Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
Kad studenti i srednjoškolci krenu – onda nema gubljenja ritma hoda. Jutros pred Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, u 9.00 okupljanje studenata tog fakulteta, Visoke škole zdravstvenih studija, Zemunske gimnazije i učenika srednjih škola – cilj je blokada autoputa na mostu Gazela”.
Svi spremni na put do mosta i šestočasovnu blokadu od 11 do 18 časova, sa njima i roditelji i profesori, ali i brojni građani. Tu je i neuobičajeno veliki broj policije u civilu, plus saobraćajci i oni uniformisani.
I ovaj put se, kao i prethodnih meces dana, vidi „sinergija” policajaca i učesnika protesta, to zajedništvo. Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
„I mi imamo decu koja su na protestima”, kaže jedan stariji policajac u civilu, „zar ćemo njih smatrati za neprijatelje države?“
Saobraćajci na visini zadatka
Kolona kreće u 9.30, što je 10 minuta kašnjenja u odnosu na predviđeni polazak, i zato organizatori, predvođeni „Gandijem”, studentom Poljoprivrednog fakulteta, ubrzavaju ritam. Pogotovo kod „Starog Merkatora”, gde se zastaje zbog pozdravljanja sa građanima koji su došli da ih dočekaju.
Na čelu kolone srednjoškolci i studenti koji nose plakate sa imenima ubijenih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog čega su protesti i počeli. Deci koja ih nose vide se suze u očima.
Foto: Davor LukačMarš ka Gazeli
Saobraćajna policija na visini zadatka – desetak vozila prati kolonu ispred, bočno i iza, plus kolege im „pešaci”, oni na raskrsnicama. Niko ne može da priđe, a saobraćaj se zaustavlja na minimalan rok, dok ne prođe povorka.
I niko od vozača ne protestuje – naprotiv, mahanjem rukama i sirenama pozdravljaju učesnike.
Kolonu predvodi major saobraćajne policije Vušković, tu su sa njim još dvojica majora – iz Brigade i Policijske uprave za grad Beograd, koji su u stalnoj neposrednoj komunikaciji sa „Gandijem” i ostalima iz redarske službe.
Na čelu, bočno i na začelju su pripadnici Odeljenja za javni red i mir, u civilu, koji nadziru mogućnost incidenata. Nikad se ne zna odakle će da se pojavi neki „Simo Spasić megafon”.
Dobra koordinacija
Dotičnog Spasića, obaveznu režimsku ikonografiju koja „minira” skupove opozicije urlanjem u megafon, državnog plaćenika, policajci u civilu su u petak uveče ispred zgrade RTS elegantno „eliminisali”.
Kod opštine Novi Beograd priključuju se novi učesnici i kreće se ka Ušću, opet ubrzanim korakom, uz obaveznu buku prilikom prolaska pored Palate Srbije, gde su smešteni državni organi.
Na Ušću kolona dobija zamah, priključuju se novi. Policajac u civilu šalje radio vezom šefu procenu da ih je 750. Prolazak pored Hajata, Sava centra, u ulicu Vladimira Popovića, stiglo se „pre roka”, pa mali zastanak i formiranje povorke. Jedan deo ide odmah na autoput u smeru ka Šidu, drugi ispod nadvožnjaka, da „zapreči” smer ka Nišu. I sve se to odvija u par minuta.
Onda počinje blokada, koja će trajati do 18 časova.
Foto: Davor LukačPoljoprivrednici sa studentima
Gubitnici protesta
Oni koji su najveći gubitnici blokade su sigurno prodavci pištaljki, truba, bedževa i zastava Srbije, koji su se u velikom broju okupili oko Sava centra i na autoputu, misleći da će ostvariti veliku, profitersku zaradu. Cena pištaljki je 200-300 dinara (inače je 100), truba 300-500. Smetnuli su sa uma da učesnici protesta već imaju te rekvizite, kupljene ranije, po puno manjoj ceni.
Gubitnici su i oni „recidivi prošlosti”, ljudi koji još žive u devedesetim i borbi protiv režima Slobodana Miloševića, trubljenjem i zviždanjem u ritmu „tu-tu-tututu”, u prevodu „bando crvena”, čime pokušavaju da animiraju mlade ljude.
Deca koja su u protestu su ih brzo prozrela, i krenula da pištaljkama i trubama diktiraju svoje melodije. Shvatili da im ne trebaju takvi, jer je „bandu crvenu” u poslednjih 12 godina smenila „banda crna”, ona najcrnja.
I to je dobro, što su posle političara, mladi odbacili i te „aktiviste”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Razvoj preciznog unutrašnjeg sluha zahteva da u sebi izgradimo osećaj sigurnog i bezbednog prostora unutar kojeg, zahvaljujući poverenju u sebe, možemo da se igramo i istražujemo sopstvene unutrašnje glasove. Ali šta sad to znači? To znači da nakon što upoznate svoje najgore strane možete imati dovoljno stabilno samopoštovanje i uverenje da možda mnogo toga sebi nećete oprostiti, ali nikad nećete sebe ni odbaciti
Ne smemo da prećutkujemo sopstvene greške. Moramo da pokažemo da nismo isti kao oni koji su bliski režimu. Zato sam istupio javno, iako su me mnogi odgovarali od toga. Imao sam odgovornost jer znam sve detalje. Bilo mi je jasno da sve što ja znam zna i režim, te da će to da upotrebi u bolnom momentu. Da sam ćutao bio bih saučesnik. Postalo mi je jasno da kada imaš veći uticaj, imaš i veću odgovornost
Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Regionalna lekarska komora Vojvodine želi da pruži pomoć svakom lekaru „čije se profesionalno postupanje pokušava dovesti u pitanje iz vanstručnih razloga“
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
