe, izrazio je uverenje da će „razumevanja“ postignuta na samitu na Aljasci „otvoriti put ka miru“ u Ukrajini.
Posebnu pažnju privukla je usvojena Tjenđinska deklaracija, u kojoj su članice osudile vojne napade SAD i Izraela na Iran i posebno upozorile na neprihvatljivost napada na nuklearnu infrastrukturu tokom oružanih sukoba. Takođe su pozvale na hitan prekid vatre u Pojasu Gaze i izrazile spremnost da učestvuju u mirovnim i razvojnim naporima u Avganistanu. Šefovi država naglasili su i potrebu zajedničkog delovanja u suočavanju sa bezbednosnim izazovima koje nosi primena veštačke inteligencije, ali i potrebu „reforme Ujedinjenih nacija“, kako bi ta organizacija bolje odražavala savremene političke i ekonomske realnosti, uključujući veće učešće zemalja u razvoju u njenim telima.
Razlika u vizijama sveta
Samit u Tjenđinu osvetlio je ključne razlike u pristupu globalnim izazovima u odnosu na zapadne modele rešavanja kriza. Dok zapadne sile, predvođene SAD i EU, često reaguju sankcijama, vojnim intervencijama i političkim uslovljavanjima, Šangajska organizacija za saradnju zagovara pristup zasnovan na multilateralizmu, ekonomskom povezivanju i poštovanju državnog suvereniteta.
Planirano osnivanje Razvojne banke ŠOS-a deo je šire strategije stvaranja alternativnih institucija koje bi ublažile dominaciju zapadnih finansijskih i političkih struktura. Promovišući ravnopravnu saradnju među državama i odbacujući hegemonističke prakse i nametanje interesa, ovaj model se pozicionira kao alternativa zapadno-centričnom poretku, nudeći inkluzivniji i balansiraniji pristup u međunarodnim odnosima.
Noćašnji zemljotres jačine 6 stepeni Rihterove skale pogodio je istočni Avganistan, pri čemu je oko 800 ljudi izgubilo život, a više od 2.800 je povređeno. Spasilačke ekipe pokušavaju da stignu do udaljenih sela, dok se strahuje da će broj žrtava još rasti
Sutra počinje zvanični program samita Šangajske organizacije za saradnju, veliki svetski događaj, na koji je pozvan predsednik Vučić. On je izjavio da će o tom putu odlučiti u zavisnosti od prilika u zemlji
Marla-Svenja Libih, nekadašnji neonacista Sven Libih, nije se pojavila na izdržavanju kazne u Kemnicu i sada je u bekstvu. Slučaj je pokrenuo žestoku raspravu o tome da li novi Zakon o samoodređenju olakšava zloupotrebe
Hrvate u današnjem svetu niko ništa ne pita, kaže filozof Boris Buden. Ali „zato je tu bolja prošlost. Ko to kaže, ko to laže da su ustaše izgubile Drugi svetski rat?“
Navršava se pet godina od izbora 30. avgusta 2020. godine, kada je nakon tri decenije došlo do prve smene vlasti u savremenoj Crnoj Gori. Za mnoge je to bio istorijski trenutak koji je otvorio prostor za smenjivost vlasti, ali sagovornici „Vremena” ocenjuju da očekivane suštinske promene još nisu došle
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
