Vladimir Putin je odbio predlog četvorice evropskih lidera o jednomesečnom primirju u Ukrajini. Međutim, ruski predsednik izneo je sopstveni predlog – direktni pregovori Moskve i Kijeva u Istanbulu 15. maja. Zelenski je poručio da je Ukrajina spremna da se sastane sa Rusijom, ali samo ako Moskva pristane na prekid vatre
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da su Indija i Pakistan postigli sporazum o „potpunom i momentalnom“ prekidu vatre, ali je nakon nekoliko sati primirje prekinuto. Obe strane međusobno se optužuju za napade
Sovjetska sonda teška pola tone srušila se u Indijski okean, saopštila je ruska svemirska agencija. Sovjeti su ovu letelicu lansirali u svemir još 1972. godine, ali zbog kvara nije napustila Zemljinu orbitu
Posle Novog Sada, Kragujevca, Niša, Beograda i Novog Pazara, studenati okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ organizovali su protest u Loznici pod nazivom „Marš na Drinu“
Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Dok režimski mediji posetu prikazuju kao diplomatski trijumf, analitičari ocenjuju da je reč o političkom manevru očajnog balansa – između sve slabijih veza sa Zapadom i nikad prekinutih veza sa Kremljom
Drugog dana konklave izabran je novi poglavar Rimokatoličke crkve. Novi papa je američki kardinal Robert Frensis Prevost i nosiće ime Lav XIV
U Srbiji broj goveda manji je u 2024. godini nego u 2023. za 3,7 odsto. Međutim, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da mlekare imaju zalihe mleka te da je zbog toga obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Telegrame zvaničnicima pratim od pionirskih dana. Tokom tih gotovo pedeset godina, najlepši je onaj koji je ministarka Sofronijević poslala Vučiću poželevši mu oporavak, pa da onda ponovo “zajedno obilaze neke nove koridore”
U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke
Kada su počele blokade, javila sam se profesorki. Želela sam da se sa njom vidim. Ona je već bila jako slaba i bolesna. Susret smo odlagale, odlagale i na kraju se nismo videle. Mnogo mi je žao zbog toga, jer sam htela da i sebi i njoj postavim važno pitanje: da smo 1991. godine svi mi stali i pokazali građansku neposlušnost, da li bi 34 godine kasnije fakulteti morali da budu blokirani kao što su to sada?
Grad veličine šake pogodio je poslednjih dana različite delove Srbije, a zbog posledica će posebno ispaštati poljoprivrednici. Dugoročno - i svi kupci voća
Predsednici Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, razgovaraće 9. maja o bilateralnim odnosima i aktuelnim prilikama na Zapadnom Balkanu, najavio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov
O vandrednim izborima u Srbiji koje trenutno zahtevaju studenti, pišu i strani mediji, navodeći da su oni „rezultat višemesečnih demonstracija protiv korupcije koje su uzdrmale čvrstu kontrolu koju populistički predsednik Aleksandar Vučić ima nad vlašću u ovoj balkanskoj zemlji“
EU bi da zabrani uvoz ruskog gasa koji, tu i tamo, i dalje teče ka Evropi. Amerikanci će insistirati na svom tečnom gasu, jer mirišu veliku zaradu. Ko će pobediti u ovoj igri gasa i velikih interesa?
Izražavaju se desnoekstremistički ili su skloni teorijama zavere: skoro 200 nemačkih policajaca zvanično je pod sumnjom za ekstremizam – a broj bi mogao biti i veći
Predlog zakona o izjednačavanju prava muškaraca i žena izazvao je žestoke reakcije islamističkih krugova u Bangladešu. Demonstranti u Daki poručili su da odbacuju „zapadne zakone za žene“.
Dok Norveška i dalje predvodi listu kao zemlja sa najboljim uslovima za novinare, većina zemalja Balkana, uključujući Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ocenjena je kao problematična ili teška za rad medija
Srbija je na indeksu slobode medija za 2025. godinu rangirana dva mesta bolje nego prošle i sada zauzima 96. mesto od ukupno 180 zemalja. Međutim, u stvarnosti je rezultat Srbije najgori otkako se ovaj indeks meri, navode Reporteri bez granica (RSF)
Američka agencija Galup u novom istraživanju navodi da je zadovoljstvo životom i angažovanost na poslu opala širom sveta. Na kom mestu se nalazi Srbija?
Posle objave bivšeg premijera Crne Gore Zdravka Krivokapuća da je intervju koji je dao za televiziji Newsmax Balkans cenzurisan, novinar Nemanja Živaljević saopštio je da više nije član te redakcije. Newsmax Balkans demantuje tvrdnje o cenzuri
Jedan beogradski vozač autobusa nada se vraćanju obaveznog vojnog roka jer bi tako barem vojska obučavala šofere pa bi ih i bilo
Evropska komesarka za proširenja Marta Kos boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji
Od carina do Ukrajine i migracija, Donald Tramp je prvih sto dana novog predsedničkog mandata proveo u pokušajima da ispuni kontroverzna predizborna obećanja – s mešovitim rezultatima i oštrim kritikama kod kuće i u svetu
Nakon smrtonosnog napada u indijskom delu Kašmira, Nju Delhi je zatvorio granice i prekinuo gotovo sve veze sa Pakistanom. Da li slede vojni udari?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će posetiti Moskvu, kako bi prisustvovao obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Rusiji, 9. maja. Kakve će posledice ovaj čin ostaviti na Srbiju i zašto je došlo do ovakvog čina
Erdogan: Turska spremna da bude domaćin Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da je Turska spremna da bude domaćin mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine s ciljem postizanja trajnog rešenja, prenosi Anadolija. Erdogan je rekao Putinu da mu je drago da podržava nastavak mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine tamo gde su stali u Istanbulu 2022. godine. Kako je navedno u saopštenju Direkcije za komunikacije predsedništva Turske, Erdogan i Putin telefonom su razgovarali o bilateralnim, regionalnim i globalnim pitanjima. Pozdravljajući Putinovu izjavu o nastavku mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine u Istanbulu, Erdogan je rekao da bi sveobuhvatno primirje stvorilo potrebno okruženje za mirovne pregovore. Predlog evropskih lidera Putinov predlog usledio je nakon što su lideri Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Poljske zapretili da će pojačati pritisak na Moskvu ukoliko ne prihvati bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana u Ukrajini, koji su ponudili u subotu, prilikom posete Kijevu i sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Četiri evropska lidera izjavila su da je njihov predlog o prekidu vatre, koji bi počeo u ponedeljak, podržao i predsednik SAD-a Donald Tramp, kome su ranije tokom dana izneli predlog putem telefonskog razgovora. Tramp je pozvao Ukrajinu i Rusiju na „pregovore visokog nivoa“, navodeći da su Moskva i Kijev „vrlo blizu dogovora“ o okončanju krvavog trogodišnjeg rata. Predsednik Francuske Emanuel Makron je u nedelju izjavio da je Putinov predlog za pregovore „prvi korak, ali nedovoljan“. „Bezuslovnom primirju ne prethode pregovori“, rekao je francuski predsednik, dodajući da ruski lider „traži izlaz, ali i dalje pokušava da kupi vreme“. Sastanak u Kijevu Zelenski je, obraćajući se novinarima u subotu u Kijevu, sastanak sa evropskim liderima nazvao „veoma važnim signalom“. U zajedničkoj izjavi, objavljenoj na zvaničnom sajtu Zelenskog, petorica lidera pozvala su na prekid vatre „u trajanju od najmanje 30 dana“ od ponedeljka, kako bi se stvorio prostor za diplomatske napore da se rat okonča. „Bezuslovni prekid vatre, po definiciji, ne može imati uslove. Ako Rusija postavlja takve uslove, to se može smatrati samo pokušajem da se rat produži i podriva diplomatija“, navodi se u izjavi. Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da će SAD preuzeti vodeću ulogu u nadgledanju predloženog prekida vatre, uz podršku evropskih zemalja. On je zapretio „masovnim sankcijama, pripremljenim i usklađenim između Evropljana i Amerikanaca“, ukoliko Rusija prekrši primirje. Makron je u Kijev doputovao zajedno s britanskim premijerom Kirom Starmerom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom. „Ovo je Evropa koja staje uz Ukrajinu i pokazuje svoju solidarnost“, izjavio je Starmer. Ko krši prekide vatre Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije je izjavio da je spreman na mirovne pregovore, ali tek nakon uspostavljanja prekida vatre. Putin je rekao da je Rusija proteklih meseci više puta predlagala prekide vatre – obustavu napada na energetsku infrastrukturu, na šta je Ukrajina pristala, jednostrani 30-časovni uskršnji prekid vatre, kao i još jedan jednostrani prekid vatre od 8. do 10. maja, koji je u međuvremenu istekao. Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Rusija sve te prekide vatre više puta prekršila. Putin je, sa druge strane, u nedelju optužio Ukrajinu da je „iznova i iznova sabotirala ove inicijative“ i da je izvela više napada na teritoriju Rusije. U martu su Sjedinjene Američke Države predložile trenutni, ograničeni 30-dnevni prekid vatre, koji je Ukrajina prihvatila, ali je Kremlj tražio uslove koji mu više odgovaraju. Putin je u nedelju ponovo izjavio da je Kremlju potreban prekid vatre koji bi doveo do „trajnog mira“, a ne do situacije u kojoj bi Ukrajina iskoristila vreme za ponovno naoružavanje i mobilizaciju dodatnih snaga. Najavio je da će razgovarati s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i zamoliti ga da posreduje u mirovnim pregovorima zakazanim za 15. maj. Pregovori u Turskoj Prethodni pregovori u Istanbulu održani su neposredno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Bili su neuspešni. Predloženi dogovor navodno je uključivao neutralni status Ukrajine i ograničenja njenim oružanim snagama, dok su pregovori o statusu teritorija pod ruskom okupacijom bili odloženi. Moskva je za neuspeh pregovora optužila Kijev i Zapad. Putin je izjavio da „oni koji zaista žele mir ne mogu, a da ne podrže“ njegov predlog o obnavljanju pregovora. Nastavljaju se napadi U međuvremenu, u ruskom granatiranju severne ukrajinske oblasti Sumi u poslednja 24 časa poginule su tri osobe, a još četiri su ranjene, saopštili su lokalni zvaničnici. Još jedan civil je poginuo u subotu kada je ruski dron pogodio Herson, prema rečima regionalnog guvernera Oleksandra Prokudina. Američka ambasada u Kijevu je u petak upozorila na „potencijalno značajan“ ruski vazdušni napad u narednim danima, bez navođenja detalja. Izvor: AP', 'pageDate': '2025-05-11 14:28:30', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });It is a positive sign that the Russians have finally begun to consider ending the war. The entire world has been waiting for this for a very long time. And the very first step in truly ending any war is a ceasefire.
There is no point in continuing the killing even for a single… — Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) May 11, 2025
