Vlast se sa univerzitetom već obračunavala 1992. i 1998. godine na osnovu tzv. Milošćevićevog, pa potom Šešeljevog Zakona o univerzitetu. Drugi napad je bio razorniji, zasijao je punim sjajem antiintelektualizam Srpske Radikalne Stranke. U njemu se istakao Aleksandar Vučić koji i sada priprema razaranje pobunjene akademske zajednice
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Nakon mnogobrojnih obnova samovlašća u 19. i 20. veku, Srbija se i u 21. nalazi pred istim zadatkom pred kojim su se našli njeni prvi ustavobranitelji
Kako je Srpska pravoslavna crkva oblikovala kulturu sećanja poslednjih decenija? Zašto je Peti oktobar bio praznik za Crkvu i kako je Vučić opet sabio SPC u ćošak? O tome u novoj knjizi piše Karin Roginer Hofmajster
“Ćacija” je bilo i na studentskim protestima 1996/1997. Kako je prošao Nemanja Đorđević zvani Krmača, paradni student Mire Marković, koji je „samo hteo da uči“
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Vulkan, stena, žena zmaj, rođena predvodnica, sjajna novinarka i urednica, velika i nepokolebljiva Jugoslovenka... Tim se rečima, između ostalih, proteklih dana prijatelji i kolege opraštaju od Nadežde Gaće, osnivačice i urednice nedeljnika “Novi magazin” i nekadašnje predsednice Nunsa
Po završetku rata u Bosni i Hercegovini bio je miljenik Zapada. Sada je miljenik Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Kako je Milorad Dodik prevalio put do američkih sankcija i poternice Tužilaštva BiH
Kako je Vučić znao da nikakav zvučni top nije korišćen na ulicama Beograda, i to svega tri i po sata nakon što su građani prijavili simptome koje ovaj uređaj izaziva? Zašto se u Srbiji istinski ne mari za izjave institucija pod naprednjačkim režimom? Može li se itko ozbiljan zakleti da grupa u duhu Crvenih beretki – prilagođena novom vremenu i prilikama – ne postoji i dalje
Umro je Milorad Komrakov, nekadašnji novinar i urednik na Televiziji Beograd (RTS). Ostao je upamćen kao jedan od glavnih medijskih kopljanika Miloševićevog režima, a stigao je i da medijski služi ovom tekućem
Kad sve ovo prođe, unuci nam neće verovati da su se – kada je Srbija vraćala dostojanstvo i slobodu – pojavile mlade osobe koje nije bilo sramota da otvoreno istupe i kažu kako ne podržavaju svoje pobunjene kolege jer ih ne zanima vladavina prava i zahtevi da se otkriju krivci za smrt 15 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Oni “samo hoće da uče”
Goranka Matić, Pamćenje i nada, galerija “Novembar”, Beograd, mart 2025. kustoskinje Una Popović i Mia David
Veterani Jedinice za specijalne operacije (JSO) došli su u Pionirski park da pruže podršku „Studentima koji žele da uče“. Šta je JSO i šta njihova podrška znači
“Problem našeg društva je što nije dovoljno podeljeno, dakle, nije iznutra dovoljno politički profilisano. Jedina podela koju vidim ovde jeste podela između vladajuće ekipe koja je uzurpirala javni prostor i korupciju uvela kao jedinu instituciju, i građana s druge strane, koji nemaju pristup javnom prostoru, pa zbog toga izlaze na ulice”, kaže filozof Zoran Dimić
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
“Dodik iz svojih ličnih interesa podržava Vučića, ali to radi na način da stvara dugoročne probleme i podjele između Srba iz BiH i onih u Srbiji, koji su sasvim opravdano ljuti zbog takvog ponašanja vlasti u RS”, kaže za “Vreme” profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Aleksandar Savanović
Studentski protest marševima mapira jednu novu Srbiju koja se samoidentifikuje kao Srbija oslobođena od straha (...) Svako mesto kroz koje su studenti prolazili je, antropološki rečeno, učestvovalo u procesu prelaska. Taj prelazak bio je iz stanja zebnje i teskobe u nešto što su oni koji su učestvovali u dočecima studenata, po sopstvenim iskazima, doživeli kao novostečenu slobodu. Teško je pronaći nešto nalik tome u novijoj političkoj istoriji Srbije
U Sjedinjenim Državama trenutno je na snazi 398 aktivnih sankcija pojedincima, kompanijma i organizacijama sa Zapadnog Balkana
Studentski kulturni centar je trenutno studentski zato što su ga studenti zauzeli. Ali ko zapravo upravlja ovom kultnom kulturno-umetničkom ustanovom koja je postala bastion za partijsko zapošljavanje
Studenti su zauzeli Studentski kulturni centar, u koji ne može da se uđe bez indeksa. SKC nije samo obična kulturna ustanova, već mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti rođeni
„Protest studenata u Srbiji je škola demokratije – od učesnika pravi građane. A Evropska unija, koja je na strani Vučića, studentima nije bitna“, piše švajcarski Noje cirher cajtung
Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
Pred izbore na Kosovu, naslovnice su pune teme odnosa sa Srbijom. Ali, mladi Kosovari sa kojima su pričali novinari Dojče velea imaju druge brige. Sve više njih pakuje kofere
Peške, korak po korak, hodala sam sa studentima osamdesetak kilometara od Beograda do Novog Sada. Ljudi su ih usput sa suzama u očima pozdravljali kao oslobodioce. Od čega? Od beznađa u koje je propala ova nesrećna zemlja, od nenormalnosti koju svi osećaju u grudima, od bespomoćnosti naspram samožive vlasti
Studenti u Srbiji danas nisu „antidržavni elementi”, kako ih pojedini predstavnici vlasti i mediji žele predstaviti – naprotiv, oni su pravi branioci države u njenom najboljem mogućem obliku, onakve kakva bi trebalo da bude prema sopstvenim postojećim zakonima i Ustavu
Teofil Pančić pružao je smislenu alternativu svakom vladajućem poretku, bednim državama nastalim na ruševinama Jugoslavije i osiromašenoj kulturi iza koje ne stoji ništa “osim mržnje, sujete i vlasti”
Dok država nadzire aktiviste i novinare, Srbija od Švajcarske kupuje tehnologiju za nadzor telefona koji omogućavaju lociranje, prisluškivanje i nadzor mobilnih telefona, piše švajcarski Blik.
